Quantcast

Библиотека Била Клинтона: Уклањање Милошевића подржао и Путин

комшија

Legenda
Poruka
57.041
1602309462308.png






Библиотека Била Клинтона: Уклањање Милошевића подржао и Путин

Желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену, рекао руски председник у разговору са Билом Клинтоном

1200px-Bill_and_Hillary_Clinton_and_Air_Force_One_Sep1-1995[1].jpg


10.10.2020.

Библиотека Била Клинтона објавила је нову групу докумената из времена Клинтоновог председниковања.

Међу декласификованим документима налазе се и неки који бацају ново светло на догађаје у Београду од 5. октобра 2000. и њихов карактер.


Сматрало се да је 5. октобар и уклањање тадашњег председника Слободана Милошевића ствар из које стоји само запад, САД, и НАТО. Сада се показује их је у томе подржала и Русија.


Наравно, ово је амерички записник, а постоји и руски за који се не зна шта садржи. Не може да се одбаци и да тренутак у коме су ови транскрипти објављени може да има и актуалну конотацију повезану са српско – руским и српско – америчким и руско – америчким односима.


Амерички председник позвао је телефоном после одржаног првог круга избора у СР Југославији, 30. септембра 2000. руског председника Владимира Путина и замолио да да разговарају о Југославији.


Они су већ раније, на заседању Генералне скупштине УН, 6. септембра разговарали о Југославији. Тада је Клинтон замолио Путина да лично прими Мила Ђукановића како би послао „снажан сигнал“ Милошевићу, да због бојкота избора не покушава да уведе војску у Црну Гору, уведе ванредно стање и одложи изборе.


Путин је рекао да ће се с Ђукановићем срести секретар Савета безбедности, Сергеј Иванов.


У телефонском разговору, Клинтон је рекао Путину да „готово сви прихватају чињеницу да је опозиција победила на изборима“.


Клинтон се онда обратио руском председнику:


„Мислим да је најбоље да покушам да натерамо Милошевића да оде, али мислим да си ти једина особа која то може да учини. Знам да је за тебе тешка ситуација, али оно на шта бих те подстакао јесте да му пошаљеш приватну, а не јавну поруку, са захтевом да желите да оде и јасно ставите до знања да ће Русија подржати вољу људи. Мислим да би то јавно требало рећи. Чини ми се да имамо избор између насилне и мирне транзиције. Једина држава на свету која у томе може да одигра одлучујућу улогу јесте Русија, јер знају да треба да вам се обрате након што се све ово заврши да би наставили да имају солидне односе“.


Путин је рекао да ће он бити „апсолутно искрен“ и да неће бити потребно да се проверава даље оно што буде рекао, додајући да је деловао у складу са споразумом који је постигнут на Окинави.


Путин је обавестио Клинтона да је разговарао с немачким канцеларом Шредером и да ће „бити друга особа која сазнаје ове информације“.


„Предложио сам да имамо састанак у Београду између једног од наших високих представника, попут саветника за националну безбедност или министра спољних послова и представника опозиције, али је он (Коштуница) одбио такав састанак. Он је одбио контакт са нама, али у основи ћемо вас обавестити о нашој позицији. Већ смо му јасно саопштили наш став да не желимо да будемо сатерани у угао или да будемо приморани да подржимо посебно недемократска решења ситуације“, рекао је Путин.


Затим је додао да је „право време да Милошевић напусти сцену“: „Желим да буде јасно да не одступамо ни са једног правца у сарадњи са вама као нашим партнером. Али желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену. Нисам сигуран да ће то учинити“, закључио је руски председник.


Он је затим разрађивао идеју да опозиција пристане на други круг, али да буде сигурно да ће Коштуница да победи у другом кругу.


„Милошевићу би преостала само једна шанса, то је изборна крађа, а нико не може са сигурношћу да каже да ће покушати да прибегне тој акцији или гарантује да неће“, приметио је Путин.


Он је предложио да Москва пружи веома јасну подршку кандидату опозиције.


„Могли бисмо позвати лидера опозиције у Москву. Тада би се овде с њим састао Иванов, наш министар спољних послова. Вероватно бих и ја могао да га позовем и разговарам с њим телефоном. Док би био овде у Москви, могао би да изјави да је спреман да изађе у другом кругу избора, под условом да Милошевић дозволи верификацију, а можда чак и међународне посматраче, како на нивоу бирачких места, тако и пребројавања гласова. Тај став би имао апсолутно званичну и јасну подршку са наше стране“, рекао је Путин.


„Уколико Милошевић одбаци такав став, тада ћемо без икаквог оклевања осудити његове поступке. Сама чињеница да је лидер опозиције био у посети Москви и овде водио разговоре на највишем нивоу, показала би нашу врло јасну подршку и вероватно би му донела пет до седам одсто гласова. Мислим да у таквој позицији немамо шта да изгубимо, али добици су врло јасни. Желео бих поново да подвучем са наше стране, ово би се свуда сматрало врло јасном и недвосмисленом подршком опозицији“, прецизирао је Путин.


Након што је Путин још детаљније елаборирао ове идеје, Клинтон је упитао:


„Значи, верујете да би га, ако га позовете и он то прихвати, то послало јасан сигнал подршке поштеним изборима и да вам није проблем да он постане председник?“


Путин је одговорио: „Апсолутно“.


