Bergson i Anštajnova teorija relativnosti

Tek sam juče, odgledavši Interstellar, shvatila značenje ovog pitanja i besmislenost oprostorivanja vremena, tj predstavljanja vremena kao 4. dimenzije prostora, jer film pokaže kakva papazjanija nastane od toga, koja besmisao i nelogičnost u samoj osnovi.

Evo, ovako je prikazana 5. dimenzija, kao istovremena prisutnost svih tačaka u prostoru i momenata u vremenu jedne te iste stvari (sobe):

0013729e471315de22ae04.jpg


Baš tako. Iz onog silnog vraćanja kroz vreme, vidjanja samog sebe ranije u vremenu, vrišti neka nelogičnost, jer za to vreme mi zapravo imamo samo jednog posmatrača i njegov referentni sistem u kome se sva ta "vraćanja" i vidjanja dešavaju, samo kao obične slike, predstave.

(nadam se da sam dobro razumela).

Трајање, не може приказати филмска пројекција јер као у том примеру, филм може само прикaзивати слике, скуп линија. Управо оно што право трајање није.

Једино непосредно искуство показује нам трајање као нешто потпуно својеврсно . Нешто на шта се не могу применити ни категорије једног нити мноштва.

Бергсон је то описао овако:

život je psihološkog reda, a u suštini psihičkog je da sadrži nejasnu množinu članova koji se prožimaju. Bez svake sumnje, u prostoru, i jedino u prostoru, moguća je razgovetna mnogostrukost, gde bi svaka tačka bila apsolutno spoljna prema svakoj tačci. Isto tako, čisto i prazno jedinstvo susreće se samo u prostoru: to je jedinstvo matematičke tačke. Apstraktno jedinstvo i apstraktna množina jesu, kako se hoće, odredbe prostora ili kategorije razuma, jer prostornost i intelektualnost su precrtane jedna s druge. Ali, ono što je psihološke prirode ne bi se moglo tačno primeniti na prostor, niti potpuno ući u okvire razuma. Moje ja, u jednom datom momentu, je li jedno ili mnogostruko? Ako ga oglasim za jedno, odmah se diže unutarnji glas i protestuje, glas osećaja, osećanja, predstava na koje se moje ja deli. Ali, ako ga odlučno oglasim za mnogostruko, moja svest se isto tako jako buni, ona tvrdi da su moji osećaji, moja osećanja, moje misli samo apstrakcije koje ja izvodim na samom sebi i da svako moje stanje sadrži sva ostala. Ja sam, dakle, - treba usvojiti jezik razuma, jer razum jedini ima jezik - mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe. Takav je unutarnji život, takav je takođe život uopšte.

Бергсон

На овај начин треба размишљати о том "јединственом" ""заједничком" времену. Као нечем што не познаје нити једно нити мноштво. Нјприближније што језик може исто исказати јесте да је то многострука јединственост која није нити једно нити друго, нити обадвоје у исти мах.

mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe.

Бергсон

Као што рекох у уводном посту. Постоји мноштово трајања. Али квалитативно мноштво. Нешто потпуно својеврсно.

Зато је Бергсон остао несхваћен. Зато данас сви знају за Анштајна а мало њих су уопште чули за Бергсона. Немају сви људи способност да "урањају у чисто трајање" и да такве аргументе самим тим разумеју.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson
 
Poslednja izmena:
Da, razumem. Samo, ne znam da li si gledao Interstellar?

Jer u njemu se vreme prikazuje bukvalno kao prostor. Ne znam da li je to bila Nolanova originalna namera... Još onaj petodimenzionalni svet na kraju, gde je 5. dimenzija prikazana kao neko kružno zakrivljenje prostora :confused:

Нисам још гледао филм. А то што се тамо време тако третира није ништа чудно. Време се узима као простор. Узима се једна линија подељена на три дела и представља се као време.

Овако нешто да поновим:

Ако анализирамо своје мисли када говоримо о прошлости,садашњости или будућности наћи ћемо у њима овако нешто.

images_zps2c6f9134-1.jpg


Ето, тако нешто замишљамо када изводимо те своје закључке о природи времена.То што зовемо "будућност" јесте заправо део једне замишљене линије у простору, подељене на три дела. Ту линију зовемо"време". Део линије лево је прошлост, део у средини садашњост, а део десно будућност.

То да време није линија у простору и да је оно интуиција јесте једна таква истина која се чак не мора много ни објашњавати, јер је свако супротно тврђење апсурд . Време није скуп тачака поређаних једна до друге у простору. Као што троугао није круг.

