Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja pre par dana odgledala Listu poslednjih želja i po hiljaditi put Zelenu milju.
Morgan Frimen u oba :zaljubljena:

- - - - - - - - - -

Malo čitam ovih dana ali mnogo više čistim kuću, perem prozore...
A sutra me čeka jedan fini poslić :dash:
smilie_ga_026.gif

smilie_ga_027.gif
 
Konacno sam obnovila clanstvo u biblioteci
I dalje bih volela da je glavna gradska biblioteka u Beogradu...malo prijatnije mesto....

Nisam nasla Barnsa da ga nastavim, verovatno samo nije bio izlozen - probacu sledece nedelje da pogledam u katalogu

Andres Neuman - Razgovori sa sobom
Vjeslav Mislivski - Traktat o ciscenju pasulja
Donato Karizi - Vladar iz senke
Imre Kertes - Dosije K

Svega imam, i za pred spavanje, i za vikend kafenisanje u kaficu i krvi , opremljena za svako raspolozenje
 
I dalje ne čitam, ali sam bila u pozorištu Madlenianum i gledala predstavu Tvoja ruka u mojoj, napravljenu na osnovu pisama koje su razmenjivali Čehov i njegova žena glumica Olga Kniper.http://operatheatremadlenianum.com/tvoja-ruka-u-mojoj
Pored toga što mi je predstava bila odlična, Vjera Mujović i Igor Filipović sjajni (uzgred, nisam zamišljala da je Čehov bio tako zgodan), pohvale za režiju Nebojši Dugaliću, dobila sam želju da čitam (i gledam) Tri sestre, Ujka Vanju, Višnjik. Sve mi se čini da sam od Čehova čitala samo pripovetka, ali nije isključno da bih prepoznala i nešto od pomenutog.
 
Meni su uglavnom sve dobre. Baš sam večeras zaključila da ja u stvari jako volim pozorište, i ne znam zašto sam toliko lenja i tako retko idem. Ali možda mi ne bi bilo tako lepo da idem češće. Bila bih mnogo kritičnija i probirljivija.
 
Ja sam devedesetih bila veoma, veoma čest posetilac pozorišta i tada sam se nagledala odličnih i manje odličnih pretstava.
A onda sam odlazila sve ređe i ređe da bi to sada bilo jednom godišnje.
I stalno kažem sebi da će se to promeniti ali ipak ništa od toga z:hm:
 
smilie_tier_45.gif

Ovde nam se bogme uhvatila debela paučina :D

- - - - - - - - - -

U kafeu izgubljene mladosti – Patrik Modijano, Akademska Knjiga, 140 str. 6/10
Dobitnik Nobelove nagrade
https://www.knjizara.com/U-kafeu-izgubljene-mladosti-Patrik-Modijano-127758

Nisam dobila ono što sam očekivala.
Očekivala sam recimo nostalgično sećanje na mladost, a dobila sam neko krivudanje ka nejasnom misterioznom kraju.
Kraju koji nije bio čak ni neočekivan.

Sve u svemu od mene je ova knjiga dobila 6 samo zato jer me zadržala do kraja.
A zadržala me je isključivo tim tajnovitim nestalnim likom koji je gonjen nemirom bio u neprekidnom pokretu.
Ostale likove čak iz poglavlja u poglavlje uopšte nisam pažljivo pratila.

I, ne znam kako deluje ovako van konteksta, ali dopao mi se ovaj citat:
“U životu koji nam se ponekad čini kao nepregledan brisani prostor bez putokaza, među tim linijama nedogleda i izgubljenim vidicima, voleli bismo da nađemo neki orijentir, da se upišemo u katastar, da više nemamo utisak plovidbe bez kompasa.
A onda se zbližavamo, pokušavamo da slučajne susrete učinimo stalnim.“
 
Lamar, a meni se gotovo jedino taj roman dopao od njega.
Pogotovo taj momenat potrebe da se iscrtaju svi putevi ljudi koji su boravili u kafeu, da se napravi mapa njihovog životnog puta koja se preklapa u toj zajedničkoj tački.

