Quantcast

Belorusija - izbori i protesti 2020.

Ulazi li Belorusija u građanski rat "po Ukrajinskom scenariju" od ranije?

  • Da.

    glasova: 6 15,8%
  • Ne.

    glasova: 32 84,2%

  • Ukupno glasova
    38

ssmpmd

Poznat
Poruka
9.095

Commie

Legenda
Poruka
59.423
Davljenik se za slamku hvata ali kasno.

Debilčina organizuje razgovore sa opozicijom koju je pohapsio, jer su praktično svi ili u apsu ili u egzilu.
Novi vrhunac ludila jednog diktatora, ovo još viđeno nije.

Nastavite slobodno da podržavate ovog ludaka, nećete imati prilike još dugo to da radite.
Ko ga podrzava crni ti ...
Pa to idiot kao i Vucic.
Samo kada vidis kakva su globalna kretanja svetskih lidera onda te ovo nista ne cudi haha.
 
ЖИРИНОВСКИ БРИЉИРА:
ВЕШТИЦУ ТИХАНОВСКУ ОБЕСИТИ У ЦЕНТРУ МИНСКА!
ЛИДЕР ЛДПР Владимир Жириновски рекао је да бивша председничка кандидаткиња
Светлана Тихановска треба да буде погубљена вешањем. :ok:


- Да ли она седи тамо у Вилњусу? Треба да је отму из хотела и одведу у Минск и да јој суде!
И окачите је у центру Минска да је сви виде. Како је висио Столипин! Погледај ово подло лице!
То је вештица! То је чудовиште!
- рекао је Жириновски у програму „60 минута“ на ТВ каналу „Русија-1“.
Жириновски је рекао да она не брине о људима и да жели анархију.
 
Ovo je slika Lukašenkovog fašizma, upadaju u stanove, jure protestante
:bljak:
Ти знаш шта је фашизам?! Дошла СТОКА приглупа да опонаша
РОБОВЕ са Дивљег ЗАПАДА, напали станицу полиције и добили по пичЦи! :)
Шта ти није јасно?
https://t.me/belta_telegramm/21388
 
Poslednja izmena od moderatora:

Commie

Legenda
Poruka
59.423
Kad god vidim ovog Zirinovskog odmah pomislim na Fefelja i shvatam koliko je glupa i providna igra KGB-UDBE i ko ustvari vlada i sje6ava rusiju i srbiju vec decenijama.

To je sve jedna ista banda i kuhinja.
Pazi SSSR se raspao, ovakve autokratsko diktatorske zemlje se teško raspadaju, mogu trajati mnogo duže ...stabilokratija je to.
Mi se zaludjujemo samo mislimo da se takav režim smenjuje na ulici, to je izgleda prevaziđena ideja.
 
Pazi SSSR se raspao, ovakve autokratsko diktatorske zemlje se teško raspadaju, mogu trajati mnogo duže ...stabilokratija je to.
Mi se zaludjujemo samo mislimo da se takav režim smenjuje na ulici, to je izgleda prevaziđena ideja.
Вама, љубитељима "обојених револуција", нико није јавио да су ти механизми проваљени,
да је "публика" и извођачи "радова" дефинитивно у категорији малоумних учесника
тв ријалитија и њихове малоумне публике.
Довољан је пример београдске 5-то листопадне СТОКЕ за заокружену слику о тим павијанима!
KRADJA TEPIHA_v4 big.jpg
 

GrdobanS

Poznat
Poruka
7.487
Ovo je slika Lukašenkovog fašizma, upadaju u stanove, jure protestante



Novost je da je rok koji je postavila opozicija istekao i da od sutra kreće generalni štrajk.