А ко ово једном схвати, видеће да су све те контемплације о будућности, садашњости или прошлости засноване на једној заблуди. То је исто као када би тврдили да је знак на путу који означава неко насеље,град, исто што и тај град сам.
На симболу времена ти појмови имају важења док у правом времену до кога долазимо интуицијом, нема тако нечег што би звали будућност ,нити пак садашњост нити прошлост.

То је једна општа заблуда којој ће се верујем некада смејати.
 
Dobro, mislim - bez obzira na sve, film je zanimljiv za gledanje, epski je što se tiče efekata i svega.

Evo je ta scena sa ulaskom u Gargantuu - crnu rupu i prolazak kroz njeno apsolutno zakrivljenje vremena i prostora, pa tu on upada u vreme koje se već desilo i pokušava da ispravi svoju odluku iz prošlosti, posmatrajući sam sebe kroz policu u sobi, ali ne može da prodje kroz barijeru između 5. i 3. dimenzije:

Ove linije su bukvalno linije vremena, tj linije 5. dimenzije:

 
Štos je što se to sve odvija u dve dimenzije i to optičko umne...U pitanju je refleksija i
kognitivno skupljanje u skupove kvantnih dešavanja...:mrgreen:
A to što je tačka koja menja poziciju u tom optičko kognitivnom sistemu duž,kognitivno
s modalnošću prave,a prava ili duž koje skupovi menjaju pozicije(modalne) pod dejstvom sila-
kognitivno prostor ili deo prostora,ne bih da vam crtam-prosta je nacrtna geometrija...
Vreme s tim nema veze,jer vreme i ne postoji i nikakvo unutrašnje trajanje već tenzije i sile...
A promena pozicija je trenutna-tu ne treba vreme-iluziju stvaraju kognitivni skupovi jedne iste
tačke u raznim pozicijama koje određuju sile...
Ne verujem da vam je ovo baš jasno,ali tešite se da i mnogim naučnicima nije najbistrije pa još io dalje koriste "vreme"
kao fizičku veličinu,a to je psihićka veličina.:manikir:
(I film vam je dvodimenzionalan...:lol:)
 
Dobro, mislim - bez obzira na sve, film je zanimljiv za gledanje, epski je što se tiče efekata i svega.

Hoću da kažem - može čovek dobro da se istraumira ako sve iz ovog filma uzme zdravo za gotovo. Nimalo nije prijatno kad se zamisli u realnosti.

Сличну тему има и епизода Зоне Сумрака "Little Girl Lost " :

http://www.imdb.com/title/tt0734585/?ref_=fn_al_tt_1

Tу нема неких специјалних ефеката али можда управо зато и оставља такав утисак.

Данашњи филмови се снимају имајући на уму што спектакуларније 3D ефекте. А то понекада више штети него што користи.
 
Mnogi nisu uopšte svesni da je ova realnost daleko mračnija od "Zone Sumraka"...Nešto slute...nešto
kao ta famozna Ozijeva intuicija...Tek ovi kosmonauti koji su izašli iz šatla i opravljali spolja nešto,iako
u skafanderima imali su prilike da se sretnu s pravom stvarnošću...Prazna mračna pustinja u kojoj su zvezde
i planete tek retka zrnca peska...
Ybt-na jednom zrncu i mi se nešto kao qrčimo...
Nisu o tom smeli u javnost-imali su pripremne razgovore...Tek sad ostareli progovaraju o toj ledenoj i mračnoj
pustoši za koju je smrt normalno agregatno stanje...
I nema predstave...
 
Mnogi nisu uopšte svesni da je ova realnost daleko mračnija od "Zone Sumraka"...Nešto slute...nešto
kao ta famozna Ozijeva intuicija...Tek ovi kosmonauti koji su izašli iz šatla i opravljali spolja nešto,iako
u skafanderima imali su prilike da se sretnu s pravom stvarnošću...Prazna mračna pustinja u kojoj su zvezde
i planete tek retka zrnca peska...

А ти то зовеш "права стварност".

Не, то је њихова представа. А права стварност је трансцендента "ствар по себи".
 
A jeste MathPhysics ovde poslen naknadno objasnio šta je "paradoks blizanaca", nego, nisam moto. Pa rekoh, nije valjda da su svi diglu ruke od filozofa pa da niko neće da vam objasni ni ono što treba:(
Šališ se...Mat fiziks je studirao do skora fiziku,mislim ,na BG PMF...Do skora ni on nije to znao-imali smo ovde temu...
Naravno da sad zna...:cool:
Dobar je on momak i super piše poeziju...
 