Клинтон: Да питам и ово. Мислим да ово има вредност, све док не даје времена Милошевићу да украде изборе. Али желим да ти поставим још једно питање. Како ћемо га извући одатле?


Путин: Мислиш, како да га склонимо?


Клинтон: Да. Ако се плаши да оде с власти?


Путин: Мислим да могу попричати с њим и пренети му да међународна заједница неће ово замерити и неће бити акције против њега. Али желео бих да разговарам о овоме даље и мислим да му ово треба поново објаснити.


Клинтон: Али да ли би могао да остане у Србији? Да ли би га пустили негде другде?


Путин: Мислим да би било боље да остане у Србији.


Клинтон: Да, и ја такође, само не знам каква је тамо клима.


Путин: Искрено, не знам, наравно, али можда би желео да оде. То је могући потез с његове стране, али не знам. Ми не желимо такав поклон. Зашто га не бисмо послали у Америку?


Клинтон: Да, знам на шта мислиш. Да размислим о овоме. Једино због чега се бринем је да касније не желимо да изгледамо као да смо преварени да бисмо му помогли да украде изборе. Такође не бих му пружио то као изговор да уведе војно стање, па морамо убедити војску да не пристаје на то. Ако би желео да нападне Црну Гору, то је други изговор за одлагање избора. Велики проблем је…


Путин: (Прекидајући): Верујем да сте у праву што таква опасност заиста постоји. Међутим, сматрао бих да ако лидер опозиције дође овде и Русија изрази свој став без икаквих неизвесних израза, да се Милошевић не би усудио на такав план или акцију са своје стране.


Клинтон: Па, слажем се да би било теже, отежао би му крађу избора.


Путин: Па, као што сам рекао, наравно да не можемо да гарантујемо ово сто посто, али оно што можемо је да му поставимо захтеве и ако се он не повинује, тада ће опозиција имати више оправдања у одлуци да не изађе на други круг избора. Моћи ћемо да кажемо „Да, захтеви опозиције су сасвим оправдани“. То би било апсолутно у складу са нашом унутрашњом политичком позицијом. На нашим изборима опозиција би била присутна у свим фазама избора, укључујући бројање гласова.


Клинтон је потврдио да би „сигурно помогло“ то што предлаже руски председник. Путин је посумњао да ће поновни разговор с Милошевићем „резултирати да добровољно пристане на поновно бројање и повуче се. Верујем да за то нема шансе“, закључио је руски председник. Онда је навео да му је „Коштуница рекао да ће поново покушати да увери Милошевића да је потребно поновно бројање гласова“, Путину се то чинило као узалудан покушај.

Клинтон је рекао да га охрабрује то што је чуо и да је важно да зна (Милошевић) да му Русија неће дозволити да се извуче са крађом избора.


Путин: Важно је да не буде у могућности да то искористи као кеца из рукава и да покушава да спекулише са нашим ставом. Важно је да сви у Југославији стекну јасну слику о нашој позицији. То је важно.


Двојица председника су се на крају договорила да остану у контакту овим поводом и да проуче још нека решења, тако да је могућно да ово није последњи разговор о Милошевићевој судбини и догађајима од пре 20 година, 5. октобра 2000.

link


Бивши диктатор Слободан Милошевић био је оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. Нажалост, он није дочекао изрицање пресуде. Његова супруга Мирјана Марковић је избегла пресуду суда тако што је побегла из земље. Међутим, суд историје изрицаће им казне још дуго.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
52.413
Pogledajte prilog 777521





Библиотека Била Клинтона: Уклањање Милошевића подржао и Путин

Желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену, рекао руски председник у разговору са Билом Клинтоном

Pogledajte prilog 777525


10.10.2020.

Библиотека Била Клинтона објавила је нову групу докумената из времена Клинтоновог председниковања.

Међу декласификованим документима налазе се и неки који бацају ново светло на догађаје у Београду од 5. октобра 2000. и њихов карактер.


Сматрало се да је 5. октобар и уклањање тадашњег председника Слободана Милошевића ствар из које стоји само запад, САД, и НАТО. Сада се показује их је у томе подржала и Русија.


Наравно, ово је амерички записник, а постоји и руски за који се не зна шта садржи. Не може да се одбаци и да тренутак у коме су ови транскрипти објављени може да има и актуалну конотацију повезану са српско – руским и српско – америчким и руско – америчким односима.


Амерички председник позвао је телефоном после одржаног првог круга избора у СР Југославији, 30. септембра 2000. руског председника Владимира Путина и замолио да да разговарају о Југославији.


Они су већ раније, на заседању Генералне скупштине УН, 6. септембра разговарали о Југославији. Тада је Клинтон замолио Путина да лично прими Мила Ђукановића како би послао „снажан сигнал“ Милошевићу, да због бојкота избора не покушава да уведе војску у Црну Гору, уведе ванредно стање и одложи изборе.


Путин је рекао да ће се с Ђукановићем срести секретар Савета безбедности, Сергеј Иванов.


У телефонском разговору, Клинтон је рекао Путину да „готово сви прихватају чињеницу да је опозиција победила на изборима“.