Lukašenko već tri meseca ne može da slomi proteste, tako da mi se čini da će sada da lome njega, jer negde puknuti mora.
Ne moze on toliko da hapsi koliko Belorusi mogu da protestuju. Cak su zapalili i jednu kerecu stanicu.... ;)
 
Poruka
5.925
Сабонис више не станује овде – гледано из Литваније, Лукашенкова Белорусија изгледа као "европски рај"

Ako sam zbog nečega zadovoljan svojom profesionalnom krijerom, to je što mi je Bog dao da, što bi se reklo, proputujem sveta i upoznam mnogo toga što se ne može doživeti samo uz pomoć literature i putopisnih emisija. Interesantno je videti sopstvenim očima, dotaći rukama, čuti zvukove sa pijaca, trgova, ulica.., ugaziti po mraku u blato neke evropske metropole a ne samo šetati njenim svetlim avenijama i uglancanim muzejima… I tako se nedavno obreh u Litvaniji.


Nas Litvanija uglavnom asocira na rivalitet u košarci. Na asove: Sabonisa, Marčuljonisa, Kurtinaitisa.., asove čuvenog Žalgirisa koji nosi ime po mestu odigravanja centralnog istorijskog događaja Litvanaca, pobedi nad tevtonskim vitezovima u bici kod Zelene Šume (Zielona Góra, Grünwald).

To je jedna od tri pribaltičke republike SSSR, koja je raspad te države doživela kao oslobađanje od teških lanaca „ruske dominacije“. Godinama nakon toga se na točkovima antiruskog raspoloženja kretala „evropskim putem“. Napokon je na tim točkovima ušla u „evropski raj“ 2004. godine. Od tada ekonomski pokazatelji te države imaju trend temperature u januaru.

Litvanija je u SSSR-u imala sličan povlašćeni položaj kao i Slovenija u SFRJ. Njena privreda je bila za primer, tržište te ogromne države je bilo nemoguće zasititi. Naročito je bila poznata po mlekarstvu, i proizvodnji visoko kvalitetnih mlečnih proizvoda, što je litvansko selo konstantno držalo u provcvatu.

E ali pošto se rusofobija ne sipa u traktor, pod pritiskom velikih kompanija i banaka iz zapadne Evrope, privreda ove zemlje se počela polako gasiti. Poslednje sankcije koje je EU zavela Rusiji su i ono što je preostalo od litvanske, pre svega poljoprivrede, zavileu crno.

Interesantno je da svi, i mladi i stariji Litvanci govore ruski, iako jezici nisu nimalo slični. Ako neko ne zna engleski, on će vam se obratiti na ruskom, i sporazumećete se.

Životni standard je sličan našem. Simpatično je videti mlade ljude koji u nedostatku novca da se druže po kafićima, odvezu se na neka polularna mesta; parkove, jezera.., kupe „flajku“ piva i druže se, sviraju gitare, razgovaraju…

Poseban problem predstavlja depopulacija. Možete se voziti kilometrima kroz litvanska sela, i nećete sresti nikoga. Kuće su prazne. U Kaunasu, drugom po veličini gradu, u soliterima gori tek poneko svetlo.

Od ulaska u EU počeo je egzodus na zapad. Najviše u Nemačku, Veliku Britaniju, SAD i Norvešku. Od tri miliona stanovnika koliko je zemlja imala nakon rasada SSSR, danas u njoj živi tek nešto više od 1,2 miliona. Sami Litvanci kažu da se država suočava sa velikim problemima, kako da napuni budžet. Nema ko da plaća porez.


A onda se zaputite na jugoistok ka Belorusiji. Za nekoga ko tamo nije bio, ipak je priznajem, malo neobično saznati kako to izgleda preći iz EU u zemlju, kako zapad kaže –diktature.

I zaista u prvom trenutku pomislite da ste pogrešili, jer procedura na granici je dosta dugačka, i provera temeljita. Doduše svi su ljubazni, i policajci sa onim ogromnim šubarama, a i policajke od kojih bi svaka mogla sasvim uspešno da se prijavi na neki konkurs lepote.

Kada uđete u zemlju sve je potpuno drugačije od onoga što očekujete da vidite u nekoj „diktaturi“. Prva benzinka pumpa na koju naiđete je supermoderna. Što bi rekao Alvirović, “ima svih vrsta goriva”, ali sve je upola jeftinije nego u EU. Litar dizela je na primer 50 evrocenti.

Putevi su sasvim dobri. Na putevima srećete uglavnom automobile srednje i visoke klase. Za dva dana video sam samo dve LADE, od kojih je jedna bila sa oznakama SSSR, jer je vlasnik vrovatno neki nostalgičar.

