Mala,tiha,asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama.U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici se igrala.Pravila kucice za patuljke i crtala im putokaze do njih.U krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake.Naucila da vozim bicikl,okrecem hulahop,igram skolice,zmurke i preskacem lastis.Sa osmehom sam nosila modrice i odrana kolena, ali i gorke suze zbog nepravde.Sticala drugarstva uverena da su za ceo zivot.U njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac.Moja ulica je bila moje odrastanje,kao i moje dvoriste sa šimširima ,jorgovanom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid.Sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena i gvozdja.Takve ruze ne vidjam vise.I sada kad zatvorim oci vidim klupu ispod velike stare tresnje u dnu dvorista na koju sam se pela pokusavajuci da dohvatim oblak.Tesku ulaznu kapiju koja je znala da zaskripi kada se ne podmaze.Kamenom poplocanu stazu do sirokih stepenica.Velika dupla staklena ulazna vrata, i prozorske žaluzine.Secam se po nekad iako znam da ce me boleti.Danas u mojoj kuci i mojoj ulici žive meni nepoznati ljudi .Starosedeoci se razisli po belom svetu.Oni koji su ostali,secaju se kao ja,nase ulice i nasih drastanja.
Bila je moje malo carstvo.Danas,kao odrasla ja ne idem tamo.
