Јуче сам слушао Јутјубера Патрик Бет Дејвида који је у неком видеу одговарао на питање да ли су богати људи лоши (или тако нешто),
па је одговарао на примедбе које сиромашни упућују богатима,
једна од примедби сироамашних ка богатима је да богати нису срећни,
Као пример је навео неког успешног фудбалског тренера који је освојио шампионат, и давао је изјаву за штампу, релативно сморен, уместо да му се очи цакле што је освојио све што се може освојити у фудбалу (америчком).
Новинар га пита:"Зашто си сморен? Зар не би требало да будећ срећан, да се радујеш и славиш што си освојио све што се освојити може?"
А он је одговорио да јесте срећан, али да је он цео у фудбалу, и да ту увек мора још да се ради, да се доносе нове одлуке, сваке недеље нова утакмица, нови тренинг, нова куповина играча, нова стратегија, увек мора још и још да се ради (све ово парафразирам), и закључује да он ЈЕСТЕ СРЕЋАН, али НИЈЕ ЗАДОВОЉАН. Није задовољан јер увек може боље и више и он увек жели да ради боље и више у својој професији - фудбалу. Сваки пут има нови изазов, и сваки пут решава нове изазове, чак и кад достигне освајање шампионата, одмах је пред њим нова сезона и нови изазов.