Да ли је верник онај ко се изјашњава да верује у Бога или ипак он не може бити јер се не придржава свих десет Божијих заповести?
Да ли је верник онај ко верује срцем и душом или онај што верује Библијом?
Да појасним
Читајући неке постове схватих да има оних који сматрају да ако је неко верник мора да прочита библију.
Да ли је то баш тако?
Šta je vera?
Ljudi zamišljaju da znaju šta je vera. Međutim, nije lako razumeti šta je vera. Ona se u Jevanđeljima naziva seme u čovekovom umu.
Hrist kaže: "Ako imate vjere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će", i dodaje sledeće neobične reči: "... ništa vam neće biti nemoguće". (Mat. 17: 20)
Hrist je ove reči uputio svojim učenicima koji su ga, ne uspevši da izleče dečaka bolesnog od epilepsije, upitali zašto nisu bili u stanju da to učine. Prvi odgovor na njihovo pitanje je: "Za nevjerovanje vaše". Događaj se zbio ovako:
"... kada dođoše narodu, pristupi mu čovjek i pade na koljena pred njim govoreći: Gospode, pomiluj sina mojega, jer je
mjesečar i muči se Ijuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. I dovedoh ga učenicima tvojima i ne mogaše ga
iscijeliti.
A Isus odgovarajući reče: O rode nevjerni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpjeti? Dovedite mi ga amo.
I zaprijeti mu Isus; i demon iziđe iz njega; i ozdravi momče od onoga časa. Tada pristupiše učenici Isusu i nasamo mu rekoše:
Zašto ga mi ne mogasmo izgnati? A Isus im reče: Za nevjerovanje vaše. Jer zaista vam kažem: Ako imate vjere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: predi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće". (Mat. 17: 14-21)
Učenicima je rečeno da nisu uspeli u lečenju zato što su imali "malo vere", ali u nekim starim verzijama Jevanđelja kaže
se da je Hrist govorio kako nisu uspeli u lečenju jer nisu imali vere.
Čovek se u Jevanđeljima deli na onog koji ima veru i onog koji nema veru. Čini se čudnim da je za učenike koji su
verovali Hristu, za koje se takođe kaže da su napustili sve da bi ga pratili, rečeno da pripadaju onima koji nemaju vere.
Pokušajmo da razumemo na šta se ovde mislilo.
Vera nije, kako to Ijudi zamišljaju, uobičajeno verovanje. Nikodim je verovao u Hrista jer je ovaj činio čuda, a Isus je to gledište odbacio, odgovorivši mu: "Ako se ko ne rodi odozgo, ne može vidjeti Carstva Božijega". (Jov. 3: 3)
Vera je nešto više od običnog verovanja. Hrist je opisuje kao seme, a seme je u sebi uređeno tako da ima sopstveni život, da može da raste. Ako seme ima vere u sebi, takav čovek je živ na način kako je to prikazano u paraboli o bludnom sinu: "Jer ovaj sin moj bješe mrtav, i oživje...". (Luka 15: 24)
