- Poruka
- 78.132
Veče kada su Zvezda i Benfika upalili svetlo na „Marakani“
Champions League Autor: Dejan Stevović
U četvrtak 19. septembra Crvena zvezda će startovati u Ligi šampiona utakmicom sa Benfikom na stadionu „Rajko Mitić“. U sećanju su jedina dva zvanična susreta najboljih timova Srbije i Porugalije 1984. kada je Rajko Janjanin sa tri gola pobedio Benfiku 3:2 ali to nije bilo dovoljno za prolaz. U revanšu je bilo 2:0 za tim iz Lisabona.
Stariji, pamte još jedno septembarsko odmeravanje snaga dva velika kluba. Benfika je 23. septembra 1971. gostovala na „Marakani“ i bila je to prva noćna utakmica na najvećem stadionu u Jugoslaviji. Pre detalja o toj nezaboravnoj večeri malo uvodnih napomena.
Crvena zvezda je te 1971. godine igrala možda najbolji fudbal u eri Miljana Miljanića. Na žalost, aprilski poraz u Atini od Panatinakosa 3:0 i eliminacija u polufinalu Kupa šampiona sprečili su Dragana Džajića (nije igrao tu utakmicu) i drugove da možda preko Ajaksa koji još nije bio na vrhuncu moći, stigne do titule prvaka Evrope. Zvezda je tada bila među najjačim timovima na „starom kontinentu“. Te godine pobeđen je Real u Madridu, Penjarol dva puta u Beogradu, crveno-beli su bili traženi na svim merdijanima.
Želja da se igranje utakmice prvi put pod reflektorima na „Marakani“ pretvori u pravi spektakl donela je ideju čiju je realizaciju dobrim delom omogućio nekada stonoteniski as, a tada uspešni menadžer Vladimir Marković. Ranije je na „Marakanu“ doveo Santos, zatim Penjarol sa kojim je igrano na stadionu JNA… Odlučeno je da gost Crvene zvezde na promociji reflektora bude Benfika u to doba tim sastavljen od fantastičnih igrača. Dolazak Portugalaca u Beograd koštao je Crvenu zvezdu 25.000 dolara plus troškovi puta i boravka, ukupno oko 60 starih miliona dinara.
Reflektori na „Marakani“ su bili tema o kojoj se pričalo danima. Glumac Bata Živojinović je, da bi gledao utakmicu, prekinuo snimanje „Valtera“ i komentarisao za „Sport“ kako Beograd ima Rimski bunar, Gazelu i sada reflektore. Drugi velikan glumišta Ljuba Tadić je očajavao. Nije mogao na stadion jer je igrao u „Zločinu i kazni“ u Jugoslovensko dramskom pozorištu.
Šta je obuhvatao program kojem je prisustvovalo blizu 90.000 gledalaca, mada je zvanično prodato 71.000 ulaznica? Prvo je viđeno atletsko takmičenje od 15.30 časova. Zatim su u 17.30 dva poluvremena po 35 minuta igrali veterani, velikani jugoslovenskog fudbala. Za Zvezdu su igrali: Beara, Zeković, Popović, Spajić, Tasić, Ognjanov, Toplak, Prljinčević, Kostić, Vukosavljević, Mrkušić, Maravić… Na klupi je bio čuveni dr Obradović i kao trener Todor Živanović.
U protivničkoj ekipi lista „Politika“ as do asa: Šoštarić, Crnković, Čolić, Miladinović, Z.Čajkovski, Horvat, Boškov, Valok, Bobek, Milutinović, Vukas, Mujić, Ferhatović, Matošić, Jerković… Na klupi kao tehniko bio je bard sportskog novinarstva Ljubiša Vukadinović i kao trener Milovan Ćirić.
Odmah recimo da je susret završen 2:2, da su Kostić i Mujić dobili nagrade kao najbolji igrači.
Duel Zvezde i Benfike je najavljivan kao crveno-bele veče, kao utakmica inspiracije. Poseban šmek predstavljao je dolazak iz Bogote Dragoslava Šekularca koji je u 34. godini ponovo zaigrao za najdraži klub. Za njega nije bilo popusta, odmah je otišao u karantin a od Miljanića je dobio obećanje da će moći da igra bez obaveza. Bio je to zaista meč godine u Beogradu. Na jednoj strani Džajić i Šekularac na drugoj Euzebio i Simoes. U centru pažnje je bio sjajni Portugalac. Veličao je Džajića, Šekularca i centarhlafa Hajduka Holcera. Igrao je za tim sveta koji je 1964. u utakmici za postradale od zemljotresa u Skoplju postigao četiri gola u pobedi 7:2. Dolazak Benfike u Beograd predstavnici Vardara i FS Makedonije su iskoristili da se Euzebiju zahvale poklonima.
I još tri zanimljivosti. Početni udarac je izveo čuveni španski golman Rikardo Zamora koji je posle 38 godina ponovo došao u Beograd. U aprilu 1933. branio je za Španiju koja je na stadionu FK Jugoslavija protiv domaće reprezentacije izborila 1:1. Drugi kuriozitet je što se na utakmici od suđenja oprostio Božidar Gugić. Ostavio je pištaljku u 43. godini zbog obaveza na poslu. U poluvremenu, u trci na 5000 metara pobedio je tada najbolji jugoslovenski dugoprugaš Dane Korica.
Sama utakmica je imala dva različita poluvremena. U prvom je dominirala Zvezda. Šekularac je briljirao, postigao je gol u 27. minutu na dodavanje Aćimovića. Na centru mu je, na oduševljenje gledalaca, čestitao Euzebio. Minut pred odlazak na odmor, centaršut Krivokuće je Filipović smestio u mrežu. Nastavak je, međutim, doneo dominaciju Befike. Zvezda je propustila prilike početkom drugog poluvremena, Džajić pogodio prečku a za samo 15 minuta Euzebio dva puta i Nene su preokrenuli rezultat.
U poslednjih 30 minuta nije bilo golova, mada je Zvezda nekoliko puta bila blizu izjednačenja. Za Ljubišu Vukadinovića, novinara „Politike“, Šekularac je bio igrač utakmice i ocenjen je devetkom dok je Miša Vasiljević u „Sportu“ predstavu Euzebija ocenio desetkom. Podbacio je Džajić koji je bio odlično čuvan. Posle utakmice se žalio da je dobio malo lopti.
Utisci su bili sjajni. Razmenjivani su komplimenti, veličali junaci utakmice. Euzebio je rekao da Benfiku ne može niko da pobedi i da kod 0:2 nisu bili zabrinuti.
Bata Živojinović je bio u pravu. Bilo je to veče koje se pamti a Ljuba Tadić je u omiljenoj „Maderi“ slušao šta se događalo na terenu „Marakane“ pred 90.000 goledalaca. Prvi put pod reflektorima.
Za istoriju ostaje sledeće:
Crvena zvezda – Benfika 2:3
Strelci: Šekularac u 27. i Filipović u 43. minutu za Crvenu zvezdu, a Euzebio u 50. i 60. (jedanaesterac) i Nene u 53. minutu za Benfiku.
Crvena zvezda: Dujković, Đorić, Krivokuća, Antonijević, Bogićević, Pavlović, Karasi, Aćimović, Filipović, Šekularac, Džajić.
Benfika: Hendrike, Malta, Rodrigez, Humbert, Zeka, Adolfo, Nene, Grasa, Žorže, Euzebio, Simoes.
https://sportklub.n1info.rs/fudbal/...benfika-marakana-liga-sampiona-utakmica-1971/
