- Poruka
- 36.792
"Šta taj momak ima u nogama? Magnete? Ne možemo da igramo fudbal od njega“, rekao je u očaju Aleks Ferguson posle antologijske pete.
Mnogo puta čujete da je igrač imao takav i takav procenat uspešnosti pasova, "pretrčao je" toliko i toliko kilometara, dobio toliko duela, nije pokrio onih pet metara kada je krenula kontra, ovaj špic ne daje golove, ali ima "dubinu", onaj golman je igrač u polju... Mnogo je danas brojki i statistika. U životu, ne samo u fudbalu.
Ali ne može nijedna cifra da opiše lepotu. Kako izmeriti ljubav? Kojom brojkom opisati najdražu pesmu? Koji je to broj da dočara slobodu? Srećom, i fudbal može da bude previše lep. Nema te brojke i pehara koji mogu verodostojno da opišu suve genijalce. Pogotovo kada je to neka atipična "petica".
Realno, zna se ko su glavni likovi fudbalske priče. Sve se svodi na "desetke" i "devetke", poneku "sedmicu" ili "jedanaesticu" zbog kojih ljudi dolaze na stadione. Zbog njih se fudbalski vernici zalepe za tribine ili stolicu ispred malih ekrana. Fudbal su Zidan, Ronaldo, Toti, Ronaldinjo, Anri, Del Pjero, Bergkamp, Sedorf...
Ipak, u poslednje dve i po decenije bitna uloga je postao zadnji vezni. Zavisi od fudbalske kulture i škole, ali to su "četvorke", "petice" ili "šestice". Onaj koji je nekad bio vodonoša majstorima. Bilo da je razbijač poput Desaija, hobotnica poput Makelelea, fizički superioran tip koji "ume lopte" poput Vijere i Jaje Turea. Ili plejmejkeri "iz dubine" poput Ćavija, Pirla ili Modrića.
Jako malo je takvih majstora bilo kroz istoriju. Jako malo ih je i danas. Možda je sve počelo u modernom fudbalu sa čeličnim Nemcom Lotarom Mateusom i Holanđaninom Rajkardom. Imali su od svega pomalo. U vreme kada je Mateus uspostavljao dominaciju svetskim fudbalom, tamo negde na drugom kraju sveta, u jednom od 48 predgrađa Buenos Ajresa je loptu počela da šutira jedna "petica" koja će postati sinonim elegancije i karaktera.
Aristrokrata Fernando Karlos Redondo Neri.
.jpg)
Počeo je u Argentnos Juniorsima. Tamo gde su krenuli i njihova veličanstva Maradona i Rikelme. Debitovao je za Juniorse sa 16 godina. Baš kao i Maradona devet godina ranije.
Atipična argentinska priča. Miran i vaspitan momak iz dobrostojeće porodice. Nije prošao golgotu od argentinskog asfalta, nije preživljavao po predgrađima, ali je došao do samog vrha i postao fudbalski unikat. Počeo je u dvorani na zatvorenim terenima i stručnjaci kažu da je tu stekao zadivljujuću kontrolu igre na malom prostoru.
"Previše je fudbalskog u njemu. Greh je reći da je on zadnji vezni", poručiće godinama kasnije Ivan Zamorano koji će Redonda uvrstiti u svoj idealan tim.
Rastući u Argentinos Juniorsima, Redondo je Argentincima najavio da se sprema nešto neobično i da će biti velika stvar u svetu fudbala. Argentinci poput Brazilaca ili Portugalaca na igrače gledaju kao na brojeve. Redondo je počeo kao "petica". To je onaj zadnji vezni koji malo ume, ali trči za trojicu. Argentinske "petice" su uglavnom držale fokus na protivničkim cevanicama više nego na lopti. Almeida, Maskerano, Kambijaso i ostali su dokaz. "Mršavko" iz Argentinos Juniorsa je bio nešto drugačiji. Igrao je fudbal. I dominirao sredinom terena. Dirigent. Gazda. Elegantan poput gazele.
"Eh, da je Isus Hrist bio fudbaler, sigurno bi bio "petica". To je najlepša pozicija. Pristojno kontrolišete situaciju i niko ništa ne može mimo nje", rekao je Redondo jednom prilikom.
Žao nam je zbog mešanja u religiju i svetogrđa, ali moramo da dodamo: Da je Isus bio 'petica', bio bi Redondo.
