- Poruka
- 355.280
Beluga ili beli kit (lat. Delphinapterus leucas) je vrsta kita koji naseljava vode Severnog ledenog okeana i priobalna mora. Zajedno sa narvalom je pripadnik porodice Monodontidae. Ovaj morski sisar je dugačak do 5 metara čije telo je u potpunosti bele boje i ima samo osam do deset zuba.
Belugu je prvi put opisao Peter Simon Palas, nemački zoolog 1776. godine. Beluge se svrstavaju u kitove zubane. Delfin iz reke Iravadi (Orcaella brevirostris) izgledom podseća na belugu, i nekada se svrstavao u ovaj podred, međutim, genetičke analize su dokazale suprotno.
Najraniji poznati predak belih kitova je bio Denebola brachycephala iz vremena kasnog miocena. Jedan jedini fosil je pronađen na poluostrvu Kaliforniji, pokazujući da je familija preživljavala i u toplijim morima.
Ime beluga dolazi od ruske reči „beluga“ ili „beluha“ izvedene od reči belый što znači „beli“. Da ne bi došlo do zabune u imenu, strani naučnici belugu ponekad nazivaju belukhom, kako bi ga razlikovali od morune čiji je takođe lokalni naziv beluga.
Ovaj omanji kit je dužine do pet metara, duži od većine delfina, ali manji od ostalih kitova zubana. Mužjaci su obično veći od ženki i mogu težiti 1.300 kilograma, dok ženke teže oko 900 kilograma. Telo je zaobljeno i polako se sužava ka glavi i repu. Kako životinja stari, rep raste postajući na neki način „ukrašeno“ krivama. Peraja su kratka i široka, skoro kvadratnog oblika.
Odsustvo leđnog peraja se ogleda u naučnom imenu beluginog roda -apterus, što u prevodu sa grčkog jezika znači „bez krila“. Evolutivno razviće leđnog ruba je redukovano kao adaptacija životinje životu ispod leda, ili kao mogući način zadržavanja toplote. Kao i kod ostalih kitova, štitasta žlezda je relativno velika naspram tela u poređenju s veličinom žlezde kopnenih sisara jer može poslužiti da održi visok nivo metabolizma tokom leta.
Beluge imaju sposobnost da poprime drugačiji oblik glave duvanjem vazduha oko svojih sinusa. Za razliku od mnogih delfina i kitova, vratni pršljeni nisu srasli, dopuštajući životinji fleksibilnost da bočno okrene glavu.
Beluge naseljavaju hladne vode artkičkih i podarktičkih krugova od 50° N do 80° N, naročito vode uz obale Aljaske, Kanade, Grenlanda i Rusije. Najjužnije populacije su viđene izolovane oko zaliva reka Sen Loren i Sagenaj u Kanadi, u Antlantiku i delti reke Amur, kao i u vodama oko Sahalin ostrva u Ohotskom moru. Ponekad se mogu pronaći udaljene od svog staništa i hiljadu kilometara u zavučene rečne delte prateći migraciju riba (na primer lososa) u doba oko jeseni.
Brojnost svetske populacije belugi danas iznosi oko 100.000 jedinki. Iako je ovaj broj veći od broja ostalih kitova, mnogo je manji u poređenju sa nekadašnjom populacijom, dok se vrsta nije masovno lovila. U Bofortovom moru živi procenjenih 40.000 belugi, preko 25.000 u Hadsonovom zalivu, 18.500 u Beringovom moru i oko 28.000 belugi oko kanadskog Arktika. Najjužnija populacija u zalivu reke Sen Loren iznosi približno 1000 životinja
Beluge su vekovima lovljene od strane autohtonih arktičkih naroda .Na nekim mestima, poput zapadnog Grenlanda, pređašnji komercijalni ulovi (danas zabranjeni) su ostavili populacije belugi u velikoj opasnosti, a neki narodi i dalje nastavljaju sa kitolovom. Kako bi uspeli da populacija ostane održiva, Svetski savez za očuvanje vrsta IUCN je svrstao beluge na svoju crvenu listu 1995. godine.(vikipedija)
