Quantcast

Besmislenost molitve

Sizif

Buduća legenda
Poruka
34.406
Sve frakcije hrišćanstva praktikuju ovu besmislenu radnju. Mole se za sve i svašta, za ljude koji su bolesni da prežive, za one koji su mrtvi da im bude lakše (?) i za još tušta i tma raznoraznih stvari.

Zamislite hrišćansko dete koje ima rak. Bolest je uzela maha i u ovom zamišljenom slučaju njemu nema leka, pa se njegovi prijatelji hrišćani mole za njega. Par nedelja kasnije, on umire. Ovo je uobičajeni scenario koji često vidimo u svetu. Ne mogu a da se ne zapitam zašto je molitva omanula? Da li je dete bilo grešno pa zaslužilo da umre? Da li molitve nisu bile dovoljno iskrene? Verovatno ne.

Hrišćani bi uglavnom rekli da mu je bilo suđeno da umre baš tada. Dakle, Bog je to već bio zapisao u svom ćitapu stvari koje će se desiti. Na prvi pogled, ovo je OK. Bilo mu je vreme, i molitva tu ne pomaže. Većina hrišćana bi se tu složila.

Ali stanite, ako molitva nije mogla ništa da promeni onda znači da ne možemo menjati božje planove. Ne čini li ovo sam čin molitve besmislenim?

Molitva je, po svemu sudeći, gubljenje vremena.
 

pavleg

Početnik
Poruka
10
Molitva je lek za dusu a ne za telo!Ako molitva ne urodi plodom to nije dokaz da je Gospod zacrtao dogadjaje jer je on tako zamislio i tacka! To je dokaz, da molitva nije bila ziva ili da iz nekih drugih, vecih, razloga, bolje da se ne ispuni ono sto njome trazimo.
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
34.406
pavleg:
To je dokaz, da molitva nije bila ziva ili da iz nekih drugih, vecih, razloga, bolje da se ne ispuni ono sto njome trazimo.
Milioni ljudi su se svakako molili da se svojevremeno završi zahuktali Drugi svetski rat. Ne postoje drugi, viši i veći razlozi zašto bi hiljade nevinih ginuli u njegovom vrtlogu.

Ne postoji. Postoji samo činjenica da molitva nije delotvorna.
 

nonickforever

Početnik
Poruka
5
Ja mislim da nesto postoji sa cijom prirodom jos nismo upoznati ali sam siguran da to nesto nije kako ga opisuju meni poznate religije i siguran sam da nema smisla da se molimo bogu u cilju ispunjenja zelja ili materijalnih ostvarenja.
Ipak mislim da molitva moze da donese olaksanje onome ko je upraznjava ali samo mentalno a ne i fizicko. Tako proizveden efekat moze da se dobije i bilo kakvim drugim mentalnim vezbama koje nemaju nikakvu religijsku pozadinu.

Sizife svaka cast na primeru a vi vernici dokazite suprotno dokazima a ne verom.
 

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Веруј и надај се, јер као што је теби лако да дишеш и живиш ваздухом, да једеш или пијеш, још је лакше вери твојој да од Господа добије све духовне дарове. Молитва је дисање душе, молитва је духовна храна и пиће.

*
* * *
*

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

*
* * *
*

Молитва - то је созерцавање у себи, људима и природи дела премудрости, доброте и свемоћи Божије; молитва је - постојано стање благодарности.

*
* * *
*

Молитва је - дисање духовно; молећи се, ми дишемо Духом Светим: "Молите се Богу Духом Светим" (Јуд. 1,20). Све црквене молитве су - дах Духа Светога, као да су духовни ваздух И, у исто време, светлост, духовни пламен, духовна храна и духовна одећа.


*
* * *
*

"Молитва је узношење ума и срца ка Богу" (Митрополит Филарет), созерцавање Бога, одважна беседа твари са Творцем, побожно стајање душе пред Њим, заборављање свега што нас окружује ради Њега, храна душевна, ваздух, светлост, животворна топлота њена, очишћење грехова - благи јарам Христов и лако бреме Његово. Молитва је - непрестано осећање сопствене немоћи или ништавности душевне, освећење душе, предукус будућег блаженства, блаженство ангелско, киша небеска која освежава, напаја и оплођује земљу душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха, озареност лица, радост духа, златна нит која твар повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим патњама и искушењима живота, светиљка живота, успех у делању, равноангелско достојанство, утврђење вере, наде и љубави. Молитва је - веза са Ангелима и светима. Молитва је - поправљање живота, мати суза и скрушености срца; подстицај на милосрдна дела; животна сигурност; уништење страха од смрти; занемаривање земних драгоцености и жеља за благом небеским; очекивање Онога Који ће судити целом свету, свеопштег васкрсења и живота будућег века; настојање за избављењем од вечних мука, непрестано тражење помиловања од Владике; жива вода душе; молитва значи моћи својом љубављу примити у срце све људе, силазак неба у душу, смештање Пресвете Тројице у срце, као што је речено: "К Њему ћемо доћи и код Њега ћемо се настанити"(Јн.14, 23).