A u leto 1990. godine na Redondovu adresu je stigao i poziv selektora Biljarda. Argentinci sa Maradonom su se spremali za odbranu svetske titule u Italiji. Gde ćete veće priznanje od poziva na Mundijal, a imate samo 21 godinu? Odgovor je bio frapantan.
Na opšte iznenađenje, Redondo je odbio poziv Biljarda uz obrazloženje da mora da sprema ispite?! Uveliko je bio student prava. Svi su znali da on knjigu i učenje ozbiljno shvata, ali baš toliko... Godinama kasnije će biti otkrivena prava istina. Redondo nije želeo da igra za Biljarda.
Inače, u Argentini postoji podela na Biljardove "Biljardiste" i "Menotiste" koji su sledbenici doktrine Sezara Menotija. Dva najvažnija trenera u istoriji argentinskog fudbala su genijalci, ali dve sušte suprotnosti. Biljardo je ludi detaljista onaj koji na teren vodi vojsku u rat i koji pred polufinale Mundijala motiviše igrače rečima:
"Pobijte ih, ne želim da gledam finale na TV".
Način na koji Biljardo radi je oštar, konkretan, detaljan. U hotelu na gostovanjima je nosio čizme. Obrazloženje: Ako u hotelu izbije požar, lakše će istrčati u čizmama nego u papučama! I onda mislite da su Simeone ili Gvardiola ludi naučnici... Menoti je fudbalska verzija grčkih filozofa. Čovek sklada i harmonije koji od svakog igrača želi da izvuče ono najbolje i stvori nešto lepo. I povrh svega: pobornik lepog fudbala.
Jednostavno, Redondo je mrzeo šablone i naređenja. Priznao je da kasnije da je zagriženi "Menotista". Svestan svog znanja nije želeo da bude trkač koji će udarati po cevanicama već dirigent orkestra. Da je tada otkrio prave razloge, proglasili bi ga ludim jer je Argentina bila Maradonina. I nije mogla da bude tim nikoga drugog dok je tu najveći sin Argentine. Zato je poštenije bilo da Redondo samo slaže.
.jpg)
E pa ta i takva Biljardova Argentina nije odbranila titulu i igrala je loš fudbal. Maradona i Kaniđa nisu mogli do kraja sa Biljardovim koljačima, a istog leta Redondo je "položio ispit"“ i preselio se u španski Tenerife kao slobodan igrač. Iako je sve bilo dogovoreno sa Riverom, izabrao je mali španski klub. Zašto? Opet zbog želje da igra fudbal po svome. To će raditi tokom cele karijere. U Riveru to nije bilo moguće.
Žurio je Redondo da ga Evropa što bolje upozna, ali prva sezona u Španiji je otkrila njegovu Ahilovu petu. Najvećeg neprijatelja i rivala pred kojim mnogi sportisti nisu mogli ništa. Povrede. Redondo je uz Van Bastena najveći igrač svih vremena kojem su povrede osakatile karijeru.
Evidentno je bilo da je u španski fudbal došao fudbaler čudnog kova. Već tada je pokazao temperament i jak karakter pošto je odbijao da bude trkač i postao je plejmejker. Druge sezone na klupu dolazi zemljak Horhe Valdano i krenulo je... Valdano je jedan od poznatijih "menotista". Promovisao je Redonda u ključnog igrača oko kojeg se sve vrti. Razumeo je mladog zemljaka i dao mu potpunu slobodu.
Na kraju sezone, u poslednjem kolu Primere, Redondov Tenerife je dočekao lidera Real Madrid. Posle pola sata igre, Real je vodio 2:0 i imao titulu u džepu, a onda su Redondo i drugari servirali čudesan preokret, pobedili 3:2 i poslali titulu u Barselonu. Maleni Tenerife je izvršio atentat na Kralja, a Argentinac sa dugom kosom je izabran u tim sezone. Realov slom na Kanarskim ostrvima se tek zaboravio, a usledio je novi. U sledećoj sezoni je Real opet imao bod prednosti u odnosu na Barselonu i opet gostovao Tenerifeu u poslednjem kolu. I opet je Tenefire pobedio 2:0 i poslao titulu u Kataloniju. U Madridu su čupali kose od besa i očaja.
Argentina je plakala za njim i Redondo se vratio u reprezentaciju. Postao je jedan od nosilaca igre. Bili su tu Maradona, Kaniđa, Batistuta, Simeone plus stara garda... Na prvom Kupu konfederacija održanom 1992. godine, igrač turnira je bio Redondo. Bila je to jedna sjajna generacija. Redondo, Batistuta i Simeone su potom nosili Argentinu do trijumfa na Kopa Amerika u Ekvadoru 1993. godine. Trofej koji Argentinci do danas nisu opet osvojili. A imali su Krespa, Mesija, Aguera i ostale... Bila je to uvertira za Mundijal u SAD sledeće godine gde je Argentina bila jedan od glavnih favorita. Veći čak i od budućeg šampiona Brazila. Sve su imali. U svim linijama tima. Atmosfera u ekipi je bila sjajna, selektor je bio divni čovek Koko Bazile.
Isplanirano je da poluga Redondo – Maradona nosi tim, a tandem Batsituta - Kaniđa vrši egzekucije rivala. Na treningu Argentine u Bostonu pre Mundijala jedan američki novinar je zabeležio zanimljiv detalj.
"Delovali su kao savršena mašina. Lopta je uživala u njihovim nogama. Ipak, na treningu se najčešće čulo "Flako, dodaj. Flako ovde. Flako, Flako...". Raspitao sam se ko je Flako i rekli su mi da je to onaj mršavi momak Redondo. Flako na španskom znači Mršavko. I pored živog Maradone, bio je glavni igrač na treningu".
.jpg)
Zbog jedne Maradonine bočice prokletog efedrina je sve oišlo niz vodu i propala je generacija koja je morala da osvoji Mundijal...
Sa prvenstva u SAD, Redondo se preselio u Madrid. Kada ne možeš da ih pobediš, kupi ih. Geslo moćnih klubova. Real Madrid je leta 1994. godine doveo Valdana za trenera, a ovom je prvi uslov bio da se na Bernabeu preseli i Redondo. Bez problema su Madriđani iskeširali milion dolara za Argentinca. I napravili jednu od najboljih investicija u bogatoj istoriji njihove rasipničke politike.
Nažalost, i u prestonici je prva Redondova sezona bila borba sa povredama. Već na pripremama je povredio levo koleno i morao na dvomesečnu pauzu. Vratio se na teren, bio je neki decembar i Real je vodio 2:0 na Tartijereu protiv Ovijeda. Ceo meč su vođeni oštri dueli između Redonda i Slaviše Jokanovića. Dva puta je Jokanović žestoko startovao na Redonda i sudija mu je oprostio. Treći start je bio koban. Redondu je stradalo desno koleno i opet je morao da odsustvuje sa terena dva meseca. I tadašnji Ovijedov trener Radomir Antić je posle utakmice priznao da je Jokanović preterao, a kasnije su Realovi navijači dočekivali Jokana sa povicima "ubico, ubico". Jokanović će na kraju sezone preći u Tenerife gde su još čekali Redondovog naslednika. Na sledećem snimku se može videti duel Redonda i Jokanovića. Negde tamo malo pre isteka drugog minuta...
Ostatak teksta: https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/beli-princ-i-jedna-stikla/355946
Mnogo puta čujete da je igrač imao takav i takav procenat uspešnosti pasova, "pretrčao je" toliko i toliko kilometara, dobio toliko duela, nije pokrio onih pet metara kada je krenula kontra, ovaj špic ne daje golove, ali ima "dubinu", onaj golman je igrač u polju... Mnogo je danas brojki i statistika. U životu, ne samo u fudbalu.
Ali ne može nijedna cifra da opiše lepotu. Kako izmeriti ljubav? Kojom brojkom opisati najdražu pesmu? Koji je to broj da dočara slobodu? Srećom, i fudbal može da bude previše lep. Nema te brojke i pehara koji mogu verodostojno da opišu suve genijalce. Pogotovo kada je to neka atipična "petica".
Realno, zna se ko su glavni likovi fudbalske priče. Sve se svodi na "desetke" i "devetke", poneku "sedmicu" ili "jedanaesticu" zbog kojih ljudi dolaze na stadione. Zbog njih se fudbalski vernici zalepe za tribine ili stolicu ispred malih ekrana. Fudbal su Zidan, Ronaldo, Toti, Ronaldinjo, Anri, Del Pjero, Bergkamp, Sedorf...
Ipak, u poslednje dve i po decenije bitna uloga je postao zadnji vezni. Zavisi od fudbalske kulture i škole, ali to su "četvorke", "petice" ili "šestice". Onaj koji je nekad bio vodonoša majstorima. Bilo da je razbijač poput Desaija, hobotnica poput Makelelea, fizički superioran tip koji "ume lopte" poput Vijere i Jaje Turea. Ili plejmejkeri "iz dubine" poput Ćavija, Pirla ili Modrića.
Jako malo je takvih majstora bilo kroz istoriju. Jako malo ih je i danas. Možda je sve počelo u modernom fudbalu sa čeličnim Nemcom Lotarom Mateusom i Holanđaninom Rajkardom. Imali su od svega pomalo. U vreme kada je Mateus uspostavljao dominaciju svetskim fudbalom, tamo negde na drugom kraju sveta, u jednom od 48 predgrađa Buenos Ajresa je loptu počela da šutira jedna "petica" koja će postati sinonim elegancije i karaktera.
Aristrokrata Fernando Karlos Redondo Neri.
Počeo je u Argentnos Juniorsima. Tamo gde su krenuli i njihova veličanstva Maradona i Rikelme. Debitovao je za Juniorse sa 16 godina. Baš kao i Maradona devet godina ranije.
Atipična argentinska priča. Miran i vaspitan momak iz dobrostojeće porodice. Nije prošao golgotu od argentinskog asfalta, nije preživljavao po predgrađima, ali je došao do samog vrha i postao fudbalski unikat. Počeo je u dvorani na zatvorenim terenima i stručnjaci kažu da je tu stekao zadivljujuću kontrolu igre na malom prostoru.
"Previše je fudbalskog u njemu. Greh je reći da je on zadnji vezni", poručiće godinama kasnije Ivan Zamorano koji će Redonda uvrstiti u svoj idealan tim.
Rastući u Argentinos Juniorsima, Redondo je Argentincima najavio da se sprema nešto neobično i da će biti velika stvar u svetu fudbala. Argentinci poput Brazilaca ili Portugalaca na igrače gledaju kao na brojeve. Redondo je počeo kao "petica". To je onaj zadnji vezni koji malo ume, ali trči za trojicu. Argentinske "petice" su uglavnom držale fokus na protivničkim cevanicama više nego na lopti. Almeida, Maskerano, Kambijaso i ostali su dokaz. "Mršavko" iz Argentinos Juniorsa je bio nešto drugačiji. Igrao je fudbal. I dominirao sredinom terena. Dirigent. Gazda. Elegantan poput gazele.
"Eh, da je Isus Hrist bio fudbaler, sigurno bi bio "petica". To je najlepša pozicija. Pristojno kontrolišete situaciju i niko ništa ne može mimo nje", rekao je Redondo jednom prilikom.
Žao nam je zbog mešanja u religiju i svetogrđa, ali moramo da dodamo: Da je Isus bio 'petica', bio bi Redondo.
A u leto 1990. godine na Redondovu adresu je stigao i poziv selektora Biljarda. Argentinci sa Maradonom su se spremali za odbranu svetske titule u Italiji. Gde ćete veće priznanje od poziva na Mundijal, a imate samo 21 godinu? Odgovor je bio frapantan.
Na opšte iznenađenje, Redondo je odbio poziv Biljarda uz obrazloženje da mora da sprema ispite?! Uveliko je bio student prava. Svi su znali da on knjigu i učenje ozbiljno shvata, ali baš toliko... Godinama kasnije će biti otkrivena prava istina. Redondo nije želeo da igra za Biljarda.
Inače, u Argentini postoji podela na Biljardove "Biljardiste" i "Menotiste" koji su sledbenici doktrine Sezara Menotija. Dva najvažnija trenera u istoriji argentinskog fudbala su genijalci, ali dve sušte suprotnosti. Biljardo je ludi detaljista onaj koji na teren vodi vojsku u rat i koji pred polufinale Mundijala motiviše igrače rečima:
"Pobijte ih, ne želim da gledam finale na TV".