Ovo sam zapisala posle čitanja:

Dokumentarnost je bitna poetska odlika Patrika Modijana. Posredstvom faktografije u svom viđenju književnosti, makar one kojom se sam kreće, autor pokušava da ulovi sitnu sudbinu sitnog pojedinca u svetu mnogoljudstva i preširokih izazova.
Kao i u knjizi "Dora Bruder" koja je satkana od (mlake) žudnje za oživljavanjem i okrvljenjem tekstualnog dokaza o postojanju nestale devojčice, i u ovoj knjizi Modijano traga za osobom ženskog pola, za izvesnom, zapaženom gošćom kafea Konde u Parizu. Kako sam naslov ukazuje na izgubljenost u kontekstu kafansko-boemskih generacija, sama sadržina otkriva, vrlo lako i istovremenu izgubljenu bitku u pohodu na Luki.
Ovde je, za razliku od "Dore Bruder" dokumentarnost uvedena kao pokušaj jednog od likova romana, da kratkim zabeleškama o datumu i satu dolaska gostiju u Konde zapravo načini svojevrsnu hroniku o mladoj boemiji izgubljene generacije.

Pitanja koja se pokreću ovom knjigom su: Da li dokument jeste pravi trag postojanja?
Ako jeste, koliko je takav zapis relevantno svedočenje o sudbini više no što je puka zabeleška nalik racijskom beleženju?
Šta biva izgubljeno zametanjem tragova pojedinca? Odakle u čoveku potreba za lutanjem i za gubljenjem identiteta?
Kako se može ući u trag sudbini koja je rešila da samu sebe izbriše?

Možda je autorov pokušaj da beleženjem pronađe smisao lutanja i življenja istovetno neuspešan kao pokušaj njegovog junaka da beleženjem datuma i sata dolazaka gostiju Kondea iznađe one čvorišne tačke koje čoveka čine slobodnim, ali ova knjiga nesumnjivo nosi snažnu žudnju da tekst sačuva pojedinca od vlastitog zagubljivanja.

Da li si čitala druge njegove knjige?
Mene je zainteresovana i Da se ne izgubiš u kraju ali čitanje me je baš ostavilo ravnodušnom. Ne znam, nešto imamo osećaj da se moje nalaženje sa knjigom koja mi se dopala više slučajnost nego što je Modijano pisac čija mi poetika paše (i stil, naravno).

Šta ćeš sledeće da čitaš?
 
lamar:
smilie_tier_45.gif

Ovde nam se bogme uhvatila debela paučina :D

- - - - - - - - - -

U kafeu izgubljene mladosti – Patrik Modijano, Akademska Knjiga, 140 str. 6/10
Dobitnik Nobelove nagrade
https://www.knjizara.com/U-kafeu-izgubljene-mladosti-Patrik-Modijano-127758

Nisam dobila ono što sam očekivala.
Očekivala sam recimo nostalgično sećanje na mladost, a dobila sam neko krivudanje ka nejasnom misterioznom kraju.
Kraju koji nije bio čak ni neočekivan.

Sve u svemu od mene je ova knjiga dobila 6 samo zato jer me zadržala do kraja.
A zadržala me je isključivo tim tajnovitim nestalnim likom koji je gonjen nemirom bio u neprekidnom pokretu.
Ostale likove čak iz poglavlja u poglavlje uopšte nisam pažljivo pratila.

I, ne znam kako deluje ovako van konteksta, ali dopao mi se ovaj citat:
“U životu koji nam se ponekad čini kao nepregledan brisani prostor bez putokaza, među tim linijama nedogleda i izgubljenim vidicima, voleli bismo da nađemo neki orijentir, da se upišemo u katastar, da više nemamo utisak plovidbe bez kompasa.
A onda se zbližavamo, pokušavamo da slučajne susrete učinimo stalnim.“
Kliknite za proširenje...
Meni se u toj knjizi najvise dopao naslov knjige:D
Citala sam celu tu njegovu trilogiju, ali njegovo nobelovsko mudrovanje na mene nije ostavilo ama bas
nikakav utisak.

