23
Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.
24
И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.
25
И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.
26
Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.
27
А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.
28
А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.
29
Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.
30
А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
31
Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.
32
Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
33
Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
34
И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
35
Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.
