- Poruka
- 333.375
Meni se nikako ne uklapaju neboderi u centru Beograda iako je to trend u mnogi glavnim gradovima Evrope i malo je glavnih gradova Evrope koji nemaju nebodere u centru grada.Mada je Beograd oduvek težio ka višespratnim zgradama kao sto je palata Albanija,hotel Slavija, Beogrdjanka
Malo je danas poznata nekadašnja ideja velikih beogradskih arhitekata iz prve polovine 20. veka da potez od trga Slavija do Knez Mihailove ulice bude „Aleja nebodera“. Prema tom planu, čitavom dužinom ulica kralja Milana i Terazije trebalo je da se nalaze visoki soliteri, po uzoru na tada novi model gradova kakav je, na primer, bio američki Njujork.
Najfascinantniji grad na svetu tridesetih godina prošlog veka, Njujork je bio model koji su mnogi poželeli da oponašaju. Spektakularni neboderi bili su novi primer uspešnosti i razvoja jedne zemlje, prava arhitektonska moda, ali i standard „modernosti“.
Ideal modernog grada u punom usponu za arhitekte čitavog sveta: Njujork krajem dvadesetih godina 20. veka.
Istovremeno, postalo je jasno da svaka takva zgrada, od 20 i više spratova automatski postaje zaštitni znak jednog grada i posebno mesto na njegovoj perspektivi, i zato nije za čuđenje da su tadašnje istaknute beogradske arhitekte, ali i prebogati trgovci i industrijalci, poželeli da u Beogradu naprave nešto slično.
Cilj je bio da se pokaže da se grad oporavio od stradanja i pustošenja u Prvom svetskom ratu, da postaje moderan svetski grad u kome se stvara, zarađuje i krupnim koracima hita u razvijeni svet posle vekova tavorenja po Otomanima.
Nije takvo razmišljanje bilo beogradska ekskluziva, i mnogi drugi gradovi su svoj koncept razvoja zasnovali na gradnji visokih zgrada i „aleja nebodera“, poput njujorške Pete avenije ili Brodveja, ali je posebno zanimljivo nešto drugo: ta moda je zahvatila najveći deo njih tek dvadesetak godina kasnije, posle Drugog svetskog rata. U Beogradu se o tome razmišljalo još od 1930. godine.
Između ove dve tačke trebalo je da se udene još mnogo solitera sa obe strane ulica. Prve veće zgrade, daleko još uvek od nebodera ali značajno više od dotadašnjih parametara počele su da niču na rubu Slavije, u Nemanjinoj ulici, sa planovima i kupnjom parcela u Kralja Milana
Tako je krenulo da bi danas imali kule od 40.spratova u Beogradu na vodi ili na Novom Beogradu gde se grade kule visoke 100 i više metara
ili West 65 Tower visoke preko 155 m ili Skajlajn sa centralnom kulom visokom preko 130 m.Kula Beograd, bice visoka 168 metara.
Pored četiri kule na Novom Beogradu koje su ili završene ili su radovi u toku, izvesno je da će još jedan poslovno neboder niči na mestu gde se sada nalazi novobeogradski “buvljak”. Firma “Kopernikus” kupila je ovo zemljište za oko 20 miliona evra, a u novoj kuli trebalo bi da budu premeštene i televizije Prva i O2.
Malo je danas poznata nekadašnja ideja velikih beogradskih arhitekata iz prve polovine 20. veka da potez od trga Slavija do Knez Mihailove ulice bude „Aleja nebodera“. Prema tom planu, čitavom dužinom ulica kralja Milana i Terazije trebalo je da se nalaze visoki soliteri, po uzoru na tada novi model gradova kakav je, na primer, bio američki Njujork.
Najfascinantniji grad na svetu tridesetih godina prošlog veka, Njujork je bio model koji su mnogi poželeli da oponašaju. Spektakularni neboderi bili su novi primer uspešnosti i razvoja jedne zemlje, prava arhitektonska moda, ali i standard „modernosti“.
Ideal modernog grada u punom usponu za arhitekte čitavog sveta: Njujork krajem dvadesetih godina 20. veka.
Istovremeno, postalo je jasno da svaka takva zgrada, od 20 i više spratova automatski postaje zaštitni znak jednog grada i posebno mesto na njegovoj perspektivi, i zato nije za čuđenje da su tadašnje istaknute beogradske arhitekte, ali i prebogati trgovci i industrijalci, poželeli da u Beogradu naprave nešto slično.
Cilj je bio da se pokaže da se grad oporavio od stradanja i pustošenja u Prvom svetskom ratu, da postaje moderan svetski grad u kome se stvara, zarađuje i krupnim koracima hita u razvijeni svet posle vekova tavorenja po Otomanima.
Nije takvo razmišljanje bilo beogradska ekskluziva, i mnogi drugi gradovi su svoj koncept razvoja zasnovali na gradnji visokih zgrada i „aleja nebodera“, poput njujorške Pete avenije ili Brodveja, ali je posebno zanimljivo nešto drugo: ta moda je zahvatila najveći deo njih tek dvadesetak godina kasnije, posle Drugog svetskog rata. U Beogradu se o tome razmišljalo još od 1930. godine.
Između ove dve tačke trebalo je da se udene još mnogo solitera sa obe strane ulica. Prve veće zgrade, daleko još uvek od nebodera ali značajno više od dotadašnjih parametara počele su da niču na rubu Slavije, u Nemanjinoj ulici, sa planovima i kupnjom parcela u Kralja Milana
Tako je krenulo da bi danas imali kule od 40.spratova u Beogradu na vodi ili na Novom Beogradu gde se grade kule visoke 100 i više metara
ili West 65 Tower visoke preko 155 m ili Skajlajn sa centralnom kulom visokom preko 130 m.Kula Beograd, bice visoka 168 metara.
Pored četiri kule na Novom Beogradu koje su ili završene ili su radovi u toku, izvesno je da će još jedan poslovno neboder niči na mestu gde se sada nalazi novobeogradski “buvljak”. Firma “Kopernikus” kupila je ovo zemljište za oko 20 miliona evra, a u novoj kuli trebalo bi da budu premeštene i televizije Prva i O2.
