- Poruka
- 95.367
ЦРНИ ФЛОР ЗА САРАЈЕВО, Београд 1992
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Други мај 1992. у Сарајеву остаје забележен у историји као посљедњи покушај остатка некадашње ЈНА да заузме центар Сарајевa и да тај град, а по плану који су заједно начинили Слободан Милошевић и Војислав Шешељ, подели и стави под своју контролу. Напад је почео у јутарњим сатима бомбардовањем града са околних брда. Читав сат и по, тукло се гранатама по општини Стари Град, Председништву БиХ, Скупштини, али и по Новом Сарајеву. Нападом из три правца - Лукавица, Неџарићи и Требевић - на центар града, уз коришћење транспортера, тенкова и пешадијског наоружања, покушано је да се изненадном акцијом освоји зграда Председништва БиХ и друге државне институције у самом центру града. На тај начин је Неко хтео да покаже да правно изабрана власт међународно признати и независне БИХ, чланице УН, није у стању да влада Босном и Херцеговином. Можда би тако и било да се нападачима у возилима, тенковима и оклопним транспортерима ЈНА нису супротставили неупоредиво слабије опремљени али неустрашиви територијалци који су оживели дух партизанског илегалца Валтера који брани Сарајево. На покушај пробоја и паљбу из оклопних транспортера и тенкова у подручју Скендерије, а то је центар града, групе територијалаца одговарале су пројектилима из ручних бацача, зоља и оса. Тако је уништено неколико оклопних транспортера и тенкова, а у свакоме од њих или око њих могло се налазити и по десетак агресорских војника (генерал-херој Јован Дивјак, иначе рођени Београђанин, каже да агресорски војници у сукобима 2. маја 1991 нису гинули само у центру града већ и (цитирам) „они што су пратили тенкове, и на Јеврејском гробљу, и у Загребачкој улици, и на потезу од Неџарића до Телевизије.")
У документарцу "Место злочина", из 2007 год. који се бави жртвама у Добровољачкој 3. маја 1992 год. налази се податак да је у Сарајеву је 2. и 3. маја 1992. године заробљено чак 215, убијено 42, а рањено 73 агресорска војника. Овако је означен почетак остварења горе поменутог монструозног плана Милошевић-Шешељ, а који је довео до најдуже опсаде једног града у новијој историји - 1395 дана тј. од 2. маја 1992. до 26. фебруара 1996. Злочиначку опсаду града хероја својим животима ће платити 10615 грађана Сарајева од који је било више од 1600 деце.
АНТИРАТНИ ПРОТЕСТИ У БЕОГРАДУ СУ ПОЧЕЛИ У АПРИЛУ 1991.
27 година од ових догађања, као неко ко је данас поносан што је од Теразија до Славије носио 1300 метара дуг црни флор за Сарајево, заједно са др Иваном Ђурићем, Вуком Драшковићем и 10 000 грађана Београда који су се ставили на страну жртве, сматрам да је опет дошао дан када се некадашњи активисти из тадашњег Центра за антиратну акцију, УЈДИ-ја и и осталих тадашњих организација, заједно са у међувремену основаним омладинским организацијама попут Иницијативе младих за људска права, морају окупљати на улицама Београда да редовно демонстрирају против политике подршке званичног Београда Милораду Додику и Драгану Човићу, уз јасан захтев да се негирање геноцида у Сребреници прогласи кривичним делом у Србији.
Poslednja izmena:
