Beogradjani, ko su i kakvi su?

prvepruge

Aktivan član
Poruka
1.343
62341_kafana-albanija-facebook-bio-jednom-jedan-beograd_f.jpg


U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom! Za njih su svi došljaci, čak i oni što su se u Beogradu rodili posle rata. Oni se prezrivo namršte kad uđu u neki klub, kome, inače, ne pripadaju i pitaju nadmoćno jedni druge: ko su, uopšte, ti došljaci što se usuđuju da sede pokraj njih?

Pre nego što pročitaju neki roman o Beogradu, najpre utvrde da li je pisac rođeni Beograđanin ili neki sumnjivi došljak, pa se tek onda odluče da li da mu veruju. Kako neko, ko nije rođen u tako otmenim krajevima, kao što su Karaburma, Bulbulder, Dorćol ili Čukarica, može da piše o ulicama gde su oni izvoleli da se rode i odrastu? Šta on tu meni o Paliluli, kad sam ja rođeni Palilulac? Beograd se po tome razlikuje od Pariza, na primer, kome su umetnost napravili uglavnom stranci. Kada neko uspe da se obogati u Njujorku, rođeni Njujorčani, bez trunke zavisti i sa divljenjem pričaju kako je taj i taj stigao u njihov grad bog te pita odakle sa svega tri dolara u džepu! Za rođene Beograđane, Obrenovac je daleko inostranstvo. Koliko ste puta čuli rečenicu: “Ja bre, rođeni Beograđanin, stanujem još kod keve, a on iz Obrenovca, već dobio stan! Gde je tu pravda!” Njima je Obrenovac na kraju sveta.

230px-Momo_Kapor_wiki.jpg



Da rezimiramo, Savu i Dunav, dve naše najveće tekovine nisu pustili da teku rođeni Beograđani, nego Gospod bog, Kalemegdansku tvrđavu takođe nisu podigli rođeni Beograđani, nego Rimljani, Turci, Ugri i Austrijanci. Kolarčev narodni univerzitet podignut je zahvaljujući parama Ilije Kolarca, koje je preko Dunava doplivao u Beograd držeći se ždrebetu za rep. Kapetan-Mišino zdanje nije delo nijednog rođenog Beograđanina, već Miše Anastasijevića, dunavskog kapetana, koji se lomatao po pristaništima, tukao sa lađarima, švercovao i otimao gde je stigao i mogao, da bi otačestvu ostavio ovakvu zadužbinu kakvu danas imamo. Luka Ćelović, Trebinjac koji je došao u Beograd sa dva dinara u džepu, ostavio je ovom gradu velelepni hotel „Bristol“, čitavu Zagrebačku ulicu, park na Savamali i sav imetak, a Igumanovoj palati na Terazijama se i danas divimo, mada je nije napravio nijedan rođeni Beograđanin, već siroti iguman došao odnekud sa juga.Mada su im očevi, i sami došljaci, u najboljem slučaju bili sitni bakali, činovničići, pisari, piljari, školski poslužitelji i potrčkala, ova vrsta Beograđana ostavlja utisak da poseduju najviše poreklo. Njima su komunisti oduzeli ono što nikada nisu ni posedovali. Ko zna gde bi im kraj bio da nije bilo rata? Oni se razmeću kućama u kojima su stanovali kao podstanari. Njihov deda je poznavao Pašića. Oni su živeli u Krunskoj i Hartvigovoj. Njihova baka bila je dvorska dama Kraljice Natalije. Njih je život smrtno uvredio i zato su odlučili da postanu ništa! Neka se proslavljaju došljaci. Njima je dovoljno njihovo poreklo.

LINK, LINK <-----
********************************************************************************************************



I sta kazete, jel' jedan od ljudi koji su najvise pisali o Beogradu pogodio u sridu? Il' je ljubomorni dodjos?
 
Poslednja izmena:
Nema nista smesnije nego slusati o tome kako su veliki Beogradjani oni koji su tu drugo koleno ili su prvo koleno rodjeno u Beogradu.

Mislim da je to u pitanju kompleks jer je malo onih koji su napravili nesto osim sto su se rodili tu, tako da ih to oblikuje u takve ljude koji to isticu kao da je to nesto fantasticno.
 
Гледамо последицу 180 и нешто година бивања Београда као централе српске државе, културе и којечега још.

Једино што је у Београду стално је - промена.

Београд није нарастао од 2000 хришћанских душа које је Карађорђе ослободио до непуна два милиона данас простим природним прираштајем.

Од обичних склепаних кућа смо прво добијали лепе, са стилом и украсима (те које су данас трагови старог), да бисмо после још понеког рата почели да добијамо зграде савременог изгледа.
Нисам видео доказе да су се ондашњи Београђани бунили против нових здања као што се ми данас бунимо против неких од њих.

