Beograd i kafa

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
56.430

BEOGRAĐANI PIJU KAFU POLA MILENIJUMA: U prestonicu crni napitak doneo Sulejman Veličanstveni još daleke 1521. godine​


U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.​

БЕОГРАЂАНИ ПИЈУ КАФУ ПОЛА МИЛЕНИЈУМА: У престоницу црни напитак донео Сулејман Величанствени још далеке 1521. године

Foto P. Milošević


Danas je šoljica kafe postala obavezna u svakodnevnom životu, uz nju se mnogi bude i započinju dan, prave predah od obaveza, druže se sa prijateljima. Iako pojedini narodi kafu popiju za par minuta, u našoj zemlji ovo je ipak ritual koji podrazumeva relaksaciju, a ne nedostaju ni narodna verovanja vezana za ovaj napitak.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda ove godine organizovao je u sklopu manifestacije "Dani Beograda" i šetnju kroz koju su Beograđane upoznali sa istorijom grada. Oni koji su imali sreće i prijavili se za ovu šetnju bili su u prilici da uz stručnjake iz Zavoda saznaju nešto više baš o ispijanju kafe u Beogradu.
188917_shutterstock-643669024_f.jpg

Foto Shutterstock
Tekst potpisa
Put kafe nije tako često pominjan, ali jedno je sigurno - Beograd je bio važna stanica na tom putu. Iz svoje postojbine u Etiopskoj visoravni, biljka kafe preneta je na Arabijsko poluostrvo oko devetog veka, gde je počelo njeno uzgajanje. Vojska Sulejmana Veličanstvenog nakon tri bezuspešna pokušaja, ipak je 1521. godine uspela da osvoji prestonicu. Nastanjivanje otomanske vojske u Beograd značilo je i donošenje novih običaja. Spremanje crnog napitka od prženih i samlevenih zrna kafe bilo je jedno od njih. Ovaj ritual i danas je duboko ukorenjen u našem narodu.

Kafana iz 1522. godine​

NERAZDVOJIVI deo kafe je i kafana, a prva u Beogradu i Evropi osnovana je 1522. godine. Postoji zapis da su Turci otvorili ovaj ugostiteljski objekat i da je tu služen ovaj napitak. Nažalost, nije poznato gde je tačno bila smeštena, ali se zna da je to bilo negde na Dorćolu.
- Oko 1000. godine započeto je pripremanje ovog napitka na način koji mi danas poznajemo, i to baš na Arabijskom poluostrvu - priča za "Novosti" viši konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i etnolog Ana Sibinović. - Arapi su brižno čuvali tajnu uzgoja kafe i njeno pripremanje. Za svaki pokušaj krijumčarenja sadnice kafe bila je predviđena smrtna kazna. Profit od prodaje ovih zrna bio je ogroman, a centar trgovine postala je jemenska luka Moka, po kojoj je nazvana jedna vrsta napitaka od kafe. Krajem 15. veka zahvaljujući putnicima kafa se proširila i na Bliski istok i Afriku.

Hladna - strah od žene​

VEROVANjA vezana za kafu mnogobrojna su i široko su rasprostranjena - rekla nam je Ana Sibinović. - Tako bi, recimo, muškarci trebalo da piju vruću kafu, jer ako je konzumiraju hladnu, plašiće se žene. Ako se ispusti šoljica kafe, to obično znači nesreću, ako iskipi iz džezve, doći će nam gosti. Interesantno je da su žene u Turskoj mogle da traže razvod ako im suprug uskraćuje kafu ili ne donosi dovoljne količine u kuću.
Tokom vekova postala je kulturna baština, a nema mesta na planeti gde se ovaj napitak ne pije. "Jedna šoljica kafe može stvoriti 40 godina prijateljstva" stara je turska izreka, a mnogi ljubavni sastanci, prijateljstva i poslovi započeli su baš uz miris crne kafe. U skoro svim domaćinstvima gostima kao znak dobrodošlice nudi se kafa. Iako na ovaj način ugostimo nekoga, "sikteruša" je tu da nekome poručimo da je vreme za rastanak.
Osim što je ispijanje kafe svakodnevni ritual, tokom vekova za nju su počela da se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja. Stariji će mladoj devojci koja dobro skuva kafu reći da je spremna za udaju. U pojedinim delovima naše zemlje koristi se čak i za magijske rituale.
izvor novosti rs.
 

Back
Top