Pored puta vide se ogromne stočarske farme, što svedoči o snazi beloruske poljoprivrede. Uostalom, Belorusija je treća zemlja u svetu po proizvodnji poljoprivredne mehanizacije.

Minsk je veoma lep grad, i što odmah upada u oči izuzetno čist. Nema čak ni grafita. Ljudi obučeni ne lošije nego Italijani. Ljubazni su, lako uspostavljate kontakt, a i ne oseća se nikakva nervoza, ni u saobraćaju ni u međusobnoj komunikaciji.

Ono što naročito pada u oči je da ćete i na ulici, i u restoranima, i na drugim mestima, za razliku od Evrope (a i Srbije) retko videti „muško“ ili „žensko“ društvo. Uglavnom su društva mešovita, mladi se druže, brakovi se normalno sklapaju, ima puno dece, a i Minsk je grad mladih.

Ono što posebno fascinira je snabdevenost pijaca i supermarketa, pogotovu ako dođete sa predrasudom. Supermarketi su neverovatno snabdeveni. Usudio bih se reći, čak i snabdeveniji nego oni u Nemačakoj ili Italiji. Prednost imaju proizvodi iz zemalja evroazijske unije, ali ima i proizvoda sa svih strana.

Možete izbrojati preko 50 vrsta hleba u ponudi; u odeljenju pića možete videti sve, od lokalnih piva do Moët šampanjaca; vitrina za meso je jedno 50 metara dugačka, a u odeljenju za ribe ima svega od konzervi, pa preko bazena sa živom ribom, do sušija, koji se prodaje normalno kao i svaki drugi proizvod, a ne u zasebnim „suši“ barovima. Svega ima, osim duvana. Prodavnice i pijace su pune, što pokazuje sasvim zadovoljavajuć kupovnu moć stanovištva.

Interesantno je da je reklamiranje duvana nemoguće. Toga nema ni na jednom mestu. Čak se i prodavnice u kojima se duvan prodaje poznaju samo po natpisu: TABAK, jer čak ni one ne drže duvan u izlogu. Kada uđete u jednu takvu prodavnicu prodavac vam otvori plakar, i tek tada vidite da ima svih mogućih brendova, kako domaćih, tako i uvoznih.

Crkve u gradu su veoma lepe, i po ceo dan su pune vernika. Ljudi svraćaju radi sopstvenih religijskih potreba, da se pomole, zapale sveću, ispovede… i to u zaista velikom broju.

Povratak prema Srbiji vodi kroz EU ali pre toga kroz čuveni grad-heroj Brest na jugozapadu zemlje, grad poznat po krvavoj borbi za brestovsku tvrđavu, u operaciji „Barbarosa“, juna 1941, odmah nakon nemačke agresije i onog čuvenog saopštenja Vjačeslava Molotova: „Govorit Moskva…“!

Povratak iz Bresta u „evropski raj“ traje satima, jer su kolone Poljaka nepregledne. Poljaci iz pograničih gradova dolaze u Belorusiju kako bi se snabdeli gorivom, i drugim potrepštinama, jer su cena i kvalitet neuporedivo na strani Belorusije.

Ne želim da na ovom mestu elaboriram statističke podatke koji se mogu naći i na internetu, pa da upoređujem na primer stopu nezaposlenosti u ove dve zemlje, što ne bi išlo na ruku Litvaniji.Želeo sam samo da vam prenesem sopstveni doživljaj, i da oni koji još nisu razumeli – razumeju. EU nije samo Nemačka.

Voleo bih kad bi ovaj putopis nekoga podstakao na razmišljanje, da li je bolje imati alternativu, ili slepo slediti neki put bez alternative, pa makar on vodio „u krečanu“.

(Aleksandar B. Đikić / Nacionalist)

Hoće li Lukašenko doživeti Gadafijevu sudbinu, ili će ovog puta zapadni mešetari pucati u prazno ?
 
