Bez tebe

bez tebe kafa jutarnja ima ukus morske soli,
zraci sunca peku poput zara,
svaki osmeh gledam kao podsmeh,
svakim jutrom budim se bez volje,
jer bez tebe ja ne mogu bolje...

bez tebe, traze me u beskraju,
tamo gde se i heroji gube,
sputan mislima, nosen secanjima,
trazim nas u najskrivenijim snovima,
jer bez tebe ja ne umem dalje...

bez tebe miris proleca podseca na tugu,
latice ruza na izguzvana pisma,
pisana s' ljubavlju, protkana poljupcima,
a sad zalivena krvlju smezurana lete,
jer bez tebe sam k'o uplaseno dete...

bez tebe...bez tebe, ostajem bez reci,
trazim misao da ne bih od bola vrisnuo,
krijem suze, da ih drugi ne vide,
samo one meni sad su vazne,
jer bez tebe sve su druge lazne...

bez tebe i ovu pesmu sam pisao,
drhtao i ranjeno reci na papir nanosio,
sa jednom nadom u tom trenu disao,
ocekivao, tebe na vratima prizivao,
jer k'o sebe, i nju sam tebi posvetio...