Клинтон се онда обратио руском председнику:


„Мислим да је најбоље да покушам да натерамо Милошевића да оде, али мислим да си ти једина особа која то може да учини. Знам да је за тебе тешка ситуација, али оно на шта бих те подстакао јесте да му пошаљеш приватну, а не јавну поруку, са захтевом да желите да оде и јасно ставите до знања да ће Русија подржати вољу људи. Мислим да би то јавно требало рећи. Чини ми се да имамо избор између насилне и мирне транзиције. Једина држава на свету која у томе може да одигра одлучујућу улогу јесте Русија, јер знају да треба да вам се обрате након што се све ово заврши да би наставили да имају солидне односе“.


Путин је рекао да ће он бити „апсолутно искрен“ и да неће бити потребно да се проверава даље оно што буде рекао, додајући да је деловао у складу са споразумом који је постигнут на Окинави.


Путин је обавестио Клинтона да је разговарао с немачким канцеларом Шредером и да ће „бити друга особа која сазнаје ове информације“.


„Предложио сам да имамо састанак у Београду између једног од наших високих представника, попут саветника за националну безбедност или министра спољних послова и представника опозиције, али је он (Коштуница) одбио такав састанак. Он је одбио контакт са нама, али у основи ћемо вас обавестити о нашој позицији. Већ смо му јасно саопштили наш став да не желимо да будемо сатерани у угао или да будемо приморани да подржимо посебно недемократска решења ситуације“, рекао је Путин.


Затим је додао да је „право време да Милошевић напусти сцену“: „Желим да буде јасно да не одступамо ни са једног правца у сарадњи са вама као нашим партнером. Али желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену. Нисам сигуран да ће то учинити“, закључио је руски председник.


Он је затим разрађивао идеју да опозиција пристане на други круг, али да буде сигурно да ће Коштуница да победи у другом кругу.


„Милошевићу би преостала само једна шанса, то је изборна крађа, а нико не може са сигурношћу да каже да ће покушати да прибегне тој акцији или гарантује да неће“, приметио је Путин.


Он је предложио да Москва пружи веома јасну подршку кандидату опозиције.


„Могли бисмо позвати лидера опозиције у Москву. Тада би се овде с њим састао Иванов, наш министар спољних послова. Вероватно бих и ја могао да га позовем и разговарам с њим телефоном. Док би био овде у Москви, могао би да изјави да је спреман да изађе у другом кругу избора, под условом да Милошевић дозволи верификацију, а можда чак и међународне посматраче, како на нивоу бирачких места, тако и пребројавања гласова. Тај став би имао апсолутно званичну и јасну подршку са наше стране“, рекао је Путин.


„Уколико Милошевић одбаци такав став, тада ћемо без икаквог оклевања осудити његове поступке. Сама чињеница да је лидер опозиције био у посети Москви и овде водио разговоре на највишем нивоу, показала би нашу врло јасну подршку и вероватно би му донела пет до седам одсто гласова. Мислим да у таквој позицији немамо шта да изгубимо, али добици су врло јасни. Желео бих поново да подвучем са наше стране, ово би се свуда сматрало врло јасном и недвосмисленом подршком опозицији“, прецизирао је Путин.


Након што је Путин још детаљније елаборирао ове идеје, Клинтон је упитао:


„Значи, верујете да би га, ако га позовете и он то прихвати, то послало јасан сигнал подршке поштеним изборима и да вам није проблем да он постане председник?“


Путин је одговорио: „Апсолутно“.


Клинтон: Да питам и ово. Мислим да ово има вредност, све док не даје времена Милошевићу да украде изборе. Али желим да ти поставим још једно питање. Како ћемо га извући одатле?


Путин: Мислиш, како да га склонимо?


Клинтон: Да. Ако се плаши да оде с власти?


Путин: Мислим да могу попричати с њим и пренети му да међународна заједница неће ово замерити и неће бити акције против њега. Али желео бих да разговарам о овоме даље и мислим да му ово треба поново објаснити.


Клинтон: Али да ли би могао да остане у Србији? Да ли би га пустили негде другде?


Путин: Мислим да би било боље да остане у Србији.


Клинтон: Да, и ја такође, само не знам каква је тамо клима.


Путин: Искрено, не знам, наравно, али можда би желео да оде. То је могући потез с његове стране, али не знам. Ми не желимо такав поклон. Зашто га не бисмо послали у Америку?


Клинтон: Да, знам на шта мислиш. Да размислим о овоме. Једино због чега се бринем је да касније не желимо да изгледамо као да смо преварени да бисмо му помогли да украде изборе. Такође не бих му пружио то као изговор да уведе војно стање, па морамо убедити војску да не пристаје на то. Ако би желео да нападне Црну Гору, то је други изговор за одлагање избора. Велики проблем је…


Путин: (Прекидајући): Верујем да сте у праву што таква опасност заиста постоји. Међутим, сматрао бих да ако лидер опозиције дође овде и Русија изрази свој став без икаквих неизвесних израза, да се Милошевић не би усудио на такав план или акцију са своје стране.


Клинтон: Па, слажем се да би било теже, отежао би му крађу избора.


Путин: Па, као што сам рекао, наравно да не можемо да гарантујемо ово сто посто, али оно што можемо је да му поставимо захтеве и ако се он не повинује, тада ће опозиција имати више оправдања у одлуци да не изађе на други круг избора. Моћи ћемо да кажемо „Да, захтеви опозиције су сасвим оправдани“. То би било апсолутно у складу са нашом унутрашњом политичком позицијом. На нашим изборима опозиција би била присутна у свим фазама избора, укључујући бројање гласова.


Клинтон је потврдио да би „сигурно помогло“ то што предлаже руски председник. Путин је посумњао да ће поновни разговор с Милошевићем „резултирати да добровољно пристане на поновно бројање и повуче се. Верујем да за то нема шансе“, закључио је руски председник. Онда је навео да му је „Коштуница рекао да ће поново покушати да увери Милошевића да је потребно поновно бројање гласова“, Путину се то чинило као узалудан покушај.

Клинтон је рекао да га охрабрује то што је чуо и да је важно да зна (Милошевић) да му Русија неће дозволити да се извуче са крађом избора.


Путин: Важно је да не буде у могућности да то искористи као кеца из рукава и да покушава да спекулише са нашим ставом. Важно је да сви у Југославији стекну јасну слику о нашој позицији. То је важно.


Двојица председника су се на крају договорила да остану у контакту овим поводом и да проуче још нека решења, тако да је могућно да ово није последњи разговор о Милошевићевој судбини и догађајима од пре 20 година, 5. октобра 2000.

link


Бивши диктатор Слободан Милошевић био је оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. Нажалост, он није дочекао изрицање пресуде. Његова супруга Мирјана Марковић је избегла пресуду суда тако што је побегла из земље. Међутим, суд историје изрицаће им казне још дуго.
Rusi su bili protiv Slobe. Tada. Nisu se nešto ni pretrgli ni oko čega.

To je opšte poznata stvar. Ništa novo.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.041
Rusi su bili protiv Slobe. Tada. Nisu se nešto ni pretrgli ni oko čega.

To je opšte poznata stvar. Ništa novo.
Како нема ништа ново? Шта лупаш бре боте? Овај разговор Клинтона и Путина је двадесет година био "класифајд" и тек сада је објављен.
 

zauvek branilac

Primećen član
Poruka
927
"Biblioteka Bila Klintona: Uklanjanje Slobodana Miloševića podržao i Vladimir Putin"
"Biblioteka Bila Klintona", koju finansiraju biblioteke lokalnih genocidnih tvorevina Velike Hrvatske, Velike Muslimanije i Velike Šiptarije, je ugurala NATO osiromašeni uranijum u šupke Franje Tuđmana, Alije Izetbegovića i Ibrahima Rugove (koji su nakon toga vrlo brzo crkli) te tako za NSP smanjila broj stanovnika na planeti! CCCC :fotograf:
 

комшија

Legenda
Poruka
57.041
1602595238004.png








„Ruski faktor“ i 5. oktobar

Govorilo se da će Milošević biti na vlasti sve dok se Amerikanci ne dogovore s Rusima da ga zbace.


Ruski faktor i 5. oktobar 1


Piše: Dragan Bisenić 11. oktobra 2020.



Mislite li da se to dogodilo, kada je Milošević oboren 5. oktobra?

– (Ćutanje od skoro jednog minuta). Postoje dve Rusije: državotvorno-patriotska i beskarakterna Rusija. Jeljcin se odnosi beskarakterno, kod njega nema prijateljstva, istorije, a postoje samo današnji prihodi i lični interes. Ta Rusija mogla je s bilo kim da se dogovori i bilo koga da preda. Ja ne isključujem da se to dogodilo s Miloševićem. Kad se sastala grupa G-7 na Okinavi, oni su cela dva sata razgovarali s ruskim rukovodstvom da bi ono predalo Jugoslaviju. Znajući o kome je reč, ne isključujem da je rusko rukovodstvo to prihvatilo“. (Razgovor s Genadijem Zjuganovim, objavljen u Danasu, 28. septembra 2002)

Ove reči lidera ruskih komunista verovatno bi otišle u zaborav, da prošle nedelje Klintonova biblioteka nije objavila transkripte razgovora sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom i tako potvrdila da se i Rusija saglasila sa uklanjanjem Slobodana Miloševića s vlasti, mada je prevratnički karakter 5. oktobra 2000. automatski pripisivan isključivo delovanju SAD, EU i Zapada.

Nova grupa objavljenih transkripata koje smo delimično predstavili u sredu, a jednim delom nalaze se i uz ovaj tekst, potvrđuju da je Putin još kao prvi čovek FSB, od septembra 1999. bio nezadovoljan Miloševićem. Dok u razgovoru sa američkim predsednikom 30. septembra 2000. otvoreno podržava uklanjanje Miloševića, on se kao predsednik ruske vlade na susretu sa američkim predsednikom Klintonom, na Ouklendu, 12. septembra 1999. negativno određuje prema Miloševiću i prihvata američke ocene o njemu.

To je, međutim, samo još jedna demonstracija odnosa i politike koju je ruski predsednik Jeljcin imao prema srpskom predsedniku.

Jugoslovensko rukovodstvo i predsednik Srbije, Slobodan Milošević, sasvim su se razišli sa predsednikom Jeljcinom, podržavajući 1993. pobunu protiv njega koja je dolazila iz ruskog Belog doma i koja je okončana artiljerijskom paljbom po ruskom parlamentu. Jeljcin i Milošević od tada više nikada neće biti u bliskim, nego samo zvaničnim i hladnim odnosima. Suština te propagande bila je da Rusi treba da slede srpski primer, jer je Amerika Rusiji pripremila sudbinu Jugoslavije. Pravda je objavljivala izjave srpskih intelektualaca: „Danas su NATO avioni nad Balkanom, a sutra nad Kavkazom“.

