Danas sam kod kuće.Često radim vikendom,pa mi se onda zalome ovakvi radno - neradni dani.Oni za mene imaju neku posebnu draž.Jutros sam nakon uobičajenih "početkodanovskih" aktivnosti odgledala na nekom domaćem filmskom kanalu jedan film.Prošlo je par sati,a još uvek traje u mojoj glavi...
Bik Koji Sedi sa svojim uznemirujućim mirom,bezglasnim pitanjem,nepomirenom pomirenošću...Njegovo ćutanje očito snažno pita i danas Univerzalnu Savest mnoge stvari,a scenarista
i reditelj se ,čini mi se,namerno nevešto brane rečenicom upućenoj duhu ubijenog poglavice :"Pogledaj se,želiš da ostaneš isti...to je nazadovanje..."
Napredni dolaze i prolaze,a nazadni poput Bikova Koji Sede traju u Filozofiji Poimanja Života,Pravde,Smisla.