Poslednja izmena od moderatora:

Hix

Iskusan
Poruka
5.178
Сабонис више не станује овде – гледано из Литваније, Лукашенкова Белорусија изгледа као "европски рај"

Ako sam zbog nečega zadovoljan svojom profesionalnom krijerom, to je što mi je Bog dao da, što bi se reklo, proputujem sveta i upoznam mnogo toga što se ne može doživeti samo uz pomoć literature i putopisnih emisija. Interesantno je videti sopstvenim očima, dotaći rukama, čuti zvukove sa pijaca, trgova, ulica.., ugaziti po mraku u blato neke evropske metropole a ne samo šetati njenim svetlim avenijama i uglancanim muzejima… I tako se nedavno obreh u Litvaniji.


Nas Litvanija uglavnom asocira na rivalitet u košarci. Na asove: Sabonisa, Marčuljonisa, Kurtinaitisa.., asove čuvenog Žalgirisa koji nosi ime po mestu odigravanja centralnog istorijskog događaja Litvanaca, pobedi nad tevtonskim vitezovima u bici kod Zelene Šume (Zielona Góra, Grünwald).

To je jedna od tri pribaltičke republike SSSR, koja je raspad te države doživela kao oslobađanje od teških lanaca „ruske dominacije“. Godinama nakon toga se na točkovima antiruskog raspoloženja kretala „evropskim putem“. Napokon je na tim točkovima ušla u „evropski raj“ 2004. godine. Od tada ekonomski pokazatelji te države imaju trend temperature u januaru.

Litvanija je u SSSR-u imala sličan povlašćeni položaj kao i Slovenija u SFRJ. Njena privreda je bila za primer, tržište te ogromne države je bilo nemoguće zasititi. Naročito je bila poznata po mlekarstvu, i proizvodnji visoko kvalitetnih mlečnih proizvoda, što je litvansko selo konstantno držalo u provcvatu.

E ali pošto se rusofobija ne sipa u traktor, pod pritiskom velikih kompanija i banaka iz zapadne Evrope, privreda ove zemlje se počela polako gasiti. Poslednje sankcije koje je EU zavela Rusiji su i ono što je preostalo od litvanske, pre svega poljoprivrede, zavileu crno.

Interesantno je da svi, i mladi i stariji Litvanci govore ruski, iako jezici nisu nimalo slični. Ako neko ne zna engleski, on će vam se obratiti na ruskom, i sporazumećete se.

Životni standard je sličan našem. Simpatično je videti mlade ljude koji u nedostatku novca da se druže po kafićima, odvezu se na neka polularna mesta; parkove, jezera.., kupe „flajku“ piva i druže se, sviraju gitare, razgovaraju…

Poseban problem predstavlja depopulacija. Možete se voziti kilometrima kroz litvanska sela, i nećete sresti nikoga. Kuće su prazne. U Kaunasu, drugom po veličini gradu, u soliterima gori tek poneko svetlo.

Od ulaska u EU počeo je egzodus na zapad. Najviše u Nemačku, Veliku Britaniju, SAD i Norvešku. Od tri miliona stanovnika koliko je zemlja imala nakon rasada SSSR, danas u njoj živi tek nešto više od 1,2 miliona. Sami Litvanci kažu da se država suočava sa velikim problemima, kako da napuni budžet. Nema ko da plaća porez.


A onda se zaputite na jugoistok ka Belorusiji. Za nekoga ko tamo nije bio, ipak je priznajem, malo neobično saznati kako to izgleda preći iz EU u zemlju, kako zapad kaže –diktature.

I zaista u prvom trenutku pomislite da ste pogrešili, jer procedura na granici je dosta dugačka, i provera temeljita. Doduše svi su ljubazni, i policajci sa onim ogromnim šubarama, a i policajke od kojih bi svaka mogla sasvim uspešno da se prijavi na neki konkurs lepote.

Kada uđete u zemlju sve je potpuno drugačije od onoga što očekujete da vidite u nekoj „diktaturi“. Prva benzinka pumpa na koju naiđete je supermoderna. Što bi rekao Alvirović, “ima svih vrsta goriva”, ali sve je upola jeftinije nego u EU. Litar dizela je na primer 50 evrocenti.

