Biću srećan kada uradim ovo, ostvarim još samo ovo

Koliko su želje dobar ili loš pokretač u životu? Da li ste zaista bili
srećni kada ste nešto ostvarili, da bi imali osnova da verujete da
je to put ka sreći?

Јуче сам слушао Јутјубера Патрик Бет Дејвида који је у неком видеу одговарао на питање да ли су богати људи лоши (или тако нешто),

па је одговарао на примедбе које сиромашни упућују богатима,

једна од примедби сироамашних ка богатима је да богати нису срећни,

Као пример је навео неког успешног фудбалског тренера који је освојио шампионат, и давао је изјаву за штампу, релативно сморен, уместо да му се очи цакле што је освојио све што се може освојити у фудбалу (америчком).

Новинар га пита:"Зашто си сморен? Зар не би требало да будећ срећан, да се радујеш и славиш што си освојио све што се освојити може?"

А он је одговорио да јесте срећан, али да је он цео у фудбалу, и да ту увек мора још да се ради, да се доносе нове одлуке, сваке недеље нова утакмица, нови тренинг, нова куповина играча, нова стратегија, увек мора још и још да се ради (све ово парафразирам), и закључује да он ЈЕСТЕ СРЕЋАН, али НИЈЕ ЗАДОВОЉАН. Није задовољан јер увек може боље и више и он увек жели да ради боље и више у својој професији - фудбалу. Сваки пут има нови изазов, и сваки пут решава нове изазове, чак и кад достигне освајање шампионата, одмах је пред њим нова сезона и нови изазов.
 
Јуче сам слушао Јутјубера Патрик Бет Дејвида који је у неком видеу одговарао на питање да ли су богати људи лоши (или тако нешто),

па је одговарао на примедбе које сиромашни упућују богатима,

једна од примедби сироамашних ка богатима је да богати нису срећни,

Као пример је навео неког успешног фудбалског тренера који је освојио шампионат, и давао је изјаву за штампу, релативно сморен, уместо да му се очи цакле што је освојио све што се може освојити у фудбалу (америчком).

Новинар га пита:"Зашто си сморен? Зар не би требало да будећ срећан, да се радујеш и славиш што си освојио све што се освојити може?"

А он је одговорио да јесте срећан, али да је он цео у фудбалу, и да ту увек мора још да се ради, да се доносе нове одлуке, сваке недеље нова утакмица, нови тренинг, нова куповина играча, нова стратегија, увек мора још и још да се ради (све ово парафразирам), и закључује да он ЈЕСТЕ СРЕЋАН, али НИЈЕ ЗАДОВОЉАН. Није задовољан јер увек може боље и више и он увек жели да ради боље и више у својој професији - фудбалу. Сваки пут има нови изазов, и сваки пут решава нове изазове, чак и кад достигне освајање шампионата, одмах је пред њим нова сезона и нови изазов.
Pretpostavljam da je u pitanju Bil Belicik :mrgreen: :super:
 
Јуче сам слушао Јутјубера Патрик Бет Дејвида који је у неком видеу одговарао на питање да ли су богати људи лоши (или тако нешто),

па је одговарао на примедбе које сиромашни упућују богатима,

једна од примедби сироамашних ка богатима је да богати нису срећни,

Као пример је навео неког успешног фудбалског тренера који је освојио шампионат, и давао је изјаву за штампу, релативно сморен, уместо да му се очи цакле што је освојио све што се може освојити у фудбалу (америчком).

Новинар га пита:"Зашто си сморен? Зар не би требало да будећ срећан, да се радујеш и славиш што си освојио све што се освојити може?"

А он је одговорио да јесте срећан, али да је он цео у фудбалу, и да ту увек мора још да се ради, да се доносе нове одлуке, сваке недеље нова утакмица, нови тренинг, нова куповина играча, нова стратегија, увек мора још и још да се ради (све ово парафразирам), и закључује да он ЈЕСТЕ СРЕЋАН, али НИЈЕ ЗАДОВОЉАН. Није задовољан јер увек може боље и више и он увек жели да ради боље и више у својој професији - фудбалу. Сваки пут има нови изазов, и сваки пут решава нове изазове, чак и кад достигне освајање шампионата, одмах је пред њим нова сезона и нови изазов.
tako se ne piše reč voda... :cool: :per:
 
Pretpostavljam da je u pitanju Bil Belicik :mrgreen: :super:
:mrgreen:

1000009573.jpg
 
Jednom na nekom predavanju, budistički monah traži od publike
da se seti nekog svog uspeha. Prvo da se sete želje da nešto
postignu, onda puta do ostvarenja i na kraju radosti koju su tada
osećali. I tu napravi najveću pauzu. Da ljudima prostora da se sete
sreće koju su osećali. Tako nekoliko puta. Na kraju jedna žena
pita zašto tolike pauze pravi. Ona se setila kakvu je sreću osećala
i to je to. Šta da radi još par minuta koliko pauza traje?

Što je i bila poenta njegove vežbe. Pa kaže. Koliko ste vremena
proveli ostvarujući željeno, a koliko u radosti zbog ostvarenja?
Mesece, možda godine, a sada vam je par minuta mnogo da se
prisetite sreće koju ste zbog toga osećali.
 
Koliko su želje dobar ili loš pokretač u životu?
Zavisi od prirode same želje kao i toga koliko racionalno gledamo na izvodljivost takvih stvari.
Tipa ako se fokusiramo na želju koja je teško izvodljiva tipa da živimo tuđi život velika je verovatnoća sa će to stvoriti samo neku frustraciju jer neće neće pa stane.
Sa druge strane želje tipa neke promene koja zavisi samo od nas (ne toliko i od spoljnih faktora) mogu da urode plodom tj. rekao bih da su generalno dobre.
Da li ste zaista bilis srećni kada ste nešto ostvarili, da bi imali osnova da verujete daj je to put ka sreći?
Kod mene lično ne, ako nešto ostvatim dođe mi kraći period poboljšanog raspoloženja ali biti zaista srećan i nisam naročito iskusio. Jedan od razloga za to jeste taj što sreću vidim kao nešto kratkotrajno i prolazno u fazonu sunčan dan smenjuje tmuran, a tmuran smenjuje sunčan i tako u krug...
 

Back
Top