Најбољи градоначелници, који су од Београда направили чудо, су били један Власотинчанин и један Земунац. Са радија се, најбоље од свих, о свакодневним проблемима оглашавао један Нишлија.
Такви и њима сличним су дошли да од Београда направе боље место.
Нису дошли као освајачи, да узму, отму или се огласе као паметнији од других.
 
Гледамо последицу 180 и нешто година бивања Београда као централе српске државе, културе и којечега још.

Једино што је у Београду стално је - промена.

Београд није нарастао од 2000 хришћанских душа које је Карађорђе ослободио до непуна два милиона данас простим природним прираштајем.

Од обичних склепаних кућа смо прво добијали лепе, са стилом и украсима (те које су данас трагови старог), да бисмо после још понеког рата почели да добијамо зграде савременог изгледа.
Нисам видео доказе да су се ондашњи Београђани бунили против нових здања као што се ми данас бунимо против неких од њих.

Најбољи градоначелници, који су од Београда направили чудо, су били један Власотинчанин и један Земунац. Са радија се, најбоље од свих, о свакодневним проблемима оглашавао један Нишлија.
Такви и њима сличним су дошли да од Београда направе боље место.
Нису дошли као освајачи, да узму, отму или се огласе као паметнији од других.
Zemunci Beograd smatraju za svoje komsijsko mesto pa posto je sasvuim u redu da smatras da je i komsijslko dvoriste uredjeno jer ulepsava tvoje tako se i odnosimo prema Beogradu.
 
Zemunci Beograd smatraju za svoje komsijsko mesto pa posto je sasvuim u redu da smatras da je i komsijslko dvoriste uredjeno jer ulepsava tvoje tako se i odnosimo prema Beogradu.
Nije bitno šta ko smatra, činjenica je da je to sada jedan grad. Kao što su nekada Budim i Pešta bila dva grada odvojena rekom, a danas je to glavni grad Mađarske. Ili Sarajevo i Ilidža, Novi Sad i Petrovaradin.
 
Најбољи градоначелници, који су од Београда направили чудо, су били један Власотинчанин и један Земунац

Pitam se da li je gradonačelnik Vlada Ilić imao, ili još ima potomke u Beogradu. Šta oni misle o seobi Zoološkog Vrta koga planiraju da sele u Surčin?
 
Nije bitno šta ko smatra, činjenica je da je to sada jedan grad. Kao što su nekada Budim i Pešta bila dva grada odvojena rekom, a danas je to glavni grad Mađarske. Ili Sarajevo i Ilidža, Novi Sad i Petrovaradin.
Jeste, mozda je vama sa pogresne strane reke to isto ali nama nije. Kod nas kad se ide u centar (Zemuna) kaze se da se ide u grad a kad se ide preko reke tako se i kaze ( idem u Beograd, pa tek onda odrednica za deo grada, Dortjol, Chubura, Trosarina..). Nikada ti nijedan Zemunac nece reci da je Beogradjanin, vec samo Zemunac. I gle, svi iz bivse SFRJ to prepoznaju.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Београђани тихо и готово неприметно нестају :sad2:
A sta je Beogradjanin/Beogradjania po tvojoj definiciji? Neko ko je zitelj toga grada, neko ko se skolovau tom gradu, neko ko se rodio u njemu, neko ko ima 15-16 kolena u tom gradu... neko ko je proterao Rimljane iz Singidunuma da bi zauzeo brdo iznad usca Save u Dunav (ta imena ce tim rekama tek vekovima kasnije dati neki buduci dodjosi)?

Ja recimo nisam Beogradjanin, nikada se nisam ni smatrao, greskom sam rodjen u BGD a ne u Zemunu...
 
Jeste, mozda je vama sa pogresne strane reke to isto ali nama nije. Kod nas kad se ide u centar (Zemuna) kaze se da se ide u grad a kad se ide preko reke tako se i kaze ( idem u Beograd, pa tek onda odrednica za deo grada, Dortjol, Chubura, Trosarina..). Nikada ti nijedan Zemunac nece reci da je Beogradjanin, vec samo Zemunac. I gle, svi iz bivse SFRJ to prepoznaju.
Bilo nekada.....
 
Poslednja izmena od moderatora:
A sta je Beogradjanin/Beogradjania po tvojoj definiciji? Neko ko je zitelj toga grada, neko ko se skolovau tom gradu, neko ko se rodio u njemu, neko ko ima 15-16 kolena u tom gradu... neko ko je proterao Rimljane iz Singidunuma da bi zauzeo brdo iznad usca Save u Dunav (ta imena ce tim rekama tek vekovima kasnije dati neki buduci dodjosi)?

Ja recimo nisam Beogradjanin, nikada se nisam ni smatrao, greskom sam rodjen u BGD a ne u Zemunu...
Па то је бар лако - пресели се у Земун .
 
Zemunci Beograd smatraju za svoje komsijsko mesto pa posto je sasvuim u redu da smatras da je i komsijslko dvoriste uredjeno jer ulepsava tvoje tako se i odnosimo prema Beogradu.
По пореклу сам 3/4 Дорћолац и 1/4 Земунац.
Кажу да је занимљива комбинација :andjeo:
А мој дорћолски део је и европски, у некој мери.
 
niko van kruga dvojke i crnogoraca neće reći za sebe da je Beograđanin
Неће то рећи у првих пет минута када се упознаје са неким, тј. рећи ће ако га питају.

Када мене питају, одговарам са "из Београда, баш из Београда". Кога занима, мож' да добије целу причу.
 
A sta je Beogradjanin/Beogradjania po tvojoj definiciji? Neko ko je zitelj toga grada, neko ko se skolovau tom gradu, neko ko se rodio u njemu, neko ko ima 15-16 kolena u tom gradu... neko ko je proterao Rimljane iz Singidunuma da bi zauzeo brdo iznad usca Save u Dunav (ta imena ce tim rekama tek vekovima kasnije dati neki buduci dodjosi)?

Ja recimo nisam Beogradjanin, nikada se nisam ni smatrao, greskom sam rodjen u BGD a ne u Zemunu...
А ја сам рођен на Звездари, зато што је болница тамо, одавно се већ не порађа по кућама. Са Звездаром имам само рођење и ништа више.
Једна од мојих тетака се родила у Земуну, иако никада није живела тамо... Било све заузето, само тамо је било места, послератне године...
 
Bilo nekada.....
U krugu ljudi medju kojima se ja krecem je tako i danas. Redovno se cujem sa bratom, kaze da Savu nije prelazio od Nove godine (prestao je da ide i u pozorista jedina mesta koja je poscivao tamo), drugari iz osnovne ili gimnazije takodje - odu jednom u par meseci preko te reke ako ne rade u tim krajevima (a danas je 60-70% biznisa na NBGD, Zemunu i dalje u Simanovcima i Indjiji). Prosle godine sam dosao na godisnji u Srbiji i za tri nedelje sam jednom otisao preko reke, da vidim ljude iz stare firme - jednostavno sve mi se nalazi u Zemunu, eventualno do Usca i grad preko reke mi ne treba.

I dalje se za Donji grad kaze da je centar a za svaki odlazak van Zemuna moras davati objasnjenje gde tacno ides (pa tako imas centar Beograda, znaci drugog grada).

Bar su ljudi sa kojima se ja srecem u Zemunu takvi, ne znam kakvi su ti medju kojima se ti kreces.
 
По пореклу сам 3/4 Дорћолац и 1/4 Земунац.
Кажу да је занимљива комбинација :andjeo:
А мој дорћолски део је и европски, у некој мери.
Sine, kakva kombinacija :D
Uzmes 53% Zemunca (moze i iz Donjeg grada), 30% donjeg Dortjolca, 12% Lionca, 4% Savamalca i 1% Dusanovcanina (cisto da zamirise). Sve to smuckas, ostavis da odlezi (ne mislim u CZ-u), sipas u pleh i peces na tihoj vatri jedno 50-55 godina. Posluzis hladno.
 
Beograda ima kolko hoćeš

Meni lično nije bitno ko je gde rođen
Oba roditelja su mi rođena u BG ali ni to nije bitno kolko je bitno šta ja nalazim u mom gradu i gde su moji epicentri (neki su uništeni jezivom urbanizacijom kao na primer kafana Manjež i ceo pojas iznad nje)

Trenutno su mi podsvesna fascinacija beogradska dvorišta, koja se ne vide dok ne zađeš između i iza zgrada

A neka su u strogom centru i imaju neverovatnu energiju iako u njima nema ništa sem trave, ponekog drveta i par stepenika
 
А ја сам рођен на Звездари, зато што је болница тамо, одавно се већ не порађа по кућама. Са Звездаром имам само рођење и ништа више.
Једна од мојих тетака се родила у Земуну, иако никада није живела тамо... Било све заузето, само тамо је било места, послератне године...

Ma ja se samo zezam, kao sto sam u uvodnom tekstu prepisao vecina ljudi koje smatramo izrazitim Beogradjanima, onih koji su izgradili Beograd i u fizickom smislu i sami duh Beograda su uglavnom rodjeni negde drugde u bivsoj kraljevini ili SFRJ. Beograd je bio New York tih Jugoslavija, u njega se islo da se uspe u zivotu, da se predstavis celoj drzavi, da budes deo necega sto nisi mogao naci u svom zavicaju, ad steknes neku vrstu slobode koju nisi mogao imati u svom sokaku ili na korzou u rodnom mestu...

Inace, iz porodice sam jedino ja rodjen u Narodnog fronta, majka mi je taj dan zaglavila kod Slavije i hitna ju je prebacila u to porodiliste. Posle 3 dana su me prebacili sa prave strane reke. Nisam se micao ostatak moga zivota u Srbiji sa te strane reke.
 

Back
Top