Kako je samo bolno glasna ova tišina
Što me vuče noćas u olovni zagrljaj!
I opet sam slaba, kao tužna konkubina
Koja ne shvata da je njenoj romansi kraj.
Želim da odem u mračnu, gluvu sobu,
Da u njoj vrištim dok ne izda me glas,
Ne mogu ćuteći da preživim ovu borbu,
Ne umem sebi bez tebe da nađem spas.
Ne osećam bes, samo beskrajnu tugu,
A hoću da te mrzim, da te ubijem u sebi,
Što si se usudio da zavoliš tu ženu drugu,
Da slomiš me onako kako niko drugi ne bi.
Kako je samo bolno besna ova tišina,
Što me vuče noćas u ledeni zagrljaj,
I opet sam jadna, raspadnuta celina,
I ne mogu da shvatim da je zaista kraj!
Što me vuče noćas u olovni zagrljaj!
I opet sam slaba, kao tužna konkubina
Koja ne shvata da je njenoj romansi kraj.
Želim da odem u mračnu, gluvu sobu,
Da u njoj vrištim dok ne izda me glas,
Ne mogu ćuteći da preživim ovu borbu,
Ne umem sebi bez tebe da nađem spas.
Ne osećam bes, samo beskrajnu tugu,
A hoću da te mrzim, da te ubijem u sebi,
Što si se usudio da zavoliš tu ženu drugu,
Da slomiš me onako kako niko drugi ne bi.
Kako je samo bolno besna ova tišina,
Što me vuče noćas u ledeni zagrljaj,
I opet sam jadna, raspadnuta celina,
I ne mogu da shvatim da je zaista kraj!
Poslednja izmena:
