BELI ŠENGEN

http://3.***************/_5vFt79W3MbM/ShGmXMhTIpI/AAAAAAAAA9o/1KfosG0kPNs/s200/BELI+SENGEN.jpg​


Da li ima iko normalan u Srbiji da ne želi viznu liberalizaciju za zemlje EU.? Ne verujem. Ako ih i ima to je ona šačica nezadovoljnih sa svim i svačim ili ona kojima je belo uvek crno. To je jedna od onih stvari za koju zdušno navijam da se dogodi kako bi smo izbegli sva ona poniženja u redovima za čekanje,prebrojavanje krvnih zrnaca,dokazivanja da smo živi i da su nam braća i sestre koji žive tamo negde u Evropi krvno srodstvo a ne da i sami počinjemo da sumnjamo u to. "Bele vize" će omogućiti nekim ljudima da najzad jednom izađu van granica Srbije i upoznaju malo drugačiji život. Vreme je da rođaci posete svoje,da se obnove stara prijateljstva.......

Koliko će toga stvarno biti?...verujem vrlo malo jer nam otanjeni dzepovi ne dozvoljavaju da odemo do Budve a obići neku evropsku prestonicu za sada je za mnoge samo san.
Najveću korist mislim da će imati "iznedreni" bogataši devedesetih koji drže sefove u švajcarskim i austrijskim bankama pa ih valja s' vremena na vreme obići i otvoriti da se provetre...pare su kvarljive, lako mogu da se ubuđaju.

Vlada kao svoj najveći uspeh ističe viznu liberalizaciju. Ne sporim ja to, čestitam, samo želim da se to što pre privede kraju jer dug je put do januara a za mene i tebe dnevniče evo pesme do nekih malo boljih vremena jer mi više i ne tražimo, skromnost je uvek bila naša vrlina

[YOUTUBE]<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/10TfxcE1K4I&hl=en&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/10TfxcE1K4I&hl=en&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>


[/YOUTUBE]
 
Kliknite za proširenje...
Zalim samo sto su mi najbolje godine zivota prosle u ocekivanju boljeg koje ne dolazi...Obozavam da u novinama citam oglase o putovanjima...Da zamisljam destinacije na koje nikada necu otici...Jer i da mi daju tu vizu,para nemam....ZAto cu verovatno ostariti citajuci samo kuda ljudi putuju....A pesma ti je prava,odlicno ide uz nas standard...
 
Путовање

Повремено негде отпутујем.
Разлику, између жеље и могућности, покушавам да ублажим читањем путописа или
причом са пријатељима који су видели оно што ја нисам. Некада листам и огласе туристичких агенција.
Свет се скупио, да би се човек данас зачудио - изнутра мора да буде велик као дете. Ипак,
пребирајући по програмима најегзотичнијих путовања, не трагам за необичностима далеких предела.
Управо обрнуто, све се надам да ћу ту или тамо затећи пристојну понуду, макар
петодневног боравка у сопственој земљи. Залуд, таквог описанија нема па нема,
те се некада заносим како би било да може да буде:

1. дан, окупљање путника у вечерњим сатима, само да није сасвим доцкан.
Било где, само да се из места једном крене. Превоз. Било којим превозним средством.
Може и пешице, полако, али да се замршени путеви размотавају као када клупче конца пустиш.
И да се опет не залута до крајности.

2. дан, долазак у град. Било који, престоницу или мању варош, али да је град у којем се поштује темељ.
Потом, разгледаве задужбина и улазних табли државних установа, где све већ јасно стоји,
само ваља поступати онако како и пише. Застанци пред споменицима, сваки у бронзи има и своје затворено време,
само нека су праве, одговарајуће величине. Ноћење. Било где. Једино, да је сан миран, спокојан.

3. дан, чило буђење. Обилазак музеја, галерија или архива, не оних који су стешњени у депое, нема се много,
имало би се таман толико колико нам припада када би се све изнело на видело. Седење у каквој башти и
посматрање осмехнутих људи, који знају зашто им животи пролазе. Шетња трговима, улицама, парковима,
али уз више увиђајности, јер множина у себи садржи безбројне једнине. Слободно вече.

4. дан, одлазак ан пијацу, гледање врвежа малог, посета манастиру, излазак на видиковац, на речну терасу...
А непрестано, у пресеку оног великог и оног малог, тражити себе, своје људско месташце, место. У смирај дана
избегавати заједничке вечере уприличене као забаве, оне су свуда исте, сасвим је довољно ући у књижару,
захватити шаку воде из какве фонтане, седети на клупи, посматрати уједно неспретан и поносан ход благословених
младих жена, видети лист целера како упорно избија из спојева стамбених зграда, па се сетити да су ту некада биле баште,
Господове баште, додао би песник...

5. дан, повратак. Али, тако да памтите правац пута. Да онда, мимо заједничког утврђеног програма (неко би рекао идилично,
туристичког, неко би рекао превише уопштеног, неко би рекао политички коректног) - увек и сами можете да се вратите,
да одете, када вам се и како прохте, већ према личном нахођеву.

Листам огласе путничких агенција, све се нешто надам да ће неко понудити макар сличан петодневни боравак у земљи
у којој и боравим. По правичној цени, никако понижавајуће малој, никако вртоглаво великој. Без попуњавања образаца,
овлаћених тумача и чекања у редовима за визе. Само са спокојним данима и ноћима, услуге наметљивих локалних водича
нису неопходне. Да се једном крене, може и пешице. Трчао бих.

Горан Петровић
 
Hiljade prepreka na putu našem ovdašnjem,
ko nas može sputati i u našoj želji omesti?

travel1.jpg

ništa nas ne zaustalja
samo po malo, po više, kad kad , koči...
Mi i dalje idemo. . . .
 
Naravno Tigre,slazem se stobom...I uvek sam za napredak...Moja cerka ima 19 godina i vec je dva puta bila u inostranstvu,na eksurzijama,Madjarska i Italija...Puno formulara koje treba popuniti...Naravno da zelim da moja deca,kao i sva ostala putuju bezbrizno svetom...I da se ne osecaju kao gradjani drugog reda u odnosu na svoje vrsnjake iz Evrope....Ja sam samo jednom bila,davne 1986 godine na Malti...I to je sve sto sam videla ''od sveta''....Tako da je moj zal zbog toga...A deci cu omoguciti koliko mogu...To se podrazumeva...
 
Provela sam par godina svog zivota u inostranstvu. Pred sam put jedan stariji kolega sa kojim sam bas lepo saradjivala mie je rekao "Idi gde god hoces i sve probaj ali molim te nemoj nigde ziveti privremeno. Sredjujuci knjige u biblioteci skoro sam naleteo na jednu koju sam dobio jos na studijama Na prvoj strani knjige je stajala posveta Marku za uspomenu na vreme kad smo mislili da je zivot ono sto ce tek doci. Citajuci sada tu posvetu shvatam da je zivot bio i ono dok smo studirali, i ono kad smo tek poceli da radimo i da se kucimo, i ono.... Zivot je svaki dan. Zato ti kazem idi ali nemoj nikada ziveti privremeno jer ces propustiti zivot"
Otisla sam. Nisam zivela privremeno vec normalno bez ustezanja od bilo cega.
Na zgrazavanje mnogih u jednom trenutku resila sam da se vratim. Nisam htela da detetu oduzmem pripadnost nekom narodu a to moze da bude samo ovaj narod. Gde god da ode mo mi smo ipak stranci.
Od kako sam se vratila sem poslovnih putovanja (za koje vizu sredjuje firma) nigde nismo isli a da je potrebna viza jer mene ponizava i dovodi do ocaja cela procedura.
Jedva cekam ukidanje viza. Nadam se da cemo uspeti svi nekako da dobijemo pasose i da krenemo... Gde?
 
pridruzujem se svima i hajde da verujemo u to...ali ako me pitate ja bih najradje ukinula datum 1.januar...jer svaka vlast koja dodja sve nam obecava od prvog januara...eh da ga nema lafse bi mi bilo
 
Sa prosecnom srpskom platom od ispod 300 eur bicemo u evropi gradjani drugog reda.
Kad budem isao otici cu kao azilant. Ponosno, jer znam od cega i koga bezim. Ne treba mi viza.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top