Sparno veče, duboko julsko, koje rashlađujem hladnom nes kafom.
Ni daška vetra da uroni u prostoriju, zakovitla zavese, stvori iluziju hladovine.
Mislim o predstojećem godišnjem odmoru, iliti letovanju.
Zanosim se, u pola treptaja već se vidim na moru, uz zvuk okrepljujuće vode, kako ležim, kako čitam, kako se zadubljujem u plavetnilo.
I čituckam, kad se začas, vratim u javu.
Leto je nekima teskobno za literaturu.
Meni te čitalačke stagnacije ne ovise o vremenu, o godišnjem dobu, no o fazi mene same, mene u meni.
Zato čitam. Čitam ovog leta.
Iza mene nekoliko je knjiga, raznih, a bogatstvo tih čitalačkih iskustava nepregledno.
Evo čime sam se bavila:
Neobičan događaj sa psom u noći, Mark Hadon
Knjiga koja negde, koliko se sećam, stoji među spiskovima onih nepropustivih.
Za mene ona to jeste, čak i da sam taj spisak izmislila, budući da volim da u književnosti sretnem neobičnije perspektive.
Pogotovo dečje.
Ta infantilna, naivna, neobična perspektiva teče uvek lako, i zaista je naivno misliti da se lako stvara.
Da lako nastaje priča koju priča neko ko ni po godinama ni po iskustvu nije blizak autoru.
U ovoj knjizi je reč o Kristoferu, autističnom dečaku, večitom zaljubljeniku u brojeve, proste, u matematičke probleme i u zemlje sveta i gradove.
Baš on nam kazuje svoju priču, nameren da po uzoru na Šerloka Holmsa, ispirča jednu misterioznu priču, s razlikom što njegova mora biti istinita.
On morada govori o onom što se stvarno desilo.
A stvarno se desilo da je u jednoj noći ubijen pas Velington, i da ga je Kristofer prvi našao, te je ispalo da je on krivac za pseću smrt.
Priču i potragu prekidaju druge stvari koje se zbivaju oko dečaka, ali se u njega morate zaljubiti, morate ga obožavati, morate se smeškati i morate s njim tugovati.
Zaista je reč o knjizi - bogatstvu!
Uspavaj me, Lejla Slimani
Knjiga puste atmosfere, praznine u odnosima, ali knjiga čije stranice se smenjuju i vi i ne osetite koliko je brzo čitanje.
Četvoročlana porodica unajmljuje dadilju koja unosi harmoniju u njihov teskoban odnos, gde se bori za egzistenciju, profesionalno priznanje i mir u kući.
Nova žena donela je smehove, uvela je red, postoji toliko primetno, a ostaje neprimetna.
U životu sebe i svet oko sebe teško je kontrolisati. Postojanje je teskoba, borba i uspostavljena kontrola neretko izaziva nevericu.
Treba nam, a pred nama kada je, koliko li smo sposobni da je prihvatimo?
Desio se zločin, dadilja je kriva.
Šta se zbilo?
Zašto?
U dahu će te znati, iako je ključna stvar samo u naznakama, kao i sam život i sve nejgove dokučivosti.
Bilo je lepo čitati naslov, ali se moglo i bez njega. Ocenica: 3
Peto dete, Doris Lesing
Knjiga - muka.
Porodična priča u kojoj su obuhvaćeni porazi i raskoli između žudnji i realnosti.
Bračni par bio je jednostavnih priroda, jednostavnih htenja: maštali su samo o mnogočlanoj porodici, o graji dece, o osmesima, radosnim porodičnim okupljanjima.
To je bila njihova vizija raja.
Petoro dece izrodili su kao iz vode gotovo, osmehivajući se uprkost prekornim komentarima bliskih članova porodice koji su samo poušavali da u realnost dozovu mladi bračni par - ukazujući na finansijske i druge poteškoće njihove vizije.
Peto dete, baš jedno malecno biće, od samog rođenja stalo je na put idili.
Mučna atmosfera, patna sasvim, u romanu je gusto utkana u redove kako bi se verodostojno ispisao sav raskol porodice načet poslednjim porođajem.
Svuda je strah, svuda je bojazan, duboka zamišljenost između onog što je realno rešenje i onog što je strah od susreta se izneverenim očekivanjima.
Spor roman. Teskoban. Ali slika nemoći čoveka da pogleda ono što postaje jureći ono što je zamislio.
Ocenica: 3
Vegetarijanka, Han Kang
Knjiga nagrađena Bukerom za 2016.
I što je važnije, knjiga koja me je oduševila.
Nevelika obimom, a obilata sveopštim osećajem teskobe i mučnosti, ova knjiga je za mene bila otkrovenje.
Nije mi privlačila osobitu pažnju, kupila me je već prelistavanjem kad sam se najzad rešila na to.
Prikaz mlade žene, pritisnute mučnim snovima i navedene njima da prestane da jede meso, odigrava se iz tri ugla - o njoj i njenoj odluci i promeni govore njen muž, njen zet, njena sestra.
Njen glas se ne čuje, osim što se u nekim momentima, mimo retkih dijaloga, prikazuju njeni snovi koji je okupiraju i odvode u propadljivosti.
Ona ne postoji, mimo priče o njenoj promeni, o propadanju njenog tela, njene fizičke slabosti i duhovne rešenosti.
Ona nema pravo na izbor, iako u njemu istrajava - prema njoj se mahom odnose okrivljujući je, kritikujući.
A ona samo postoji i propada, zadubljena u svoje strahove i želje za pročišćenjem.
Roman je za one sa jačim želucem, i za ljubitelje napetosti.
Dalje pisanje o romanu odvelo bi me u spojlersku raspričanost.
Knjiga koja me je svojom mračnom atmosferom vratila u život, tog dana sam progledala.
Trenutno sam u miru Selimovićevog
Ostrva.
U tim kratkim crtama tuđih izolovanih života, izlovanih u duhovnom smislu, više o u prostornom.
I prija mi. Golica me.
.Vidi kako je prelepo svitanje,divno nebo,sveze jutro.(Dobro,ne mozes bas da vidis ali zamisli 