*
* * *
*

Када се молиш Господу, очима срца гледај унутар себе, гледај душу своју; Господ је тамо, у мислима твојим и у исправним кретањима срца твога, као што је и изван тебе и на сваком месту. "Близу ти је Он - у устима твојим и у срцу твом?"(Рим. 10,8), а не само на небесима или у понорима.

*
* * *
*


Бог је истина; зато и молитва моја мора да буде истина, као што то мора бити и мој живот; Бог је Светлост; и молитва се моја мора приносити у светлости ума и срца; Бог је ватра, и молитва моја, као и мој живот, мора бити ватрена; Бог је слободан?: и моја молитва мора бити слободно изливање срца. Колико је богатство људског духа! Само од срца помисли на Бога, само пожели усрдно сједињење са Богом и Он ће истог часа бити са тобом.

*
* * *
*

Прелепе наше молитве! Ми смо се навикли на њих, али уображавамо да их слушамо први пут и постављамо се према њима као странци.

*
* * *
*

Молитва неизоставно мора увек бити искрена и савршено слободна, никако наметнута, изнуђена обичајем или навиком, уопште, она мора бити слободно и свесно изливање душе пред Богом. "Пред Богом изливам душу своју" (Молитва Ане, мајке Самуилове).

*
* * *
*

Бог хоће да Му се свакодневно обраћамо молитвом зато да би нас, подивљале од греха и чеда Своја која су се од Њега удаљила, привукао Себи, ошистио нас и обгрлио Својом љубављу. Тако и добри родитељи поступају са својом непослушном децом.

*
* * *
*

Током молитве је нужно свесно, промишљено, крајње смирење. Оно је нарочито потребно при читању молитве Господње, "Оче наш". Смирење разара све подвале ђаволске. О, колико је у нама скривене гордости! Ми кажемо?: ја то знам, то ми није потребно; то није за мене; то је сувишно; у томе нисам грешан. Колико је ту свога умовања!

*
* * *
*

Бог брзо услиши молитву када се двоје или троје заједно и од срца моле. То је искуство.


*
* * *
*

Не обраћај пажњу на помрачења, пламен и тескобу ђаволску у време док се молиш И срцем се чврсто ослони на речи молитве, уз увереЊе да су у њима скривене драгоцености Духа Светога?: истина, светлост, животворни пламен, опроштај грехова, спокојство и радост срца, живот и блаженство.


*
* * *
*

Ако се не молиш, онда поступаш сасвим неразумно и неразборито; тело на све начине потпомажеш, наслађујеш, снажиш, док душу занемарујеш. Јер сваки је човек двојак, и састоји се и од душе и од тела.

*
* * *
*

Искрени хришћани се непрестано моле, зато јер непрестано и грешимо; захвалност је непрестана, јер свакога дана, свакога часа, задобијамо нове милости Божије, а и старих је безбројно много; славословље је непрестано, зато што стално гледамо славу дела Бога нашега у нама и у читавом свету, а нарочито славу Његове безграничне љубави према нама.

*
* * *
*

Наше срце свакодневно умире духовном смрћу. Топла сузна молитва је његово оживљавање, почетак његовог дисања. Ако се свакодневно не молимо са духовном топлином, онда ћемо лако духовно умрети

*
* * *
*

Каже се?: ако немаш воље, онда се немој ни молити; то је лукаво, телесно мудровање; не само да ћеш престати да се молиш већ ћеш и потпуно одустати од молитве, а тело управо то и хоће. "Царство се небеско на силу узима" (Мт. 11,12), и без самоприсиљавања на добро, нећеш се спасити.

*
* * *
*

Нека они који се моле верују да ће им све што је корисно Владика дати тамо и тада, где и када то нису очекивали.

*
* * *
*

При молитви увек чврсто веруј и запамти да свака твоја мисао и реч могу постати дела, "јер у Бога је све могуће што рече" (Лк. 1,37). Чувај реч, драгоцену реч: "За сваку празну реч коју рекну људи ће дати одговор у дан страшнога суда" (Мт.12,36).

*
* * *
*

Неко се једном у време молитве - док је празно набрајао речи, поспан и болестан и душом и телом, разбудио поставивши у себи питање : "С ким ти разговараш, душо моја? ". Представивши затим живо Господа пред собом, почео се молити са великим умилењем и сузама; његова отупела пажња се изоштрила, а ум и срце просветлили и он је потпуно живнуо. Ето шта значи замислити Господа пред собом и бити у Његовом присуству. "Ако се ти, душо моја, " говорио је он даље, "не усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са људима који су виши од тебе из страха да се не увреде, како се онда усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са Господом? "

*
* * *
*

Треба снажно ослушкивати своје срце, како не би лагало, како би свака реч долазила из његове дубине, као што је и речено: "из дубине вичем к Теби, Господе" (Пс. 130,1), тј. треба се у највећој мери постарати за истинитост молитве, за искреност која чини да усвојимо све речи молитве коју су саставили други, да би се свака реч те молитве сматрала истинитом.

