Kamael
Buduća legenda
- Poruka
- 40.857
HIPOKRATYOVA ZAKLETVA
Kunem se Apolonom Lekarom i Asklepijem i Higijom i Panakejom i svim bogovima i boginjama, koje pozivam za svedoke, da ću prema svojim sposobnostima i rasuđivanju ispuniti ovu zakletvu i ovaj zavet:
Da ću onog ko me je naučio ovoj veštini smatrati ravnim mojim roditeljima i da ću živeti u saradnji sa njim i da ću mu, kad mu je potreban novac, davati deo svog; da ću njegove potomke smatrati ravnim mojoj braći i sestrama po muškoj lliniji i da ću ih učiti ovoj veštini – ako žele da je nauče – bez naknade i zaveta, da ću učenja i usmena uputstva i svo drugo znanje preneti mojim sinovima i sinovima onog ko je poučio mene, i učenicima koji su dali ovaj zavet i zakleli su se po medicinskim pravilima – ali nikom drugom.
Primeniću mere dijete za dobrobit bolesnih prema svojim sposobnostima i proceni, čuvaću ih od štete i nepravde.
Neću dati nikakav smrtonosan lek nikome ko ga traži, niti ću tako nešto predlagati. Isto tako, neću nijednoj ženi dati sredstvo za abortus. U čistoti i svetosti držaću moj život i moju veštinu.
Neću primeniti nož, čak ni na onima koji pate od kamena, već ću to prepustiti onima koji se tim poslom bave.
U koju god kuću da dođem, doći ću za dobrobit bolesnih, uzdržavajući se od svake namerne nepravde, svakakvog lošeg ponašanja, a posebno od seksualnih odnosa i sa ženskim i sa muškim osobama, svejedno da li su slobodni ili robovi.
Šta god da prilikom lečenja, pa čak i po strani od lečenja, čujem u pogledu života drugih ljudi, a što nipošto ne bi trebalo pričati, zadržaću za sebe, smatrajući da je sramota govoriti o takvim stvarima.
Ako ispunim ovu zakletvu i ne prekršim je, neka mi bude dato da uživam u životu, vladam ovom veštinom, da budem uvažen među ljudima za sva vremena; a ako je prekršim i lažno se zakunem, neka me zadesi sve suprotno od ovoga.
Ovo je izvorna Hipokratova zakletva, kakva se danas više ne koristi. Ona je danas potpuno izmenjena, u smislu poštovanja dostignuća savremene nauke. Na nekim medicinskim fakultetima u svetu se čak više i ne polaže ni u kom obliku.
Kunem se Apolonom Lekarom i Asklepijem i Higijom i Panakejom i svim bogovima i boginjama, koje pozivam za svedoke, da ću prema svojim sposobnostima i rasuđivanju ispuniti ovu zakletvu i ovaj zavet:
Da ću onog ko me je naučio ovoj veštini smatrati ravnim mojim roditeljima i da ću živeti u saradnji sa njim i da ću mu, kad mu je potreban novac, davati deo svog; da ću njegove potomke smatrati ravnim mojoj braći i sestrama po muškoj lliniji i da ću ih učiti ovoj veštini – ako žele da je nauče – bez naknade i zaveta, da ću učenja i usmena uputstva i svo drugo znanje preneti mojim sinovima i sinovima onog ko je poučio mene, i učenicima koji su dali ovaj zavet i zakleli su se po medicinskim pravilima – ali nikom drugom.
Primeniću mere dijete za dobrobit bolesnih prema svojim sposobnostima i proceni, čuvaću ih od štete i nepravde.
Neću dati nikakav smrtonosan lek nikome ko ga traži, niti ću tako nešto predlagati. Isto tako, neću nijednoj ženi dati sredstvo za abortus. U čistoti i svetosti držaću moj život i moju veštinu.
Neću primeniti nož, čak ni na onima koji pate od kamena, već ću to prepustiti onima koji se tim poslom bave.
U koju god kuću da dođem, doći ću za dobrobit bolesnih, uzdržavajući se od svake namerne nepravde, svakakvog lošeg ponašanja, a posebno od seksualnih odnosa i sa ženskim i sa muškim osobama, svejedno da li su slobodni ili robovi.
Šta god da prilikom lečenja, pa čak i po strani od lečenja, čujem u pogledu života drugih ljudi, a što nipošto ne bi trebalo pričati, zadržaću za sebe, smatrajući da je sramota govoriti o takvim stvarima.
Ako ispunim ovu zakletvu i ne prekršim je, neka mi bude dato da uživam u životu, vladam ovom veštinom, da budem uvažen među ljudima za sva vremena; a ako je prekršim i lažno se zakunem, neka me zadesi sve suprotno od ovoga.
Ovo je izvorna Hipokratova zakletva, kakva se danas više ne koristi. Ona je danas potpuno izmenjena, u smislu poštovanja dostignuća savremene nauke. Na nekim medicinskim fakultetima u svetu se čak više i ne polaže ni u kom obliku.
.
