Quantcast

Beogradsko dramsko pozorište - Scena Olivera i Rade Markovic - Repertoar za oktobar 2020.

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
  • VELIKA SCENA „OLIVERA I RADE MARKOVIĆ“
    • Mileševska 64a
    • 11000 Beograd
09.oktobar20.00RUŽNI,PRLJAVI,ZLI
10.oktobar20.00RUŽNI,PRLJAVI,ZLI
11.oktobar20.00RUŽNI,PRLJAVI,ZLI
15.oktobar20.00Nije to to - Studije Fausta - PRETPREMIJERA
16.oktobar20.00Nije to to - Studije Fausta - PREMIJERA
17.oktobar20.00Nije to to - Studije Fausta
18.oktobar20.00Nije to to - Studije Fausta
22,oktobar20.00ČITAČ -PRETPREMIJER
23,oktobar20.00ČITAČ -PRETPREMIJER
24,oktobar20.00ČITAČ - PREMIJER
25,oktobar20.00ČITAČ
26,oktobar20.00KAD SU CVETALE TIKVE
27,oktobar20.00KAD SU CVETALE TIKVE
28.oktobar20.00KAD SU CVETALE TIKVE
 
Poslednja izmena:

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Istorijat

Beogradsko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine pod imenom Gradsko pozorište, a prva predstava MLADOST OTACA, u režiji Petra S. Petrovića, po tekstu Borisa Gorbatova, odigrana je 20.februara 1948. godine. Pozorište je pedesetih godina prošlog veka imalo na umu političke momente razvoja savremene umetnosti. Tada je bilo potrebno pronaći alternativu akademizmu i konzervativizmu koji su negovala vodeća pozorišta u Jugoslaviji.Novo pozorište je pomoglo da se upoznamo sa onim što se dešavalo na vodećim svetskim pozornicama, te je ohrabrivalo prevode savremenog dramskog repertoara ali i uspostavljalo novi pozorišni jezik. Beogradsko dramsko pozorište, najstarije gradsko pozorište, postalo je primer modernog teatra, uživalo je veliku ljubav publike i finansijsku podršku države.
Posle „zlatnog doba“, koje su obeležile predstave nastale po tekstovima savremene američke i evropske dramaturgije, pozorište je prolazilo kroz krize, obogaćene povremenim uspesima ali je i zalazilo put stramputica, katkad bivalo dezorijentisano u odnosu na epohu, pa i na svoje primarne ciljeve.
Danas, Beogradsko dramsko pozorište nastoji da omogući autorima i glumcima da na njegovim scenama razvijaju savremeni pozorišni repertoar. Uvećani broj produkcija i česta gostovanja omogućavaju da scenska izvođenja novih drama budu širokodostupna publici. Bilo je godina kada su izvođene samo dve predstave nedeljno, bilo je i pozorišnih sezona kada je Teatar izveo tek jednu jedinu premijeru. Danas, predstave se izvode na dve scene, sedam dana nedeljno, a ansambli redovno gostuju po Srbiji i u inostranstvu.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Momo Kapor
Zelena čoja Montenegra

Pocetak u 20h.
Dramatizacija: Stevan Koprivica | Režija: Nikita Milivojević


Adaptacije književnih klasika su nam uvek posebno zanimljive.

Kada se jedan pozorišni komad realizuje na osnovu književnog klasika, onda je takvom delu zagarantovan uspeh. Pogotovo ako je osvežen mladim glumcima, novim dramskim momentima i publikom koja je željna novih komada. Tako je i u slučaju predstave Zelena čoja Montenegra. kreiranoj po istoimenoj knjizi Mome Kapora.

Stvaralaštvo Mome Kapora je jedinstveno i beskrajno. Po vokaciji slikar, ali u duši boem i ljubitelj pisane reči. Šarm i harizma kojom je isijavao preneo je i na papir. ‘Zelena čoja Montenegra’ je saga koja govori o snažnom prijateljstvu između crnogorskog vladara knjaza Nikole I Petrovića i Osman-paše Sarhoša, zarobljenog u sukobu na Vučjem dolu 1876. godine gde je komandovao turskom vojskom. U isto vreme, Kapor je opisao i život Zuhe Džumhura, crtača, putopisca, karikaturiste, koji mu je ujedno bio i prijatelj. Zajedno su napisali i filmski scenaro o sudbini Osman-paše Sarhoša.

Ova priča je uspešno preneta na daske koje život znače. U koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Gradskog pozorišta Podgorica i Grada teatra u Budvi, predstavu je režirao Nikita Milivojević. Za dramatizaciju je zadužen Stevan Koprivica, kostime je pripremila Jelena Stokuća, muziku je komponovao Aleksandar Srebrić, dok je sve scenske pokrete osmislila Amalija Benet.

U predstavi ‘Zelena čoja Montenegra’ uloge su pripale Milošu Pejoviću, Emiru Ćatoviću, Jeleni Simić, Milanu Lanetu Gutoviću, Marku Živiću, Stefanu Radonjiću i drugim znanim imenima iz glumačkog miljea.

Premijera je zakazana za jesen, tačnije za 17. oktobar na Velikoj sceni, tačnije Sceni ‘Olivera i Rade Marković’. Cene karata će se kretati u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga sa koje pozicije želite da uživate u predstavi, a Beogradsko dramsko pozorište će naknadno objaviti ovu servisnu informaciju. Lepa vest je i ta da je za svaku buduću online kupovinu karata prestoničko pozorište obezbedilo 20% popusta.

Sigurni smo da će ovo remek-delo velikog Mome Kapora biti jedno od omiljenih u sklopu vašeg kulturnog repertoara.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.