*
* * *
*

Избегавај неповерљивост, сумњичавост и ђаволско сањарење у молитви, као и у свакој другој области живота. Нека твоје душевно око буде искрено, како би твоја молитва, твоја дела и читав твој живот били свети.

*
* * *
*

Док се молиш Господу, Божијој Мајци или светима, увек имај на уму да Господ даје по заслугама срца: "Да ти да Господ по срцу твојему"(Пс. 20,4); какво је срце такав је и дар; ако се молиш са вером, искрено и од свег срца, нелицемерно, онда ће ти се, према вери твојој, по мери ревности твога срца, дати дар од Господа. И супротно - што је хладније твоје срце, што је маловерније и лицемерније, то је бескориснија молитва, а осим тога, она још више гневи Господа, Који је Дух и за Себе тражи оне који Му се клањају духом и истином.

*
* * *
*

Док се молиш, у највећој мери се старај да срцем осетиш истину или снагу молитвених речи; храни се њима као нетрулежном храном, напајај њима своје срце, греј се њима као благодатном ватром.

*
* * *
*

Сваку реч молитве "Помилуј ме, Господе", Владика слуша и испуњава је (искуство), само ако је изговарамо од срца; тако је и са речима других молитава, па чак и наше сопствене искрене молитве. Молите се једино у безазлености срца и без икакве сумње.

*
* * *
*

Немој пропустити прилику да се помолиш за било ког човека, на његову сопствену молбу или молбу његових рођака или пријатеља. Господ благонаклоно гледа на молитву коју узносимо с љубављу и на нашу одважност пред Њим. Осим тога, молитва за друге од велике је користи и ономе ко се за њих моли?: она очисћује срце, учвршћује веру и наду у Бога и распламсава љубав према Богу и ближњем.

*
* * *
*

Када се будеш молио за душу преминулог, приморај себе да се за њу молиш из дубине душе, сећајући се да је то твоја суштинска обавеза, а не само обавеза свештеника. Замисли колико је преминулом потребан спокој и колико су му потребне молитве живих, будући да је и он део јединственог тела Цркве. Пред Владиком много значи молитва вере и љубави за преминулог.

*
* * *
*

Сваког дана се, ујутро и увече, моли Господу за упокојење преминулих праотаца, отаца и браће своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не би угасла нада у будући живот после смрти, да би се твој дух смиривао свакодневном мишљу о твом брзопролазном животу.

*
* * *
*

Када први пут, или тек понекад, читамо неке молитве, читамо их, као нешто ново, радо и осећајно; али, како их све чешће понављамо, све мање осећамо радост; оне престају да нас интересују и тешко савлађујемо себе да их читамо са ранијм осећаЊем. Ево шта треба чинити против тога: морамо замислити да по први пут читамо оне прекрасне молитве на које смо се навикли и које су нас тако снажно занимале у прво време; срцем проникнути у сваку реч и дубоко је поштовати. Та појава у нашој души последица је првородног греха - последица је наше првобитне непостојаности у истини. И све до сада, ми нисмо у стању да се непоколебљиво учврстимо у истини?: тек што застанемо, а већ се убрзо потом колебамо у њој. Тако се често дешава са молитвом, тако се дешава и са вером, и са пријатељством према људима, и са љубављу према Богу и ближњем, и са врлином уопште: свугде се показујемо непостојаним у истини.

*
* * *
*

Молиш за друге живот, веру и разум духовни - да ли се искрено, а не лицемерно, да ли се само речима молиш? Желиш ли им такво узрастање из дубине душе? Да ли и сам узрасташ? Не живиш ли и сам у страстима? Знај, да Владика све гледа Својим, најсветлијим очима; Њему се треба молити умешно, у безазлености срца и духом ватреним.


*
* * *
*

То што се при молитви срцем не осећа истинитост речи, потиче од безверја срца и недостатка осећања сопствене огреховљености, а то, са своје стране, потиче од прикривеног осећаја гордости. По мери својих осећања на молитви човек ће знати: да ли је горд или смирен; што је осећајнија, ватренија молитва, тим је он смиренији; што је безосећајнија, то је и он гордији.


