Besednistvo u filozofiji

Koliko odredjene besede uticu na kretanje filozofske misli?
Moze li filozofija bez besednistva?
Besednici svoju sujetu hrane zasenjivanjem i fasciniranjem upotrebljenonim rečima...
Prvo pitanje je :koga?
Mudre,pametne,obrazovane ili glupe,neinteligentne,primitivce...Ili i jedne i druge?
S kojom namerom:Da li ulepšavanjem istine,približavanjem složenih istina slabije obrazovanim...
I šta je s pisanom rečju...Da li je važnija ili manje važna od govorne reči i da li se možda dopunjuju?
Reči...Da li su uopšte dobro sredstvo komunikacije?
 
Koliko odredjene besede uticu na kretanje filozofske misli?
Moze li filozofija bez besednistva?

Mozemo krenuti od stare Grcke...za ljude nema zivota u zajednici bez govora, reci, razgovora, dijaloga, dogovora. Dijalektika je zato najvisa vrlina jer je ziveti u polisu znacilo putem dogovora i razgovora voditi zajednicke poslove...A kako se filozofija svrstavala u traganje za pravednoscu i traganje za opstim dobrom govor je bio i nuzna atribucija filozofije i razmene iskustva i misljenja.
 
Besednistvo podrazumeva i pisanu rec jer nije moguce odvojiti besede koje su zapisane i izgovorene od onih koje su samo zapisane, a slede i drugi pisani govori kao knjizevna vrsta, ali ni napisane metafore i alegorije posebnih vrsta knjizevnosti.

Znaci uzeli smo Grke kao primer, anticke Grke. Zar nije interesantna podudarnost da su i "pocetci" filozofije vezani za bas te iste Grke? Naravno da je interesantna. Besednistvo je propaganda ideja, a besednistvo je prikaz recima odredjene istine sa naglaskom na odredjene, tacno definisane.
 
.. grci .. očevi govorništva .. to je važno .. .. još je važno .. očevi bogova i junaka koji se druže .. .. očevi filozofije .. .. očevi robovlasništva kao društvenog uređenja .. .. i .. očevi rata .. isto važno .. ali malo kompliciranije ..
 
Besednistvo podrazumeva i pisanu rec jer nije moguce odvojiti besede koje su zapisane i izgovorene od onih koje su samo zapisane, a slede i drugi pisani govori kao knjizevna vrsta, ali ni napisane metafore i alegorije posebnih vrsta knjizevnosti.

Znaci uzeli smo Grke kao primer, anticke Grke. Zar nije interesantna podudarnost da su i "pocetci" filozofije vezani za bas te iste Grke? Naravno da je interesantna. Besednistvo je propaganda ideja, a besednistvo je prikaz recima odredjene istine sa naglaskom na odredjene, tacno definisane.

Pa hajde napiši jednu besedu-pa da i mi nešto nađaramo...:mrgreen:
Šalim se i ne plaši se-ne ujedamo!
Neću te kritikovati,a molim da i drugi se manu kritike-nego napiši prvi-evo ja ću za tobom...
Baš bih mogao da plagiram onog mog na Gori...:mrgreen:
 
filozofija moze..ali filozofski ego ne moze

Pa hajde napiši jednu besedu-pa da i mi nešto nađaramo...:mrgreen:
Šalim se i ne plaši se-ne ujedamo!
Neću te kritikovati,a molim da i drugi se manu kritike-nego napiši prvi-evo ja ću za tobom...
Baš bih mogao da plagiram onog mog na Gori...:mrgreen:

besdništvo je šit-aut
sad je u filosofskoj modi oštar pogled koji sve govori

Mislim da su ovo kljucne stvari za pricu o besednistvu u filozofiji. Od mudrih ljudi se ocekuje da nesto kazu ili napisu, u domenu racionalnog je skoro sve receno i izmisljeno znaci mora da se sluzi plagijatom ili da ostane bez reci na znacajnom i ostrom pogledu. Medjutim, znacajan i ostar pogled nije nista drugo nego plagijat u smislu " Znam, ali ne vredi da pricam." , sto je vec odavno " filozofsko" oruzje pozera.
 
Besednistvo podrazumeva i pisanu rec jer nije moguce odvojiti besede koje su zapisane i izgovorene od onih koje su samo zapisane, a slede i drugi pisani govori kao knjizevna vrsta, ali ni napisane metafore i alegorije posebnih vrsta knjizevnosti.

Znaci uzeli smo Grke kao primer, anticke Grke. Zar nije interesantna podudarnost da su i "pocetci" filozofije vezani za bas te iste Grke? Naravno da je interesantna. Besednistvo je propaganda ideja, a besednistvo je prikaz recima odredjene istine sa naglaskom na odredjene, tacno definisane.

Sublimirano, vremenom i razvojem, istina je postala zrtva, pa se retoricka sposobnost pretvorila u umetnost obmanjivanja a one tacno odredjene istine ostale su na nebu lepih ideala - neprimenjive ukoliko nisu nekakav izvor ili temelj moci.
 
Ja bih rekao sasvim obrnuto, istinu jos niko nije pronasao, dok besednici nisu ispricali svoju istinu, tacnije plagirali ili jos tacnije prilagodili potrebama. Ove istine su kroz vekove dopunjavane ili dobijale druge oblike, ali su poceci plagijat podrzan retorikom.
Ne ulazeci u namere, pogotovo imajuci u vidu posledice, ali besednistvo je zacetak propagande.
A temelji filozofije pocivaju na besednicima.
 
Ne radi se ni o monologu ni o cutnji, zar nije interesantno da neki ucenici nekog filozofa polemisu, prevode i pisu velike misli, velikog filozofa i naravno od toga lepo zive? Meni to sasvim fino lici na reklamu za pastetu, a da bi jos vise licilo uvedena je potvrda potrosaca tipa: " Eto ja sam probao i ukus je fenomenalan.". Znaci proizvod sklepan ljudskom rukom, ops, mozgom, znaci dostup filozofije je do najvisljeg dzepa.
Uostalom, surla sluzi samo da se trubi i eventualno makne nesto za jelo.
 

Back
Top