- Poruka
- 1.014
У предлогу "тројке" ни речи о статусу Космета
Високи извор потврдио да се разрађује нацрт за сарадњу Београда и Приштине, без помињања коначног статуса покрајине
Вера у Вашингтон: са предизборног скупа Демократског савеза Косова
(Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. новембра – У вашингтонским дипломатским круговима данас се интензивно разговара, како се сазнаје, о могућности да тројка – САД, Русија и ЕУ – постигне успех у преговорима о статусу Космета. Шанса за успех, чује се из компетентних извора тројке, тражи се у специфичном споразуму – који не би поменуо статус те покрајине, док би Београд и Приштину обавезивао на разноврсну сарадњу.Такав нацрт је сачињен, али његови детаљи још нису обелодањени. Чека се, каже наш извор, заузимање ставова у врховима Вашингтона, Москве и Брисела, па ако се они усагласе, тројка би свој предлог могла да понуди преговарачима већ за „недељу-две”. Ради се, додао је функционер који је инсистирао да му се не помиње име, о „споразуму неутралном у погледу статуса”, тако да би „обе стране могле да га потпишу”. Њиме би се, прецизирао је, предвидели обострана права и обавезе, али „без помињања какав ће бити статус Косова у будућности”.
Према тој верзији, Београд и Приштина би „сарађивали и консултовали се на многим пољима, као што су трговина, економија, екологија, превенција против криминала”. Могла би, додаје се, да се пропише обавеза Приштине да се „консултује са Београдом о питањима која се тичу српске мањине, културне баштине, заједничке границе”.
Какав је крајњи циљ овако замишљеног аранжмана, засад није јасно. Званичник из „круга тројке” у то се није упуштао.
Примећено је да у синоћном елаборирању приступа „косовском питању”, високи извор није поменуо резолуцију 1244 Савета безбедности УН, по којој покрајина, под међународном управом, остаје у саставу Србије. Изостанак такве напомене могао би да се тумачи претходно израженом жељом да се „иде напред ка договору, без речи о статусу” а можда и као појединост која наговештава зашто још нема „зеленог светла” Москве. Одраније је познато да Русија инсистира да та резолуција остане на снази, у свакој варијанти, до решења с којим би се сагласили и Београд и Приштина.
Ипак, треба подсетити да ни у плану Мартија Ахтисарија није било речи о статусу, већ је препорука бившег изасланика генералног секретара УН да Космету треба дати „независност под надзором” била написана у писму које је заједно са тим планом послато првом човеку светске организације.
У синоћном овдашњем наступу, најављивач новог предлога тројке је рекао и да су му наде у успешно окончање целине статусних преговора „прилично ограничене”. По њему, тројци је после три месеца рада јасно да „две делегације никада неће ставити потписе на комад папира којим би се решио статус Косова, јер су им ставови сасвим супротни и такви ће бити и даље”.
А ако не успе ни поменута иницијатива тројке почеће, каже, нови „прави изазови за дипломатију, западну коалицију и стабилност Балкана”, додавши да „већ знамо шта се својевремено дешавало у Босни”. Ако успех изостане „улазимо у период интензивних искушења, регионалних и у ширем стратешком смислу”.
Одговарајући на упућена му питања, рекао је да лично сматра да „постоји ризик од насиља, без обзира на исход преговора” о Косову, пошто ће „сваким исходом неко бити незадовољан”. Претходно рекавши да је Русија за продужавање преговора и по истеку мандата тројке, 10. децембра, оценио је да „одлагање решења” може „само да отежа ситуацију а не да је олакша, да повећа а не да смањи ризике нестабилности”.
У обраћању пробраном аудиторијуму, он је покушао да понуди објашњење за недоумицу – која можда неког још обрвава – „зашто је Косово тако важно питање?” Нагласио је да значај тог „питања” превазилази „почетни проблем између двеју етничких група којима се не свиђа да живе заједно” и да је „проблем Косова повезан с многим другим изазовима, као што су трансатлантски односи”. Поставља се питање, наставио је, „да ли ћемо ми, као трансатлантска заједница, опет да се поделимо, као око Ирака”. У тренутку „распада Ахтисаријевог пакета”, Европа је око статуса Косова „била подељена на два једнака дела”, испричао је, уз нагласак да је сада њено „јединство порасло, при чему још постоје два-три изузетка”.