*
* * *
*

Као што се у животу често дешава да човек једно има у срцу, а друго на уснама па истовремено показује два лица - тако се и на молитви, пред лицем Самога Бога, који види тајне срца, човек често показује као дволичан?: једно говори, а друго има у мислима и срцу. Још се чешће дешава да, иако разуме молитву и мисли на њу, срцем не осећа оно што говори и, будући мртав, само баца речи у ваздух, заваравајући се да таквом молитвом може угодити Богу. Чудна, огреховљена дволичност! То је горки плод и сведочанство нашег грехопада. Нашем срцу постало је уобичајено да лаже на молитви, као и у опхођењу са људима. "Сваки је човек лажа" (Пс. 116, 11). То је стуб лажи. Хришћанн треба да употреби сва средства како би сваку лаж са кореном исчупао из срца и засадио у њему чисту истину. Требало би почети са молитвом као са делом за које нам је превсходно нужна истина срца, по речима Господњим: "духом и истином треба се клањати". Научимо ли да током молитве говоримо истину у срцу, ни у животу нећемо дозволити себи да лажемо; истинита и искрена молитва ће, очистивши наше срце од лажи, успети да га од ње сачува и у делима житејским. Како научити да се током молитве говори истина у срцу? Свака реч молитве мора се довести до срца, мора се положити на срце, мора се срцем осетити њена истинитост. Морамо бити свесни колико нам је неопходно оно што од Бога тражимо у молитви, као и неопходности да му се усрдно благодари за Његова велика и безбројна доброчинства према нама, неопходности најусрднијег славословља за Његова велика и премудра дела у Његовим створењима.


*
* * *
*

Велик је наш немар и велика је лењост наша за молитву: увек смо склони да се молимо - што често и чинимо - са тешком муком и да што пре завршимо, па журимо и летимо по површини, а да и не погледамо у дубину срца. Зато је наша молитва као ветар: зашуми, прохуји - и то је све.

*
* * *
*

Не претварај се пред Господом "Који испитује срца и утробе", да Он не би презрео твоју молитву као ништавну и лажну.

*
* * *
*

Дешава се, за време молитве, да се наше срце пред људима богоборачки застиди молитвених речи или Самога Господа Бога, па тромо и неискрено изговара речи молитве. Треба уништити тај богоборачки, човекоугодни, ђаволски стид и страх и изговарати молитву из душе и громогласно, у безазлености срца, замишљајући пред собом јединог Бога а све остало сматрати непостојећим. "Јер ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечији постидети њега кад дође у слави Оца Свога са ангелима светима" (Мк. 8,38).

*
* * *
*

Молећи се са људима, ми као да понекад морамо својом молитвом пробити најтврђи зид - душу човечију, скамењену житејским страстима - морамо проћи помрачину египатску, помрачину страсти и пристрасности. Ето због чега је понекад тешко молити се. Што су безазленији људи са којима се молиш, утолико ти је лакше.

*
* * *
*

Свети Божији људи имали су "бистре очи срца" (Еф. 1,18) и тим су очима јасно созерцавали потребе наше грехом искварене природе, јасно су видели за шта треба да се молимо, шта да тражимо, за шта да благодаримо, како да славимо Господа и оставили су нам најблиставије примере молитава свих врста. О, како су добре те молитве! Ми то понекад не осећамо и не знамо њихову вредност, док врло добро знамо вредност хране, пића или модерне одеће, добро опремљеног стана, вредност позоришта, вредност музике, вредност мирјанске књижевности, а посебно вредност романа, тог красноречивог, бесплодног празнословља, док - авај! Скупоцени бисер молитве газимо својим ногама; и онда, када све мирјанско налази своје уточиште у нашим срцима - молитва не налази у њима ни најмањи кутак, за њу тамо нема места.


*
* * *
*

Хиљадама пута сам осетио у срцу да после причешћивања Светим Тајнама или после усрдне молитве, уобичајене или молитве поводом неког греха, страсти, патње или тескобе, Господ, молитвама Владичице - или сама Владичица по милости Господњој - као да мом духу дарују другачију природу - чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, облагодаћену - уместо, нечисте, утучене, троме, малодушне, мрачне, отупеле, зле. Много пута су се у мени десиле велике, чудне промене, на моје сопствено изненађење, а често и на изненађење других. Слава милосрђу Твоме, Господе, које си показао на мени грешнику!


*
* * *
*

Иако Бог зна наше потребе, молитва је неопходна ради очишћења и просветљења наше душе. Добро је стајати на сунцу - јер је и топло и светло, па се тако и на молитви пред Богом - нашим духовним Сунцем - и грејемо и просветљујемо.

*
* * *
*

Свакодневна топла молитва доводи нас до најискреније и најчвршће уверености у бесмртност наше душе и блаженства тог невештаственог века: јер све насладе молитве човек црпе из Бога Духа; сву снагу он позајмљује од Њега, исто као што је, по Његовој благодати, позајмљује и од мајке Божије, од Ангела и светих.

*
* * *
*

"И обазревши се Исус погледа на Петра... , а изашавши (Петар) плака горко" (Лк. 22, 62). И сада, када се Исус обазре на нас, ми горко плачемо због својих грехова. Да, наше сузе на молитви значе да се Господ обазрео на нас свеоживљавајућим Својим погледом којим испитује срца и утробе. Нигде не видиш излаз из својих грехова и они те муче: понекад је због њих срце веома тужно; али Исус се обазре и потекну потоци суза, а са сузама нестају и сва зла испреплетана у души.