Jeljcin i svi njegovi bliski saradnici bili su uvereni da srpsko rukovodstvo želi Rusiji da nametne vojnu huntu i s njom ukine teško izvojevane slobode, plaćajući sve to novcem bogatih i uticajnih srpskih biznismena u Rusiji.

Rusija ne želi 3. svetski rat koji bi počeo na Balkanu

U oktobru 1994. tada već bivši predsednik ruske vlade i jedan od najvažnijih ljudi ruske politike 1990-ih godina, Jegor Gajdar, posetio je Beograd. Gajdar je tada, u razgovoru koji smo vodili, uzdržano govorio o odnosima rukovodstava, ali je veoma direktno predstavio odnos Rusije prema Srbiji u ratu i do koje tačke je Rusija spremna da u toj podršci ide. Na moju konstataciju da je bilo dosta nesporazuma između vlasti Srbije i vlasti u Moskvi i pitanje da li su očekivanja Srbije bila preterana kad je reč o mogućnostima pomoći Rusije, Gajdar je odgovorio: „U ruskoj politici bila je i biće jedna dominanta: Rusija apsolutno ne želi da uđe u novi rat. Iz bilo kojih razloga. Učinićemo sve što možemo da ne dozvolimo takav razvoj međunarodne situacije, gde bi pretnja ratom postala ozbljnom za rusku zemlju. Uvek ćem da činimo sve da bismo uspostavili mir na Balkanu. To je dominanta ruske politike. Sve ostalo je važno, ali apsolutno sekundarno“. Gajdar je još precizirao da „niko u Rusiji nije zainteresovan za još jedan, treći svetski rat koji bi počeo na Balkanu“.

Poslednja faza u evoluciji ruskog stava prema Miloševiću počela je kosovskom krizom i NATO bombardovanjem SR Jugoslavije.

Ruska istoričarka i članica SANU, Jelena Guskova, u svojoj obimnoj analizi jugoslovenske krize Istorija jugoslovenske krize 1990-2000 koja je u dva toma objavljena na srpskom 2003, navodi da još nema dokumenata koji bi rasvetlili proces donošenja odluka o promeni ruske politike i to ilustruje podatkom da su dve nedelje nakon agresije na SRJ, ruski mediji promenili ton i pravac informacija. „Najviše rukovodstvo zemlje nije bilo sigurno u svoje postupke i kolebalo se… Na kraju, sve se završilo na tome da je Rusija igrala ulogu instrumenta za pritisak i zastrašivanje Jugoslavije, baš kao i NATO… Ovo se desilo samo zato što nije postojala politička volja najvišeg rukovodstva Rusije za donošenje odluka“, napisala je Guskova.

„Najhladniji“ Rus

Srpski zahtevi, pritisci i navođenje ruskog generaliteta za isporukom raketa S 300 doživljeni su tokom bombardovanja kao direktno srpsko provociranje sukoba Rusije s NATO, koje ne bi u krajnjoj liniji pomoglo ni Srbiji.

Jedan od izuzetnih ruskih novinara i autora, Leonid Mlečin u knjizi Jugoslovenska tragedija, koju je objavio 2017. piše: „Razumni glasovi bili su retkost. Pažnju na sebe obratio je novi sekretar Saveta bezbednosti, Vladimir Putin. On je izjavio da se ne treba petljati u Jugoslaviju, mi imamo dovoljno naših problema. Potrebno je razmisliti o zaštiti vlastitih interesa, a podstrekavaju nas ka konfrontaciji i razmeni udaraca“. Ako su Jeljcin i Černomirdin vreli, onda je Putin, verovatno, najhladniji Rus koga sam sreo, napisao je tadašnji američki pregovarač, Strob Talbot.

Srbija se našla u rukama političara koji je države vodio iz katastrofe u katastrofu. Milošević, penjući se uz piramidu vlasti, neverovatno je zaoštrio kosovski problem. On je obećao da će da ga reši u interesu Srba, a uradio je to tako što su Srbi morali otuda da beže. Sve, za šta se Milošević uhvatio, za Srbe bila je tragedija“, piše Mlečin.

Ove reči liče na iznenađujuću osudu Miloševića koju je u junu 2002. izrekao Vladimir Žirinovski koji je važio za ličnost koja bezuslovno i u svakoj prilici stoji na srpskoj strani. U intervjuu koji smo vodili optužio je Miloševića da radi za hrvatske interese. „Šta je rezultat njegove politike? Jugoslavija je razbijena, on je u Hagu, a samo Srbi stradaju. Stvorene su Velika Hrvatska i Velika Albanija, a samo će Srbija biti mala. Uskoro će uzeti Sandžak, Vojvodinu, Crnu Goru. Ostaće Beogradski region ili kako su to Turci zvali, beogradski pašaluk“, objašnjavao ovaj ekstravagantni i ekscesni ruski političar.

Ruski pregovarač Viktor Černomirdin, koji je doneo usaglašeni predlog sporazuma s NATO, navodno, očekivao je da će Milošević da se spori i da zatraži popravke i izmene, navodi Mlečin. „Slobodan Milošević nije rekao ništa. Ni jednu reč! Ni Milošević, ni njegovi saradnici nisu uradili ono što smo očekivali: pokušali da izmene nacrt rezolucije UN kako bi on što više izražavao njihove interese“, saopštio je Černomirdin.

„Nova istina“ dve decenije kasnije

Posle uspešnog završetka misije Viktora Černomirdina, Jeljcin je oduševljeno rekao Klintonu: „Dođe mi da vas zagrlim i poljubim jer se iskreno radujem što u ovako složenoj situaciji naše prijateljstvo nije stradalo“. Jeljcin u svojim memoarima Predsednički maraton piše kako je pustio Žirinovskog, komuniste, nacionaliste, rusku Dumu i Miloševića da se zamajavaju idejom o savezu Rusije, Belorusije i Jugoslavije, dok je on na drugoj strani gledao kako da Miloševiću smrsi konce.

Krajem maja 2000. u Moskvi su boravila trojica tada vodećih opozicionara Srbije, Vuk Drašković, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić i pored pokušaja zvaničnog Beograda da onemogući tu posetu. Ruski dnevni list Komersant tada je napisao: „Rusija je spremna da se odrekne predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali, sa druge strane, još nije spremna da to direktno kaže“.

Slobodan Milošević je pokušao da parira sa svoje strane, objavljujući knjigu o Putinu U prvom licu, ali, osim što je to bilo prekasno, nju je obeležio mini skandal. Miloševićev rođeni brat Bora, koji je bio ambasador u Moskvi, napisao je predgovor u kojem je hvalio Putinovu ženu, Ljudmilu, da pomaže svom suprugu tako, što mu se ne meša u posao. Bila je to jasna aluzija na Miru Marković koja je bila predsednica partije JUL u koaliciji s partijom svog supruga – SPS.

Ruski predsednik Putin, 30. septembra 2000. saopštio je Klintonu da se drži dogovora postignutog na zasedanju G8 na Okinavi. Zapisnik ovog razgovora još nije obelodanjen. Nešto više detalja saopšteno je na brifingu za medije održanom 21. jula 2000. na Okinavi. Američki zvaničnici naveli su da su dvojica predsednika govorili o „pitanju Balkana u narednim mesecima“, dodajući da je sa američkog stanovišta potrebno da se „Miloševićevom režimu u Beogradu jasno stavi do znanja da pokaže uzdržanost, posebno prema demokratski izabranoj vlasti Crne Gore“.

Na novinarsko pitanje da li je Putin promenio svoju poziciju prema Miloševiću, neimenovani američki zvaničnik rekao je da ne bi želeo da navede rusku poziciju, „ali da je intenzivni razgovor o Balkanu dao svakom predsedniku šansu da se koncentriše na ključne tačke“. Dodao je da je Milošević izazvao „četiri rata“, da je „rukovodio razbijanjem zemlje zvane Jugoslavija“, „bio je blizu da to ponovi na Kosovu i ne treba da mu dozvolimo da to učini još jednom“. „To bi trebalo da bude poruka za njega, uključujući Rusiju“, rekao je američki zvaničnik. To je bila formulacija kojom je saopšteno da je postignut dogovor o Miloševićevoj sudbini.

U razgovoru koji smo u novembru 2000. vodili sa tadašnjim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, postavili smo pitanje ruskog uticaja na događaje 5. oktobra. „Kad je reč o armiji, vi kažete da su se vojni komandanti premišljali i da su doneli odluku koja je omogućila promene. Ali sada je stiglo tumačenje iz Rusije da je taj stav prevagnuo posle preporuke ruske armije“ – bilo je pitanje.

„Izjava predsednika spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume Dimitrija Rogozina odavde je demantovana, tako da se na nju ne bih oslanjao. Pošao bih od činjenice da ruski faktor nije uticao – dok se ne dokaže suprotno. U vojsci je postojalo premišljanje u ljudskom smislu i armija je odlučila u noći izmedju 5. i 6. oktobra da ne interveniše. To je za mene bila politički pozitivna odluka“, rekao je Koštunica.

Posle dve decenije možemo da dopunimo odgovor i zaključimo na osnovu novih saznanja da se dokazalo suprotno, da kažemo ruski faktor jeste uticao na ishod 5. oktobra.

Sa ovom ocenom i dalje se ne slaže jedan od ključnih organizatora Miloševićeve opozicije, američki ambasador Bil Montgomeri, koji tvrdi da je Moskva, i pored svega, do poslednjeg časa ostala na Miloševićevoj strani.

Novi dokumenti iz Klintonove biblioteke

Putin: Milošević se nije ponašao na prihvatljiv način

U telefonskom razgovoru 15. juna 1999. sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost, Sendijem Bergerom, Vladimir Putin kao šef Federalne službe bezbednosti i savetnik za nacionalnu bezbednost, razgovaralo se o stanju na Kosovu, nakon tek okončanog bombardovanja. Berger je najavio sastanak ministara odbrane, Koena i Sergejeva u Helsinskiju i sastanak dvojice predsednika, Klintona i Jeljcina i Kelnu.

Berger je rekao da je potrebno da se ruske snage „potpuno integrišu u KFOR, delom zbog toga da bi se izbeglo da budu mete OVK“. Berger je naglasio da on „pretnju OVK uzima veoma ozbiljno“.

