Quantcast

Beograd kojeg više nema

L.1

Domaćin
Poruka
4.417
“Negde tridesetih godina. Benzin je bio strašno skup. Na primer, u Rumuniji je benzin koštao jedan dinar, a u Beogradu šest dinara; u provincijskim mestima bivao je čak i po 12 dinara! To je baš bilo mnogo. Onda, carine su bile 50 odsto od vrednosti automobila... Znate, naša zemlja bila je jedna seljačka, agrarna zemlja, gde se malo popreko gledalo na bogatije ljude, auto je bio smatran luksuzom, hirom bogatih. To se nije promenilo sve do pred sam Drugi svetski rat.”
 

Carobnjak iz voza

Zainteresovan član
Poruka
178
Nije mi jasno kako je u starom BG-u bilo mesta za celu onu Yugislaviju a sad na mesto svake kuce nice 5-ospratna zgrada nije kao dovoljno mesta za ovaj batrljak od Srbije koj vec duze ima pad nataliteta?
To znaci da smo vec sad gusce naseljeni od NBG-a!
Da ne pominjemo one kic plocice sto mecu po gradu,one zute sijalice ko da ih je neko guro u d..e,kad ti pridje pandur a ti vidis da nosi zelenu uniformu.Sijalice koje iz patosa zrace uvis,preosvetljenost pojedinih zgrada i nijanse-boje kojima su farbane...
 

Carobnjak iz voza

Zainteresovan član
Poruka
178
Uhhhh!Sta nebi?
Za pocetak bi valjalo okupiti grupu istomisljenika koj bi imali nekog uticaja.
Onda bi grad na onim kriticnim mestima trebalo vracati u predjasnje stanje:skloniti plocice,vratiti asfalt,normalno osvetljenje,prekreciti odredjene zgrade u pristojne boje.
Naravno pronaci sve krivce i saucesnike i primereno ih kazniti.
 

L.1

Domaćin
Poruka
4.417
Sva trgovačka delatnost u Beogradu početkom 19. veka bila je u rukama Grka, Cincara, Jevreja, Jermena i malobrojnih Srba, koji se međusobno ni po čemu nisu razlikovali. Grci su bili najugledniji i najbogatiji trgovci i sve do 1830. godine poslovne knjige Magazadžijskog Esnafa vođene su na grčkom jeziku. Posle oslobođenja u beogradsku trgovinu sve više ulaze Srbi i njihov veći uticaj se oseća već polovinom veka. Tome su doprineli: priliv Srba iz „Austro-Ugarske komercijalno sposobnih i kapitalom jakih“, brzo bogaćenje u izvozničkim i uvozničkim poslovima i pomaganje trgovaca kreditima iz državne kase. Trgovačke sposobnosti Jevreja,Grka, Cincara i Jermena otežavale su položaj srpskim trgovcima, još neveštim trgovačkim poslovima i sa manje kapitala, pa su oni od četrdesetih godina tražili da se ograniči broj stranih trgovaca. Cincari su bili odlični trgovci kojima se nije moglo konkurisati. Žalbe srpskih trgovaca su bile toliko česte da su psihološki delovale u pravcu stvaranja čitavog pokreta protiv stranih trgovaca. „Onomadne sam poslao moga slugu da kupi oku pirindža, mesto oke bakal mu je dao samo tri litre. Pre toga na oku sveća ukradoše mi jednu. Bakali koji su ponajviše cincarija, gule nas bez milosrđa. Dođu ovde iz daljine, napune kesu, pa opet idu“, pišu „Srbske novine“. A sto godina kasnije novinar Vladislav Milenković 1932. godine piše: „Cincari su u zajednici sa Grcima i nešto malo Jermena decenijama radili u Srbiji i uticali na stvaranje specijalnog tipa kulture čaršije i trgovaca uopšte. Stvorili su naročiti trgovački mentalitet, koji se uvrežio u duh i psihologiju potonjih srpskih trgovaca čija se kultura, u mnogo slučajeva još i danas, gotovo ni malo ne razlikuje od one njihovih prvobitnih učitelja.“
 

gost 73786

Domaćin
Poruka
3.408
Cao svima.Veliki pozdrav za Beogradjane i Beogradjanke.Nedostaju mi devojke kojima kosava tera kosu,bake sa kucicima,stare dobre kafane,klubovi poezije,emisije na radiju poput,,Pod mostovima snova''...Nedostaje mi Beograd,kojeg vise nema,koji je udavljen u moru modernog.
 