*
* * *
*

Волим да се молим у храму Божијем, посебно у светом олтару, код престола или код жртвеника Божијег, јер се у храму благодаћу Божијом чудесно мењам; у молитви покајања и умилења са моје душе спада трње, спадају окови страсти и осећам олакшање; сва драж, сва заводљивост страсти исчезава, и ја као да умирем за свет, и свет, са својим драгоценостима, за мене; оживљавам у Богу и за Бога, сав бивам прожет Њиме и постајем једнодушан са Њим; постајем као дете које се утеши на мајчином крилу; моје срце је тада пуно наднебесног, слатког мира и душа се озарује светлошћу небеском; све видиш светло, на све гледаш исправно, према свему осећаш пријатељство и љубав. О, како је блажена душа са Богом! Црква је уистину рај земаљски.

*
* * *
*

Када молиш Господа да просветли ум твој и загреје срце твоје и када те Господ очигледно не слуша, па остајеш у тами и хладноћи, не буди малодушан, не падај у чамотињу, не негодуј и немој роптати што Господ на тебе не обраћа пажњу: Господ испитује твоје трпљење, твоју веру и наду, твоју оданост Њему, Сведржитељу. Запамти, Њему је лако да те озари у једном тренутку.

*
* * *
*

Док год стојим на усрдној молитви, дотле сам спокојан, топло ми је, лако и светло на души; то је отуда што смо тада са Богом и у Богу; чим се удаљим од молитве, долазе искушења и разне пометње. О, преблажено време молитве!

*
* * *
*

У чему се састоји велика љубав Бога и светих Његових према нама недостојнима? Између осталог и у томе што нам Бог и свети, по молитви нашој, благодатно дарују духовна добра за која их молимо, а често и вештаствена, ако су нам неопходна. Зато се увек моли у уверењу да ћеш и добити оно за шта се молиш.
 

fakpuppet

Zainteresovan član
Poruka
211
Sizif:
Zamislite hrišćansko dete koje ima rak. Bolest je uzela maha i u ovom zamišljenom slučaju njemu nema leka, pa se njegovi prijatelji hrišćani mole za njega. Par nedelja kasnije, on umire.
Ima MaranAta odgovor i na to pitanje...

MaranAta:
Од здравог духа је и здраво тело, и било би интересантно да неко уради студију о здравственом стању правих верника насупрот неверника, па да се мало упореде неке ствари... Претпостављам да би могло бити - SURPRISE... SURPRISE !!!
Bemli ga, bepche verovatno nije pravi vernik... ili se bradonja nekada zapije, zameni naloge pa mesto deteta neki "jehic" dobije stigmatu za rodjendan...

Sizif:
Hrišćani bi uglavnom rekli da mu je bilo suđeno da umre baš tada.
I to na tako blazeno se "upokoji" ispljuvavajuci pluca, pishajutji krv ostale uveseljavajuce sporedne efekte...
 

rdeki

Elita
Poruka
17.879
Au bre MaranAta, hajde skrati malo. Prepricaj nam sta si hteo da kzes.
A smeta ti kada neko napise veliki pa cak i manji tekst.
Izvadi brate prvo brvno iz svog oka, pa onda pocni da ukazujes drugima na njihovo trunje.
 

HERZEL

Početnik
Poruka
5
pavleg:
Molitva je lek za dusu a ne za telo!Ako molitva ne urodi plodom to nije dokaz da je Gospod zacrtao dogadjaje jer je on tako zamislio i tacka! To je dokaz, da molitva nije bila ziva ili da iz nekih drugih, vecih, razloga, bolje da se ne ispuni ono sto njome trazimo.
Takve su u stara dobra vremena kaccili na lomaccu!
 

metaphisic

Zainteresovan član
Poruka
131
Iz nacina na koji je pitanje postavljeno vidi se da autor nema pojma o sustini molitve, (a ni o pravoslavlju).
Pitanje molitve i posta ne moze da bude interesantno za ateistu. Ako moze da dokaze da Bog ne postoji-u redu! Ali ici sporednim putem, pricajuci kako je besmislica ovo ili ono, ne moze dati zeljene rezultate. Molitva predstavlja zivi odnos sa Bogom - za onoga koji ne vjeruje da Bog postoji za njega je molitva besmislica, ali to jos nista ne dokazuje niti opravdava ateizam! (Cini mi se da je tema postavljena sa takvom namjerom.)
Ako autora interesuje pravoslavni stav prema molitvi neka mi se obrati privatno! Samim tim bice objesnjeni i primjeri koje je naveo.
P.S. Uz datu temu preporucujem "Bratju Karamazove" Dostojevskog!
 

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
То су мисли Православних у вези молитве. Јесте подугачко, али су мисли раздвојене звездицама, па можеш да прочиташ неколико које ти западну за око. :roll:
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
34.406
MaranAta:
То су мисли Православних у вези молитве. Јесте подугачко, али су мисли раздвојене звездицама, па можеш да прочиташ неколико које ти западну за око. :roll:
Bih strpljiv pa sve pročitah, ali ne nađoh odgovora na pitanje zašto molitva ne daje rezultate. Samo još više materijala za diskusiju.
 