Putevi su sasvim dobri. Na putevima srećete uglavnom automobile srednje i visoke klase. Za dva dana video sam samo dve LADE, od kojih je jedna bila sa oznakama SSSR, jer je vlasnik vrovatno neki nostalgičar.

Pored puta vide se ogromne stočarske farme, što svedoči o snazi beloruske poljoprivrede. Uostalom, Belorusija je treća zemlja u svetu po proizvodnji poljoprivredne mehanizacije.

Minsk je veoma lep grad, i što odmah upada u oči izuzetno čist. Nema čak ni grafita. Ljudi obučeni ne lošije nego Italijani. Ljubazni su, lako uspostavljate kontakt, a i ne oseća se nikakva nervoza, ni u saobraćaju ni u međusobnoj komunikaciji.

Ono što naročito pada u oči je da ćete i na ulici, i u restoranima, i na drugim mestima, za razliku od Evrope (a i Srbije) retko videti „muško“ ili „žensko“ društvo. Uglavnom su društva mešovita, mladi se druže, brakovi se normalno sklapaju, ima puno dece, a i Minsk je grad mladih.

Ono što posebno fascinira je snabdevenost pijaca i supermarketa, pogotovu ako dođete sa predrasudom. Supermarketi su neverovatno snabdeveni. Usudio bih se reći, čak i snabdeveniji nego oni u Nemačakoj ili Italiji. Prednost imaju proizvodi iz zemalja evroazijske unije, ali ima i proizvoda sa svih strana.

Možete izbrojati preko 50 vrsta hleba u ponudi; u odeljenju pića možete videti sve, od lokalnih piva do Moët šampanjaca; vitrina za meso je jedno 50 metara dugačka, a u odeljenju za ribe ima svega od konzervi, pa preko bazena sa živom ribom, do sušija, koji se prodaje normalno kao i svaki drugi proizvod, a ne u zasebnim „suši“ barovima. Svega ima, osim duvana. Prodavnice i pijace su pune, što pokazuje sasvim zadovoljavajuć kupovnu moć stanovištva.

Interesantno je da je reklamiranje duvana nemoguće. Toga nema ni na jednom mestu. Čak se i prodavnice u kojima se duvan prodaje poznaju samo po natpisu: TABAK, jer čak ni one ne drže duvan u izlogu. Kada uđete u jednu takvu prodavnicu prodavac vam otvori plakar, i tek tada vidite da ima svih mogućih brendova, kako domaćih, tako i uvoznih.

Crkve u gradu su veoma lepe, i po ceo dan su pune vernika. Ljudi svraćaju radi sopstvenih religijskih potreba, da se pomole, zapale sveću, ispovede… i to u zaista velikom broju.

Povratak prema Srbiji vodi kroz EU ali pre toga kroz čuveni grad-heroj Brest na jugozapadu zemlje, grad poznat po krvavoj borbi za brestovsku tvrđavu, u operaciji „Barbarosa“, juna 1941, odmah nakon nemačke agresije i onog čuvenog saopštenja Vjačeslava Molotova: „Govorit Moskva…“!

Povratak iz Bresta u „evropski raj“ traje satima, jer su kolone Poljaka nepregledne. Poljaci iz pograničih gradova dolaze u Belorusiju kako bi se snabdeli gorivom, i drugim potrepštinama, jer su cena i kvalitet neuporedivo na strani Belorusije.

Ne želim da na ovom mestu elaboriram statističke podatke koji se mogu naći i na internetu, pa da upoređujem na primer stopu nezaposlenosti u ove dve zemlje, što ne bi išlo na ruku Litvaniji.Želeo sam samo da vam prenesem sopstveni doživljaj, i da oni koji još nisu razumeli – razumeju. EU nije samo Nemačka.

Voleo bih kad bi ovaj putopis nekoga podstakao na razmišljanje, da li je bolje imati alternativu, ili slepo slediti neki put bez alternative, pa makar on vodio „u krečanu“.

(Aleksandar B. Đikić / Nacionalist)

Hoće li Lukašenko doživeti Gadafijevu sudbinu, ili će ovog puta zapadni mešetari pucati u prazno ?
haha m'da :dash:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.