Molgran

Zainteresovan član
Poruka
477
Ma ja bih onaj sve one staklence u centru grada polupao!
Slazem se da Beograd treba da izgleda kao u 19/20 veeku...nekih zgrada vise nema,ali i za to postoji resenje, sam otreba puno uloziti. Na prvom mestu bih voleo da se rekonstruise zgrada starok dvorskog konaka koja se nalazio izmedju novog i starog dvora, a koga je srusio kralj Petar Karadjordjevic jer nije mogao da spava zbog prividjanja Obrenovica.



Ovim bi se postigle dve kulturno istoriske dobiti- rehabilitacija dinastije Obrenovic i zgrada koja bi bila muzej iste.
Takodje bih vratio staru raskosnu ogradu od kovanog gvozdja oko dvorskog parka.

Sta mislite, da li nek razmislja o tome?
 
Poslednja izmena:

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Nedostaju mi pravi Beograđani, ljubazni, nasmejani,
Srećom, još nas ima. :)

kao i stare kafane koje su zamenili moderni kafići, klubovi.
E, to s kafanama je doista neverovatno. Koliko ih je samo nestalo poslednjih decenija, znači one koje mi lično pamtimo, ali i koliko još, u ranijim vremenima. Jedna od knjiga koja knjiga govori o tome je "Mehane i kafane starog Beograda", Vidoja Golubovića. Nju pominjem kao "svežiju", jer se lakše može nabaviti, ali ima i nekih starijih, npr dr Divne Đurić-Zamolo ''Hoteli i kafane XIX veka u Beogradu'', možda u antikvarijatima.
 

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Bulevar kralja Aleksandra, od Miloša Velikog ka D. Jovanovića, ograda dvorskog kompleksa

6056Bulevar-k-Alek-preko-puta-Skupst.jpg
 

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
A evo i ko je bio Jeremija Stanojević