Keeper

Buduća legenda
Poruka
29.653
isto kao sto ateisti nije jasno kako molitva pomaze, ni vernik ne ume objasniti kako je to "duhovna veza izmedju coveka i boga" ..... u stvari, dosad to niko nije objasnio, samo spomenuo.

za mene je moliti se isto sto i pisati listu zelja deda mrazu.
 

pavleg

Početnik
Poruka
10
Sizif:
MaranAta:
То су мисли Православних у вези молитве. Јесте подугачко, али су мисли раздвојене звездицама, па можеш да прочиташ неколико које ти западну за око. :roll:
Bih strpljiv pa sve pročitah, ali ne nađoh odgovora na pitanje zašto molitva ne daje rezultate. Samo još više materijala za diskusiju.
Moras ponekad i da se molis, da bi dosao do zakljucka:da li molitva daje rezultate?Teorijski si se potkovao jos samo da se prakticno uveris!Nadam se da ces dozvoliti svom egu da se makar na casak povuce i ostavi mesta za tebe i tvorca!
 

STAJIC

Aktivan član
Poruka
1.624
Sizif:
Sve frakcije hrišćanstva praktikuju ovu besmislenu radnju. Mole se za sve i svašta, za ljude koji su bolesni da prežive, za one koji su mrtvi da im bude lakše (?) i za još tušta i tma raznoraznih stvari.

Zamislite hrišćansko dete koje ima rak. Bolest je uzela maha i u ovom zamišljenom slučaju njemu nema leka, pa se njegovi prijatelji hrišćani mole za njega. Par nedelja kasnije, on umire. Ovo je uobičajeni scenario koji često vidimo u svetu. Ne mogu a da se ne zapitam zašto je molitva omanula? Da li je dete bilo grešno pa zaslužilo da umre? Da li molitve nisu bile dovoljno iskrene? Verovatno ne.

Hrišćani bi uglavnom rekli da mu je bilo suđeno da umre baš tada. Dakle, Bog je to već bio zapisao u svom ćitapu stvari koje će se desiti. Na prvi pogled, ovo je OK. Bilo mu je vreme, i molitva tu ne pomaže. Većina hrišćana bi se tu složila.

Ali stanite, ako molitva nije mogla ništa da promeni onda znači da ne možemo menjati božje planove. Ne čini li ovo sam čin molitve besmislenim?

Molitva je, po svemu sudeći, gubljenje vremena.
Pozdrav Sizife!

Biblija nam daje odgovore na sva pitanja!

Isaija 1:15-17 govori da Bog ne slusa molitve nepra-
vednika ukoliko ne promene svoj put.Bog je slusac mo-
litvi,sto nam govori Psalam 65:2,Ps.145:18; 1.Petrova
3:12-znaci da je veoma zainteresovan za ljude i nji-
hove molitve koje su nacin na koji ljudi komuniciraju
s Bogom. Bog kao vrhovni Suveren odlucuje koje
ce molitve da slusa!


1.zahtev jeste da se molitve upucuju kroz Isusa
Hrista koji jeste posrednik-prvosvestenik izmedju nas
nesavrsenih ljudi i Boga.(Jovan 14:13,14)
2.Molitve koje Bog zeli da uslisi trebaju biti u
skladu sa njegovom voljom.(Jovan 5:14,15).Dobar pri-
mer za molitve u skladu sa Bozjom voljom nalazimo u
1.Kraljevima u 3.pogl.9,10:"Daj dakle sluzi svome sr-
ce razumno, da moze suditi narodu tvome i raspoznava-
ti dobro i zlo.Jer ko moze suditi narodu tvome,narodu
tako velikom?10.Jehovi bi milo sto Solomon to ziska.
Ostali stavci 11-14 govore kako je Jehova odgovorio
na Solomonove molitve.

Da je to tako govore istorijske
cinjenice da je Solomon bio cuven po svojoj mudrosti
daleko ispred svojih savremenika.Za vreme 40-godisnje
vladavine Solomona Izraelci su uzivali u izobilju
svega!Belezi se ogroman priliv zlata i materijalnog
bogatstva u to vreme.

3.Neophodna je vera.Jakov 1:6-8 daje informaciju o
tome.


Sto se tice primera koji si ti naveo, zasto bi to
dete bilo vaznije od ostalih 30.000 dece koja svako-
dnevno umiru od gladi?To je stanje koje su ljudi kre-
irali a ne Bog.Bog nema nista sa situacijom koja vla-
da na zemlji.To je posledica nemudre odluke koju su
doneli prvi ljudi-samostalno donosenje odluka-nepo-
slusnost.