Među objavljenim stenogramima nalazi se još jedan koji se tiče odnosa prema Srbiji i predsedniku Slobodanu Miloševiću. Reč je o susretu brojnih američko-ruskih delegacija, 12. septembra 1999. u Ouklendu na Novom Zelandu. Rusku delegaciju predvodio je kao premijer Vladimir Putin, a američku predsednik Klinton. U američkoj delegaciji bili su državna sekretarka Madlen Olbrajt, savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger i brojni drugi eksperti, dok su u ruskoj bili ministar spoljnih poslova Igor Ivanov i ministar za spoljnu trgovinu Mihail Fradkov sa saradnicima. Ruski premijer je kritikovao kosovske Albance, konstatovao da se srpske izbeglice nalaze u teškom položaju, ali i negativno odredio prema Slobodanu Miloševiću, zaključujući da se „Jugoslavija raspada“.

Klinton je postavio pitanje o Kosovu i kakvi su utisci ruskog sagovornika o onome što se čini?

Putin: „Stvari mogu da se poboljšaju. Mislim da imate informaciju da Albanci ne žele da se razoružaju. Shvatam da je to plod napora vaše administracije. Razumem da verujete da su tamo problemi humanitarne prirode, ali mi treba da sagledamo problem u perspektivi. Mi smo govorili o 50.000 ili možda 100-150 hiljada albanskih izbeglica. Ali, broj srpskih izbeglica je tri puta veći. Najteži problem nije taj. Najteži problem je da dolazi zima. Razaranje infrastrukture, posebno u području energetike, znači da je Jugoslavija u veoma teškom periodu. Poznate su mi vaše poslednje izjave o Miloševiću. Mislim da je sudbina miliona važnija od jedne osobe. U svakom slučaju, naše pozicije o tom čoveku (Miloševiću) blisko se podudaraju. Prema našim procenama situacije, on (Milošević) se nije ponašao na prihvatljiv način. Ono što je važno, jeste da imamo dobru saradnju dve zemlje. Strob Talbot je učinio mnogo na diplomatskom polju. Učinili smo mnogo da suzbijemo ambicije vojski sa obe strane. Mislim da ćemo tamo biti potrebni jedni drugima i dalje. Stvari na Kosovu mogu da krenu u pravcu nasilja. Verujem da smo napravili dobar primer u međusovnoj vojnoj saradnji. Loša stvar s kojom se suočavamo je raspad Jugoslavije. Teško je da se zamisle uslovi za povratak Srba na Kosovo. Mi imamo slične probleme u Rusiji. Život pokazuje da korišćenje sile ne dovodi do konalnog rešenja sukoba…“

Klinton: „Da bi stvari funkcionisale na Kosovu, potrebno je da delujemo zajedno, kao u Bosni. Ako predstavnik UN ima plan da razoruža Albance, bar delimično, mi ćemo da sarađujemo s njima. Mi takođe želimo da se Srbi vrate na Kosovo – to je njihovo pravo…“
 

Kamael

Buduća legenda
Poruka
39.918
Како нема ништа ново? Шта лупаш бре боте? Овај разговор Клинтона и Путина је двадесет година био "класифајд" и тек сада је објављен.
Da je istiniti objavili bi ga ranije.
 

cornflakes

Poznat
Poruka
7.348
Нису они њега издали.
.


Србија је нападнута злочиначком агресијом НАТО пакта.

1) Без разлога и повода
2) Супротно повељи УН
3) Супротно својим оснивачким документима

И данас су створили нарко територију са којом не знају шта да раде, па су упослили овог квислинга да гради "мини шенген" где ће о нарко држави морати да води рачуна Србија, без могућности да стварно утиче на тамошња дешавања.

.
 
Poslednja izmena od moderatora:

комшија

Legenda
Poruka
57.041
.
Ти си кретен.

Србија је нападнута злочиначком агресијом НАТО пакта.

1) Без разлога и повода
2) Супротно повељи УН

(...)
.
Резолуција 1244 у коју се кунете легализовала је НАТО интервенцију позивајући се управо на Седму повељу УН, чиме је дат мандат снагама КФОР-а.
 

cornflakes

Poznat
Poruka
7.348
Резолуција 1244 у коју се кунете легализовала је НАТО интервенцију позивајући се управо на Седму повељу УН, чиме је дат мандат снагама КФОР-а.
.
У ком је тачно делу Р1244 легализован злочин агресије НАТО пакта на Србију?

.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.041
.
У ком је тачно делу Р1244 легализован злочин агресије НАТО пакта на Србију?

.
"(...) делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација,

(...)

3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову;

(...)

4. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9;"




за цео текст Резолуције 1244 кликнути овде
 

cornflakes

Poznat
Poruka
7.348
"(...) делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација,

(...)

3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову;

(...)

4. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9;"

за цео текст Резолуције 1244 кликнути овде
.
И како се овде легализује злочин агресије НАТО пакта?

.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.041
.
И како се овде легализује злочин агресије НАТО пакта?

