Јасмина Ана
Лоше место, најскупљи град
Понекад, као у Алхемичару, пропутујемо хиљаде миља да бисмо тек тамо, у туђини, сазнали да је благо закопано испред наше куће
Не брине мене светска економска криза. Не зато што ми и нисмо део великог света, па, као што кажу – шта ме брига за грађански рат – ја сам са села... Ми одавно познајемо и препознајемо разне врсте дна. Дно дна је само предсобље оног правог дна, иза којег има још... не дај боже да доживимо све оно што можемо да издржимо...
Долазе судњи дани. Раслојавање ће сада тећи муњевито, десиће се пре слутње, пре мисли.
Неће проћи ни година, када ће све бити друкчије... Овде, у Србији, настаће права борба за опстанак.
Све што смо слушали и читали о животињском свету десиће се нама. Преживеће најјачи, најжилавији, најлукавији...Преживеће безобзирни, бахати, храбри...
Страх нас блокира.Везује нам руке. Шта ће бити?
Хоћемо ли остати без посла, хоћемо ли имати новца да се лечимо, да школујемо децу?...Хоћемо ли још некада, било када, отпутовати било где да заборавимо беду сопственог живота?
Хоћемо ли...Страх је највећи непријатељ човека...
Како спасити сопствени живот?, није то само наслов једног од романа храбре и луцидне Ерике Џонг већ и питање које треба да поставимо себи.
Шта да урадимо пре пропасти?
Живот нуди многа решења која често не видимо...Некада, кажу мудраци, морамо да прођемо дугим погрешним путем да бисмо нашли прави пут...Понекад, као у Алхемичару, пропутујемо хиљаде миља да бисмо тек тамо, у туђини, сазнали да је благо закопано испред наше куће...
Нису то бајке, ни приче за малу децу. Зар свако од нас не познаје неког ко је после отказа у државној или приватној фирми, направио велики успех и велике паре...И захваљивао се дану кад је остао без посла!..Не би ни знао да зна, да моћ има у себи...
Погледајте око себе...Ако видите негде парче своје земље, зар вам ништа не пада на памет?
Немојте случајно да правите викендицу! Викендице су чиста утопија...
Прво штала, па кућа, то је златно правило...Али, ви сте из града. Одрасли сте на асфалту...
Бити Београђанин, драги моји суграђани, није ваше занимање...Најскупљи град у Србији може за многе да постане лоше место...
Немојте да помислите да хоћу да вам, као некада Кори Удовички, предложим да продате свој стан и купите мањи,па да од те разлике живите...Или да вам,као Марија Антоанета, кажем да једете колаче...
Уопште вам не предлажем да се из Београда преселите у Трстеник или у Мрчајевце...
Само вам, одговорно, тврдим, да је живот хуманији и јефтинији у мањем месту, у Војводини или Шумадији, свеједно...Ако једва састављате крај са крајем, од Београда ћете имати само штетне последице: загађен ваздух, гужве у превозу, кафане, позоришта, биоскопе у које не улазите, никада...Шта имате од свог вољеног града?
Да бисте у Београду живели опуштено, треба вам много више пара него било где у Србији. Верујте. У малом граду можете попити одличну кафу са минералном водом и ратлуком за само педесет динара, што је у Београду равно бакшишу за конобара.
У малом граду не плаћате превоз, такси је толико јефтин да вам се не исплати да палите ауто, ако га имате. Пијаце су јефтиније, људи су срдачнији.Ваздух је чистији.
Постоји много начина да се спасемо. Да сачувамо ментално здравље. Ако имате неку кућу у селу, било где, можете издати свој стан у Београду на годину-две, да се одморите од сиромаштва. Ако немате ништа ван Београда, можете, за мале паре, изнајмити стан или кућу у неком малом граду или селу. Успут, посадићете неко поврће, купићете овце. Или козе...И видећете – хиљаду динара тамо није исто као хиљаду динара у Београду. Можда вам, тако опуштеним, падне напамет нека сјајна идеја за посао. Без стреса, и идеје изгледају другачије...
Преживели сте најгору кризу. Сад можете да се вратите у Београд. Ако је то град вашег живота и ако вас к себи вуче овај нови београдски асфалт. Можда живот без стреса и није неки живот. Можда кафица од триста динара има бољи укус. Можда је боље умрети од смога него од досаде.Ту близу је и дивно излетиште – ваздушна бања Панчево... А и Ковин, сјајно лечилиште...
Сећате ли се оне песме Симе Пандуровића: „Сишли смо с ума у сјајан дан, провидан, лак, нама драга знан, и светковасмо отцепљење то, од света...
Јасмина Ана
[објављено: 17/11/2008]
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Loshe-mesto-najskuplji-grad.sr.html
-----------------
sta mislite o ovoj kolumni Jasmine Ane?
Da li je doslo vreme da se 20-50% sadasnjih Beogradjana vrati u sela iz kojih se doselilo u Beograd?
Da vam nema Mrčajevaca i drugih sela crkli bi od gladi vandali nezasiti!
Nije vam dosta što prstom ne morate da maknete nego vam sad i blato smeta.Damo vam zrno,vi hoćete pogaču...