6655Jeremija.jpg



Jeremija Stanojević, pukovnik Jugoslovenske vojske.
Između 1929. i 1932. sistematski fotografisao ulice Beograda
Poreklom iz poznate srpske porodice XIX veka, čiji je predak knez Stanoje, jedan od onih posečenih knezova 1804. god. Deda Jeremija, po kome nosi ime bio je, kako se to onda govorilo, «sovjetnik, popečitelj, polkovnik i kavaler» Oženio se kćerkom prote Mateje Nenadovića, Marijom, pa je tom vezom bio u srodstvu i Karađorđevićima.(Sinovica prote Mateje bila je Persida, žena kneza Aleksandra). I za vreme kneza Aleksandra Jeremija - deda bio je ministar pravosuđa i prosvete.
Posle ubistva kneza Mihaila porodice Stanojević i Nenadović proterane su iz Srbije, jer su optužene za organizovanje ubistva. Deda Jeremije Stanojevića je oslobođen usled nedostatka dokaza, ali mu je konfiskovana imovina i proteran je sa celom porodicom u inostranstvo. Ocu našeg Jeremije, Vitomiru, tada je bilo jedanaest godina.
Vitomir se u inostranstvu oženio Jelisavetom Longinović kćerkom prote Simeona Longinovića iz Srpskog Itebeja. Dok su živeli u Nemačkoj, Karlsrueu, rodio im se sin Jeremija, 1881. Sledeće godine porodica se vratila u Srbiju, jer je pomilovana, pa je Jeremija kršten u Beogradu i u crkvenim knjigama upisan kao da je rođen u Beogradu.
U porodici vezanoj za književnost (babin brat je Ljubomir Nenadović, stric dr Dragiša Stanojević, publicista) i politiku, Jeremija Stanojević je već sa tri godine naučio da čita i piše. A do osme godine pročitao je masu srpskih književnih dela i narodnih umotvorina.
Sa šesnaest godina je maturirao. Konkurisao za Vojnu akademiju, jer mu je ideal bio vojnički poziv. Ali iz političkih razloga nije bio primljen, pa se upisao na studije istorije, jer ga je to takođe interesovalo. Ipak, pokušao je i sledeće godine opet da se upiše na vojnu akademiju, ali opet bezuspešno. Tek u trećem pokušaju je uspeo, 1900. god, kad se politička klima u Srbiji promenila.
Školovanje u Akademiji završio je za tri godine, kao trinaesti od 182 pitomca.
1908, za vreme aneksione krize obučavao je đake – dobrovoljce okupljene oko «Narodne odbrane». 1911. postao je član organizacije «Ujedinjenje ili smrt», poznatije kao «Crna ruka».
U oba Balkanska i u Prvom svetskom ratu, kao kapetan druge klase, i komandir čete, istakao se hrabrošću, i za to svaki put bio odlikovan.
Posle rata postao klasni starešina, a zatim profesor na Vojnoj akademiji
1938. postavljen za načelnika Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba, gde ga je zatekao Drugi sv. rat.
Rat je proveo u zarobljeništvu, odakle se vratio s obolelim srcem. Dobio je penziju i poživeo do 1950.
Bio je od ljudi koji mnogo rad na sebi. Kao mladić, smatrao da mu preterana zadubljenost u knjige i bujna mašta šteti, i zato se i opredelio za vojni poziv. Tad je shvatio i značaj sporta, kojem je kasnije u životu posvetio dosta pažnje. Sam je u oštrom maršu prepešačio veliki deo Srbije, a jednom prilikom je izveo i sportski podvig o kome je pisala i ondašnja štampa. Skočio je sa Savskog mosta u punoj ratnoj opremi i isplivao na obalu.
Bio je temeljan, uporan, izuzetno disciplinovan i strog, pre svega prema sebi. Zato je i nosio nadimak «Ješa Disciplina».
Kulturan, načitan, i esteta imao je mnogo prijatelja među umetnicima i bogatu biblioteku.
U slobodnim časovima, sem čitanja bavio se i filatelijom i skupljanjem narodnih nošnji.
Veoma se interesovao za istoriju Beograda, a posebno topografiju. Nameravao je i da napiše topografsku istoriju Beograda, pa je godinama prikupljao raznoliku dokumentaciju o tome. Skupljao je gravire, planove, stare fotografije i razglednice Beograda, beležio kazivanja starih Beograđana, obilazio terene gde su se zidale nove zgrade, da bi zabeležio tragove prošlosti pri izradi temelja. Uticao je na vlasnike zemljišta da nađene predmete predaju muzeju grada. U tome je došao na ideju da sistematski fotografiše ulice Beograda.
Ali, sav prikupljeni materijal Stanojević je držao u sanducima koje je čuvao u zgradi Vojne akademije. U bombardovanju 6. aprila ova zgrada je izgorela, a s njom i sva prikupljena dokumentacija o Beogradu. Delić tog velikog paketa, zbirka fotografija, koja se sad nalazi u Muzeju grada slučajno je sačuvana u kući Jeremije Stanojevića, gde se nekim srećnim čudom zatekla.
Zbirka je zatim preživela i bombardovanje 1944, pa sačekala svog autora da se vrati iz zarobljeništva.
Na poleđini svake od fotografija koje predstavljaju zgrade srušene u bombardovanjima Jeremija je pedantno dopisao taj tragični podatak.
Posle smrti Jeremije Stanojevića, Muzej grada Beograda otkupio je Zbirku.
Uz novopronađene i dodate nešto kasnije, ukupan broj u Zbirci iznosi: 2290 fotografija ulica Beograda.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.