.
Шта, треба и да ти препричам? Нема проблема. Елем, као што можеш да прочиташ, члан 3 потврђује одговорност СРЈ за кризу на Косову, позива на окончање "репресије и насиља" од стране СРЈ на Косову и Метохији и на почетак повлачења полицијских и војних снага СРЈ са Косова. У члану 4 СБ УН овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову. И, шта мислиш, која је то "одговарајућа међународна организација" којој је Резолуција 1244 дала легитимитет и мандат да успостави "међународно безбедносно присуство на Косову"? :kafa:
 

комшија

Legenda
Poruka
57.041
Btw, шта мислиш @cornflakes зашто је НР Кина била уздржана када је Резолуцију 1244 Савет безбедности УН усвојио са 14 гласова "за" и ниједним гласом против? Па управо због тога јер Резолуција 1244 легализује НАТО интервенцију у којој је страдала њена амбасадa у Београду :kafa:
 
Poslednja izmena:
.Србија је нападнута злочиначком агресијом НАТО пакта.
1) Без разлога и повода

2) Супротно повељи УН
3) Супротно својим оснивачким документима
И данас су створили нарко територију са којом не знају шта да раде, па су упослили овог квислинга да гради "мини шенген" где ће о нарко држави морати да води рачуна Србија, без могућности да стварно утиче на тамошња дешавања.

.
Управо данас адвокат Тома ФИЛА детаљно је објаснио ову измишљотину коју
је пренео београдски квислиншки дневник "ТХЕ НАТО ТУДЕЈ", као и увлачење
Путина у ту медијску манипулацију.
Од кога је, није ни чудо! :)
 
Btw, шта мислиш @cornflakes зашто је НР Кина била уздржана када је Резолуцију 1244 Савет безбедности УН усвојио са 14 гласова "за" и ниједним гласом против? Па управо због тога јер Резолуција 1244 легализује НАТО интервенцију у којој је страдала њена амбасадa у Београду :kafa:
НЕ МОЖЕ СЕ ЛЕГАЛИЗОВАТИ оно што је апсолутно у супротности Праву
и Међународном праву, по коме је у питању чист акт агресије и злочина. Не постоји
правни механизам којим је то изводљиво и не балави.
 
Poslednja izmena od moderatora:

cornflakes

Poznat
Poruka
7.348
Шта, треба и да ти препричам? Нема проблема. Елем, као што можеш да прочиташ, члан 3 потврђује одговорност СРЈ за кризу на Косову, позива на окончање "репресије и насиља" од стране СРЈ на Косову и Метохији и на почетак повлачења полицијских и војних снага СРЈ са Косова. У члану 4 СБ УН овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову. И, шта мислиш, која је то "одговарајућа међународна организација" којој је Резолуција дала легитимитет 1244 да успостави "међународно безбедносно присуство на Косову"? :kafa:
.
Р1244 се односи на будући статус Косова и Метохије и не утврђује ничију и никакву одговорност, не амнестира никог, нити уопште говори о претходним догађањима (сипање бомби на грађане СРЈ).

Једноставно, Савет безбедности располаже тим ресурсима и тако их распоређује.

Е сад што је то НАТО, једна злочиначка, неспособна и непотребна организација, јбг. такав је свет данас.

Иначе НАТО (или главне његове чланице) је свој крвави пир наставио и после злочиначке агресије на Србију, па су у црно завијени Авганистан, Ирак, Либија, Сирија... где год су се појавили огрезли су у крви невиног становништва, разорили заједнице које су вековима имале свој начин живота и створили милионе избеглица.

.
 
Poslednja izmena:

cornflakes

Poznat
Poruka
7.348
Btw, шта мислиш @cornflakes зашто је НР Кина била уздржана када је Резолуцију 1244 Савет безбедности УН усвојио са 14 гласова "за" и ниједним гласом против? Па управо због тога јер Резолуција 1244 легализује НАТО интервенцију у којој је страдала њена амбасадa у Београду :kafa:
.
Колико знам, Кина је увек у СБ уздржана када се одлучује о питањима која се њих директно не дотичу.

.
 
.
Р1244 се односи на будући статус Косова и Метохије и не утврђује ничију и никакву одговорност, не амнестира никог, нити уопште говори о претходним догађањима (сипање бомби на грађане СРЈ).

Једноставно, Савет безбедности располаже тим ресурсима и тако их распоређује.

Е сад што је то НАТО, једна злочиначка, неспособна и непотребна организација, јбг. такав је свет данас.

Иначе НАТО (или главне његове чланице) је свој крвави пир наставио и после злочиначке агресије на Србију, па су у црно завијени Авганистан, Ирак, Либија, Сирија... где год су се појавили огрезли су у крви невиног становништва, разорили заједнице које су вековима имале свој начин живота и створили милионе избеглица.

.
Тамо где дође НАТО, ту почиње трговина дрогом
 

Hix

Iskusan
Poruka
5.034
Ne cudi me opste. Putin je bio velika uvlaka Zapadu na početku. Tako je pre svog prvog G8 sastanka u Japanu 2000 po nalogu Zapada otrčao u Pjongjang da ubedi Kom Dzong Ila da uvede democracy, ali ga je ovaj odjebo.

Bushy W nije ni čuo da su pale kule ovaj mu je već slao podršku u borbi protiv islamista...

Putin bi i sada da da i Krim i Zakavkaz samo da ga puste nazad u G8. Čovek je jednostavno kompleksas. Teški kompleksas i skorojevic.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.