Svi mi smo danas izlozeni nepredvidjenim situacija-
ma kao sto su saobr.nesreca,bolesti,elementarne nepo-
gode i ostalo,koje ne mozemo da kontrolisemo(Propove-
dnik 9:11).Inace knjiga propovednika odgovarajuce
opisuje ispraznost ljudskih zivota bez ispravne svrhe
zivota!

Pozdrav i postovanje!Dragutin :D
 

maleni

Primećen član
Poruka
705
Stav da je molitva odlučujuća u životu hrišćana zbog toga jer molitva demonstrira naš odnos sa Bogom, našu pravu veru, sav naš život je potpuno pogrešno. Takvo razmišljanje o molitvi je potpuno zastrašujuće. Svesti molitvu na nivo pokazatelja našeg odnosa sa Bogom je idolopoklonstvo. Novovremnski propovednici poručuju: “Kaži i zahtevaj; pričaj i grabi.” To ukazuje na našu pohlepu, naše ekspolatisanje Boga. Takva molitva je zastrašujuća. Ako molimo malo ili ništa, mi jednostavno rečeno ne verujemo u Boga. Ako se razočaramo u molitvu činino sve svojim ličnim bogom, kao da nam je Bog odgovorio. Očigledno nije moguće da slavimo Boga razočarani. Jer Bog je Bog, treba se u njega pouzdati. Učenici nisu tražili od njega “Naučina nas da se molimo” zbog toga što su hteli da dobiju ono što su sebično želeli. Oni su znali da je Isus jednak sa Bogom. Oni su znali da Isus ima lični odnos sa nebeskim Ocem. Oni su bili žedni za onim šta je on imao. Oni nisu videli njegovu tehniku molitve, niti su bili impresionirani krasnogovorom. Oni su prepoznali pravu molitvu kad su je videli. To nije bio zamagljeni pogled molitelja niti sveto jecanje. Molitva je čovekovo ponizno pristupanje u prisustvo Svemogućeg Boga. Molitva je više nego slušanje Boga, molitva je biti sa Bogom.
Učenici su tražili od Isusa “Nauči nas da se molimo” ne “Naučina nas kako da molimo”. To je kritična razlika. Mi mnogo govorimo o molitvi. Postoje milioni knjiga i traka o molitvi; odlazimo na seminare o molitvi. I na kraju, ostajemo nekoko razočarani. Zašto? Zbog toga jer nas sve to vraća nazad u formulu, šablon. Jedini čemu vas nauči je da se molite radi molitve. Osoba koja se moli samo onda kada se oseća spreman za molitvu ne moli se dovoljno. Istina je dakle da “možemo da uradimo mnogo više od toga da se molimo nakon molitve, a nije moguće učniti ništa više od toga da se molimo pre molitve.” Prvo se moli. Molimo se za život. Molitva je život. Srce religije je molitva. “Verujem, pomozi mome neverju” (Mk. 9,24) je epitom svake molitve. “Bože, budi milostiv meni grešnom.” (Lk. 18,13). Molitva je ispovedanje. Molitva je podčinjavanje. Molitva je bespomoćnost. Molitva je gledanje na Boga. Molitva je poslušnost. Molitva je život sa Bogom.
 

nonickforever

Početnik
Poruka
5
Pa dali molitva ima efekta ili ne na materijalno jako je lako dokazati.
Evo ja igram loto iduci vikend a vi koji vjerujete u molitvu molite se da dobijem a ja svih 90% od dobitka djelim vama koji ste se javili do sada na ovom forumu i koji ce te biti u stanju da dokazete sa znanjem passworda od foruma i svog email da ste to vi. Naravno molite se za prvu nagradu.
Dobijene pare djelimo siromasnima.
Nemojte sad da pocnete filozofirati kako to neide tako i da bog nece takve stvari da da itd.. jer to samo potvrdjuje da dejstvo molitve nema efekta.

Eto 90% dobijate! Sizif naravno 20% :)
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
34.406
Keeper:
...za mene je moliti se isto sto i pisati listu zelja deda mrazu.
S tom razlikom da želje klinaca nekad budu i uslišene, dobiju oni svoje lopte, bicikle i lutkice ako mami i tati povere šta su tražili od matorog Bradonje.

A oni koji su u tišini svoje sobe sa sklopljenim rukama i zatvorenim očima (holivudski stereotip molitve) pitaju za "uslugu" nemaju indicija da budu prijatno iznenađeni van granica čiste slučajnosti...
 

Keeper

Buduća legenda
Poruka
29.653
Sizif:
Keeper:
...za mene je moliti se isto sto i pisati listu zelja deda mrazu.
S tom razlikom da želje klinaca nekad budu i uslišene, dobiju oni svoje lopte, bicikle i lutkice ako mami i tati povere šta su tražili od matorog Bradonje.

A oni koji su u tišini svoje sobe sa sklopljenim rukama i zatvorenim očima (holivudski stereotip molitve) pitaju za "uslugu" nemaju indicija da budu prijatno iznenađeni van granica čiste slučajnosti...
hehe. ali pazi, oni koji se mole su dushevno mirni jer su "razgovarali" sa bogom (mada mi jos niko nije objasnio sta to znaci, ili je to jos neka tajna "nedokuchiva" za nas "nevernike"?)
 