Око Косова се „тестирају трансатлантска кохерентност и јединство ЕУ и будућност наших односа с Русијом”, указао је. Много шта је, очигледно, повезано, али од таквог уочавања говорник затим одступа. Поновио је тезу да је „Косово јединствен случај, који неће утицати на друге”…
Покушао је, затим, и да „отклони неспоразуме” који су се јавили поводом верзија да узор за решење „косовског питања” треба да буде споразум између две Немачке из 1972. године и да „у обзир долази подела Косова”. Међунемачки акт је поменут, каже, као пример „за нормализацију односа између два ентитета, а да се не каже и једна реч о њиховом кључном проблему – националном питању”. А што се „поделе” тиче, прецизирао је, та је тројка исказала спремност „да прихвати свако решење о коме су сагласни Београд и Приштина” а да су се обе стране изјасниле да „подела не долази у обзир”…
Високи извор потврдио да се разрађује нацрт за сарадњу Београда и Приштине, без помињања коначног статуса покрајине
Вера у Вашингтон: са предизборног скупа Демократског савеза Косова
(Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. новембра – У вашингтонским дипломатским круговима данас се интензивно разговара, како се сазнаје, о могућности да тројка – САД, Русија и ЕУ – постигне успех у преговорима о статусу Космета. Шанса за успех, чује се из компетентних извора тројке, тражи се у специфичном споразуму – који не би поменуо статус те покрајине, док би Београд и Приштину обавезивао на разноврсну сарадњу.Такав нацрт је сачињен, али његови детаљи још нису обелодањени. Чека се, каже наш извор, заузимање ставова у врховима Вашингтона, Москве и Брисела, па ако се они усагласе, тројка би свој предлог могла да понуди преговарачима већ за „недељу-две”. Ради се, додао је функционер који је инсистирао да му се не помиње име, о „споразуму неутралном у погледу статуса”, тако да би „обе стране могле да га потпишу”. Њиме би се, прецизирао је, предвидели обострана права и обавезе, али „без помињања какав ће бити статус Косова у будућности”.
Према тој верзији, Београд и Приштина би „сарађивали и консултовали се на многим пољима, као што су трговина, економија, екологија, превенција против криминала”. Могла би, додаје се, да се пропише обавеза Приштине да се „консултује са Београдом о питањима која се тичу српске мањине, културне баштине, заједничке границе”.
Какав је крајњи циљ овако замишљеног аранжмана, засад није јасно. Званичник из „круга тројке” у то се није упуштао.
Примећено је да у синоћном елаборирању приступа „косовском питању”, високи извор није поменуо резолуцију 1244 Савета безбедности УН, по којој покрајина, под међународном управом, остаје у саставу Србије. Изостанак такве напомене могао би да се тумачи претходно израженом жељом да се „иде напред ка договору, без речи о статусу” а можда и као појединост која наговештава зашто још нема „зеленог светла” Москве. Одраније је познато да Русија инсистира да та резолуција остане на снази, у свакој варијанти, до решења с којим би се сагласили и Београд и Приштина.
Ипак, треба подсетити да ни у плану Мартија Ахтисарија није било речи о статусу, већ је препорука бившег изасланика генералног секретара УН да Космету треба дати „независност под надзором” била написана у писму које је заједно са тим планом послато првом човеку светске организације.
У синоћном овдашњем наступу, најављивач новог предлога тројке је рекао и да су му наде у успешно окончање целине статусних преговора „прилично ограничене”. По њему, тројци је после три месеца рада јасно да „две делегације никада неће ставити потписе на комад папира којим би се решио статус Косова, јер су им ставови сасвим супротни и такви ће бити и даље”.
А ако не успе ни поменута иницијатива тројке почеће, каже, нови „прави изазови за дипломатију, западну коалицију и стабилност Балкана”, додавши да „већ знамо шта се својевремено дешавало у Босни”. Ако успех изостане „улазимо у период интензивних искушења, регионалних и у ширем стратешком смислу”.
Одговарајући на упућена му питања, рекао је да лично сматра да „постоји ризик од насиља, без обзира на исход преговора” о Косову, пошто ће „сваким исходом неко бити незадовољан”. Претходно рекавши да је Русија за продужавање преговора и по истеку мандата тројке, 10. децембра, оценио је да „одлагање решења” може „само да отежа ситуацију а не да је олакша, да повећа а не да смањи ризике нестабилности”.
У обраћању пробраном аудиторијуму, он је покушао да понуди објашњење за недоумицу – која можда неког још обрвава – „зашто је Косово тако важно питање?” Нагласио је да значај тог „питања” превазилази „почетни проблем између двеју етничких група којима се не свиђа да живе заједно” и да је „проблем Косова повезан с многим другим изазовима, као што су трансатлантски односи”. Поставља се питање, наставио је, „да ли ћемо ми, као трансатлантска заједница, опет да се поделимо, као око Ирака”. У тренутку „распада Ахтисаријевог пакета”, Европа је око статуса Косова „била подељена на два једнака дела”, испричао је, уз нагласак да је сада њено „јединство порасло, при чему још постоје два-три изузетка”.
Око Косова се „тестирају трансатлантска кохерентност и јединство ЕУ и будућност наших односа с Русијом”, указао је. Много шта је, очигледно, повезано, али од таквог уочавања говорник затим одступа. Поновио је тезу да је „Косово јединствен случај, који неће утицати на друге”…
Покушао је, затим, и да „отклони неспоразуме” који су се јавили поводом верзија да узор за решење „косовског питања” треба да буде споразум између две Немачке из 1972. године и да „у обзир долази подела Косова”. Међунемачки акт је поменут, каже, као пример „за нормализацију односа између два ентитета, а да се не каже и једна реч о њиховом кључном проблему – националном питању”. А што се „поделе” тиче, прецизирао је, та је тројка исказала спремност „да прихвати свако решење о коме су сагласни Београд и Приштина” а да су се обе стране изјасниле да „подела не долази у обзир”…