Inace, kako stvari stoje, ove godine necemo imati Nobelovca jer se Komitet tako razyebao ( jedni zbog kurvarluka,
drugi zbog korupcije mada jedno ne iskljucuje drugo) tako da kvorum vise ne postoji.
 
Ju, zar je i na dalekom severu nastao karambol.
Biće skoro propast sveta :deda2:

- - - - - - - - - -

Moon, znam da se tebi dopala knjiga :cmok: :D
Piše mi na spisku za čitanje da je to preporuka od tebe i Quentina.
Meni eto nije bila nešto. Nisam više ništa njegovo čitala i mislim da neću.

Ali i pored svega ja se ne kajem što sam pročitala jednu njegovu knjigu.
Ipak Francuz (malo ih čitam), Nobelovac (nisu mi baš prečesto na listi), Pariz (uvek je intrigantan)...
Eto, sad ispade da mi se više dopala nego što sam prikazala :lol:

I, da. Naslov je zaista poezija. Verovatno da je i to bio jedan od razloga što sam ga stavila na listu.

Sada čitam Dikensova Velika očekivanja. Za sada mi se dopada.
A čik i da mi se ne dopadne. Vidim Rayela je tu, vrzma se :lol:
 
Podržavam ideju da ne čitaš dalje - mislim da nema šta valjano da kaže - prosto, nije pisac koji leži nama - očigledno je previše emotivno suvonjav, ipak mislim da volimo znatno intenzivnije emocije u knjigama.

Slažem se sa obema - naslov jeste očaravajući. Omamljuje, i temom koju naslućujemo da se bavi i poetičnim tonom.
Međutim, izneverava očekivanja. Mlak je autor. :)

Ja ne odmičem daleko sa Muzejem nevinosti. Biću iskrena u razlogu: gledam seriju Alijas Grejs.
Da, ko je prepoznao, dobro je prepoznao - po romanu Margaret Atvud.
Ima svega šest epizoda, ali je mnogo dobra, uživljavam se u svaku epizodu - trenutno se spremam da pred san zaronim u četvrtu.
Ujedno me i izjeda bojazan jer će uskoro kraj - koliko god da ga iščekujem željno, jer će otkriti neke stvari (roman nisam pročitala), ipak me ne raduje jer će biti gotova jedna priča koju sam zavolela.

Eto, zato je na čekanju Pamukova knjiga.
Razumite, svladale me obaveze, prolećni umor (čuveni), buđenje prirode prija čulima, ali zbunjuje organizam naviknut na sklupčanu stud u kostima (zimljiva sam poprilično :))
Adaptacija na celodnevno osunčane dane i lepu temperaturu vodi me u izvesne lenjosti.
ILi se samo najzad prepuštam delićima hedonizma.

Odoh, dragi ljudići, skuvala sam čaj, mlak je taman da okrepi, i idem da se prepustim sjajnim kostimima iz Alijas Grejs.
Glumica, moram reći, ima lepe crte lica, plave oči donose nijansu kojom se prostire dubina uloge u kojoj se odlično snalazi. :)
 
lamar:
smilie_tier_45.gif

Ovde nam se bogme uhvatila debela paučina :D

- - - - - - - - - -
Kliknite za proširenje...

Paučina, vala...

Smajli ti je savršen, kao i uvek.

Uzela da čitam Hotel Finbar, mušku verziju. Pročitala nekih 60-ak strana od 180, što će reći trećinu. Nisam nešto oduševljena, ženske priče su mi bile lepše. Ove muške su mi zasad, kako bih rekla, recimo hladnije.

U stvari, možda je prava reč da su ženske pre svega optimističnije.
 
quentin:
Da li sam ja ovdje čitao o romanu Vegetarijanka korejanske spisateljice Han Kang?
Evo jednog zanimljivog teksta o kontroverzama koje prate engleski prevod te knjige, ali i o prevođenju književnosti, uopšte, ako nekoga zanima.
Kliknite za proširenje...

Читао сам Вегетаријанку почетком прошле године. Веома ми се допала књига. Заиста је нешто другачија од европског писма. У страним (и понеким домаћим) медијима је акценат стављен на вегетаријанство главног лика и на тај шок-моменат "претварања" у дрво. Међутим, мени је знатно упечатљивији процес приказивања психолошког профила једне ментално оболеле особе и прогресија болести ка самоуништењу (јер је књига, заправо, о томе). Списатељица је прилично успела да дочара како изгледа размишљање једне растројене личности и њено даље пропадање.
Атмосфера целе књиге јесте језовита, има доста насилног, девијантног, али је све то уклопљено са мером и стилом.
П.С. Мислим да је код нас преведена директно са корејског.
 
Paučina? :lol:
Ima nas koji radimo i vikendom, dok sav normalan svet odmara. Trava do kolena, muž me čeka, majka takođe, ne znam kome ću pre da pomažem, jedva čekam ponedeljak da odem na pos'o da se ko čovek odmorim (msm, fizički). Psihički nema odmora nikud sem na mojoj terasi. E, tu sezonu još nisam otvorila.

- - - - - - - - - -

Modijana ni ja ne volim preterano. Onu jednu knjigu što sam pročitala, ne sećam se ni kako se zvaše, prodala sam na Limundu. Ič me nije oduševila. Ovu o kojoj govorite sam čini mi se počela, možda i završila, ali nemam pojma o čemu se radi jer mi se očigledno nije dopala. Imam još jednu, treču njegovu, ne znam ni ona koja je, nisam u Nišu trenutno. Ma, život je kratak da ga trošim na stvari koje me potpuno ne ustećuju...
 
kamenita:
Paučina, vala...

Smajli ti je savršen, kao i uvek.

Uzela da čitam Hotel Finbar, mušku verziju. Pročitala nekih 60-ak strana od 180, što će reći trećinu. Nisam nešto oduševljena, ženske priče su mi bile lepše. Ove muške su mi zasad, kako bih rekla, recimo hladnije.

U stvari, možda je prava reč da su ženske pre svega optimističnije.
Kliknite za proširenje...
Uvek se nekako malo postidim :zstidljivko: kad mi hvalite smajlije.
Ali dobro, šta mogu, istrpeću :lol:
A ja stvarno nekako kao da smajlijem dovršim misao, ukrasim post...
Ma jednostavno ih volim :slika:

- - - - - - - - - -

Moja biblioteka ima baš tu bolju Žensko veče u hotelu Finbar :manikir:
 
Uvek volim da vidim preporuke, zanimljivo mi je da saznam šta ljudi čitaju.
Sasvim jasno, godinama se okupljamo na temama o knjigama na forumu pa pričamo o onome što čitamo.
Međutim, toliko me nervira što je danas sve usredsređeno da neko bude uzor: Budite novi Ilon Mask.
Uz razumevanje stilskih figura, simbola i metafora, ipak ne volim da mislim da je bitno usmeravati dete/mladu osobu/čoveka na težnju da bude kao neko.
Neka bude kao ono što želi, kao on sam. Spoj stvari koje voli, koje mu se sviđaju.
ILon Mask je jedan, Pera je jedan, *moonlight* je jedna, i to je to.
Niko od nas nije bog niti za ugledanje toliko da bi neko trebalo da bude kao mi.
Ili kao vi.

Moj stav vidi se iz mog potpisa, ali svejedno volim da prokomentarišem. :)
I svejedno, uvek ću voleti priče i zanimljivosti o knjigama.
Samo me nervira to medijsko pouzoravanje.
Pala mi na um ta reč, čini mi se prigodnom. .)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nervirator
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
334
Nervirator
Nervirator

Back
Top