Inače ,da...Ja smatram da je ova Ajnštajnova formula neprimenjiva na vreme ,pošto je vreme subjektivna ,
komparativna "veličina" i praktićno postoji samo kao sled sećanja...
Ne možeš da integrališ sećanja,a i podintegralne veličine sadrže sećanja na neke "brzine"...
"Brzina" je intezitet kretanja-promena pozicija (kvantnih) i u relaciji je sa silama ,a ne sa sećanjima...
Ozi je za ovo kratak,a ti Alfalogo razmisli,pošto ,donekle,poznaješ fiziku...

- - - - - - - - - -

Za priraštaj dužine i mase ,formula spec,teorije je ok.
 
Aman, ljudi...

Različita starost blizanca koji je na Zemlji i koji je u kosmosu posledica je dilatacije vremena. Dilatacija vremena nije paradoks sama po sebi. Potvrđeno je da verme ne teče jednako brzo u sistemima koji su relativnom kretanju i u onim koji su u stanju relativnog mirovanja.

Paradoks blizanaca se ne odnosi na to da dilatacija vremena vodi do tog, logički gledano, naizgled potpuno besmislenog rezultata. Ne. Taj rezultat je potpuno realan. Paradoks blizanaca nastaje kada se postulat o relativnosti kretanja iskomibinuje sa dilatacijom. Jer se može dvojako tumačiti koji se sistem kreće, a koji ne, zavisno od toga koji ćemo referentni sistem izabrati. I stoga ćemo dobiti protivrečne rezultate. Naravno, paradoks je prividan, već rekoh zašto........................................

Skoro, 2012?! Bre Dragoljubu što si starej sve ti brže vreme prolazi. Povedi računa da ti se to ne otisne načisto!!

Prostije rečeno, "paradoks blizanaca" se poteže samo kad su u pitanju blizanci u raketama i da pomoću specijal. T.R ne moš' se odredi koji blizanac će u odnosu na onog drugog da bude starej kad se ponovo sretnu posle kosmičkog putovanja. I ovo je slabost (STR).
 
Ne,slabost STR je što uopšte razmatra "vreme" koje je subjektivno ređanje sećanja...:mrgreen:
Sad se prisećam da sam i s Matfiziksom o tom...:mrgreen:
Još uvek fizika ne poznaje pravu prirodu kretanja -koja je subjektivni sublimat mnoštva skupova
kvantnih događaja koje percipira kako percipira...:roll::lol:
Dakle:problem je i Ajnštajnov bio što nijednog momenta nije posumnjao u pojmove "brzina","vreme",
"ubrzanje" i jednostavno ih preveo u sile i vektorsku matematiku!
Ali,mislim da je ovo preteška materija za forum...
Na PMF smo pokušavali pomoću tenzora predstaviti te nezavisne sisteme,ali ako ih počnemo komparirati-već je
prisutna subjektivnost!
To su dve krajnosti :solipsizam i objektivnost! Očigledno ne valjaju ni jedna ni druga!
Traži se nov sistem i sigurno će isključiti i subjektivnost,ali i tzv.objektivni rakurs.
Čist informatički pristup!
 
I nemoj da flertuješ sa mnom preko reputacija, znam da sam jako privlačna, zbog svog intelekta, interesovanja, emocionalne inteligencije i jednog sveopšteg zdravog rezona, kao i prilične fizičke lepote, ali žao mi je - gej sam.

lepo je videti da se i gej osoba zanima za filozofiju i nauku, civilizacije napreduju, doduse neznatno ali je pomak primetan.
 
Ne razumem, kakva je to predrasuda prema gej populaciji, te kažeš "lepo je videti da se gej osoba interesuje"... Šta je tu toliko neobično?
Gej osobe se zapravo mnogo više interesuju i mnogo više trude jer se bore, na neki način, protiv automatske osude u ovom društvu, kao crne mačke što moraju dodatno da se bore za ljubav, zbog sujeverja.
 
Poslednja izmena:
Eto, malo treba čoveku da se otkrije koliko je primitivan - nije ti dugo trebalo da iskoristiš reč "pеder" kao uvredu

A za taj kišobran ne znam šta da ti kažem.. ja sam lezbejka, ta metoda je primenljiva na muške homoseksualce
Tu reč nisam upotrebio,to ja koristim samo u poetski inspirativnim trenucima,a ovaj nije ni blizu...
I šta fali kišobranu i vama? Doduše i moja veca se slaže da je to surovo,ali ybg-ni nas život nije mazio-stradala nam kolena...:mrgreen::manikir:
 

Back
Top