Nikodim Ljutic

Zainteresovan član
Poruka
193
Врло је интересантан покушај атеиста, да од неких темељних вредности хришћанства, праве поругу или спрдњу. Шта уопште, атеистима, значе појмови ''молитва'', ''покајање'' или нешто што припада, искључиво, верујућим људима? Искрено, не могу да проникнем у ту мотивацију, али неке последице могу да сагледам.

Верници, који нису тако јаки у вери, који немају живу веру, већ можда, традиционално држе верске обичаје, попуштају пред ''аргументима'' и почињу да преиспитују те вредности и крећу у једном или другом смеру, док они, који се могу сматрати јаким верницима, још чвршће пријањају уз исте, много пута преиспитане, проверене, проживљене...

Дакле, ови атеисти просто чине услугу хришћанству, чинећи га чистијим, јачим, вреднијим...

Молитва није нешто с чим би се, било ко, поигравао на било који начин. Молитва, сама по себи, нема ни једну, једину негативну страну. Молитва је унутрашњи став, по коме, према вери хришћана, Бог препознаје зов, понекад вапај, молиоца упућен Његовом срцу. Она је далеко дубља од саме речи. Молитва се налази у оним тананим пределима људског бића, у која и атеисти смештају она најфинија људска осећања, као што су племенитост, доброта, љубав... и ту остаје и након што су последње речи прешле преко усана. Молитва је, као што неко рече, дисање душе. Чак и да није тако, молитва нема ниједну, једину негативну нит.

О одговору на молитве, могу говорити само они који моле! О испуњењу, такође!

Где се ту уклапа суд некога ко не верује ни у Божје постојање, не могу да видим, нити да разумем! Не могу да разумем, нити објасним, ако то посматрам са аспекта атеисте. Када бих понудио објашњење, за које верници виде логичну основу, било би јако ружно, а не бих желео да се било ко осети повређеним. Али рећи ћу! Атеисти и тако не верују у ово објашњење.

За такве иступе, мотивација као покретачка сила сигурно постоји. Унутрашња жеља, потреба, можда радозналост у погледу реакције... можда жеља за избављењем верника из заблуде, а можда само исмевање,... не знам. Дакле, нека покретачка сила.

У мало речи покушао сам да објасним шта покреће верника на молитву. Такође сила, сила Божја. На супротној страни, према вери хришћана, стоји сотона. Само његово име говори о његовом карактеру, ''онај који лажно оптужује''. Знам да искрени атеисти то не виде као лажно оптуживање, али верници виде!

Са каквим би жаром верници могли замерити атеистима, неверовање, неупражњавање молитве, некајање... атеизам? Вероватно истим! Ово говорим о правим, искреним, верницима, о људима који се искрено и потпуно ослањају на Божје вођство у животу, не о декалративним! По неким законима равнотеже у природи и , уопште, у животу, то би некако било и нормално. Међутим, да ли је тако. Није! Зашто? Разлика је у мотивима. Покретачкој сили!

Вера у Бога сама по себи је позитивна. Поново наглашавам, права, чиста и искрена вера. За атеизам се не може рећи да је сам по себи позитиван, самим тим што је супротстављен вери, а другу одредницу атеизам нема. Највише што се за атеизам може рећи је, да је неутралан. То може бити модерно, али га никако не може учинити позитивним.

Да закључим! Није добро унижавати вредности, макар то и не сматрали вредностима, а исте не познавати. Верујем да неко мисли, да својим интелектом и образовањем, стиче право на тако нешто, али њему самом тај приступ не може донети ништа позитивно, док негативно свакако може. Ко је још имао користи од деструктивног?

Поздрав, Никодим Љутић!
 
A

anakin

Gost
moja motivacija, kao ateiste, je oslobadjanje od spoljasnjeg, laznog autoriteta u vidu Boga a trazenje svih, hriscanski priznatih, vrednosti unutar sebe.
ja duboko verujem da su ljudi na mnogo visem duhovnom stupnju nego sto ce to hriscani ikad priznati. priznati da je covek sposoban da zaista iznutra bude moralan, odgovoran, vredan, dobar i pozrtvovan bez toga da se to sve iznudjuje pretnjama (pakao, Sotona), misticizmom, ucenama, unizavanjem coveka kao samostalnog bica, osudjivanjem radoznalosti, kreativnosti i razmisljanja ucinice da vera u Boga bude sama po sebi besmislena.
da li je humano drzati coveka u stanju nemoci i inferiornosti da bi mu Bog uvek bio neophodan?
ja necu ubijati, varati i krasti ne zbog Boga nego zbog sebe. da li me to cini losim covekom? da li sam nesposobna da razlucim dobro od loseg zato sto sam ateista?

o molitvi drugi put...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.