Način na koji Biljardo radi je oštar, konkretan, detaljan. U hotelu na gostovanjima je nosio čizme. Obrazloženje: Ako u hotelu izbije požar, lakše će istrčati u čizmama nego u papučama! I onda mislite da su Simeone ili Gvardiola ludi naučnici... Menoti je fudbalska verzija grčkih filozofa. Čovek sklada i harmonije koji od svakog igrača želi da izvuče ono najbolje i stvori nešto lepo. I povrh svega: pobornik lepog fudbala.
Jednostavno, Redondo je mrzeo šablone i naređenja. Priznao je da kasnije da je zagriženi "Menotista". Svestan svog znanja nije želeo da bude trkač koji će udarati po cevanicama već dirigent orkestra. Da je tada otkrio prave razloge, proglasili bi ga ludim jer je Argentina bila Maradonina. I nije mogla da bude tim nikoga drugog dok je tu najveći sin Argentine. Zato je poštenije bilo da Redondo samo slaže.
E pa ta i takva Biljardova Argentina nije odbranila titulu i igrala je loš fudbal. Maradona i Kaniđa nisu mogli do kraja sa Biljardovim koljačima, a istog leta Redondo je "položio ispit"“ i preselio se u španski Tenerife kao slobodan igrač. Iako je sve bilo dogovoreno sa Riverom, izabrao je mali španski klub. Zašto? Opet zbog želje da igra fudbal po svome. To će raditi tokom cele karijere. U Riveru to nije bilo moguće.
Žurio je Redondo da ga Evropa što bolje upozna, ali prva sezona u Španiji je otkrila njegovu Ahilovu petu. Najvećeg neprijatelja i rivala pred kojim mnogi sportisti nisu mogli ništa. Povrede. Redondo je uz Van Bastena najveći igrač svih vremena kojem su povrede osakatile karijeru.
Evidentno je bilo da je u španski fudbal došao fudbaler čudnog kova. Već tada je pokazao temperament i jak karakter pošto je odbijao da bude trkač i postao je plejmejker. Druge sezone na klupu dolazi zemljak Horhe Valdano i krenulo je... Valdano je jedan od poznatijih "menotista". Promovisao je Redonda u ključnog igrača oko kojeg se sve vrti. Razumeo je mladog zemljaka i dao mu potpunu slobodu.
Na kraju sezone, u poslednjem kolu Primere, Redondov Tenerife je dočekao lidera Real Madrid. Posle pola sata igre, Real je vodio 2:0 i imao titulu u džepu, a onda su Redondo i drugari servirali čudesan preokret, pobedili 3:2 i poslali titulu u Barselonu. Maleni Tenerife je izvršio atentat na Kralja, a Argentinac sa dugom kosom je izabran u tim sezone. Realov slom na Kanarskim ostrvima se tek zaboravio, a usledio je novi. U sledećoj sezoni je Real opet imao bod prednosti u odnosu na Barselonu i opet gostovao Tenerifeu u poslednjem kolu. I opet je Tenefire pobedio 2:0 i poslao titulu u Kataloniju. U Madridu su čupali kose od besa i očaja.
Argentina je plakala za njim i Redondo se vratio u reprezentaciju. Postao je jedan od nosilaca igre. Bili su tu Maradona, Kaniđa, Batistuta, Simeone plus stara garda... Na prvom Kupu konfederacija održanom 1992. godine, igrač turnira je bio Redondo. Bila je to jedna sjajna generacija. Redondo, Batistuta i Simeone su potom nosili Argentinu do trijumfa na Kopa Amerika u Ekvadoru 1993. godine. Trofej koji Argentinci do danas nisu opet osvojili. A imali su Krespa, Mesija, Aguera i ostale... Bila je to uvertira za Mundijal u SAD sledeće godine gde je Argentina bila jedan od glavnih favorita. Veći čak i od budućeg šampiona Brazila. Sve su imali. U svim linijama tima. Atmosfera u ekipi je bila sjajna, selektor je bio divni čovek Koko Bazile.
Isplanirano je da poluga Redondo – Maradona nosi tim, a tandem Batsituta - Kaniđa vrši egzekucije rivala. Na treningu Argentine u Bostonu pre Mundijala jedan američki novinar je zabeležio zanimljiv detalj.
"Delovali su kao savršena mašina. Lopta je uživala u njihovim nogama. Ipak, na treningu se najčešće čulo "Flako, dodaj. Flako ovde. Flako, Flako...". Raspitao sam se ko je Flako i rekli su mi da je to onaj mršavi momak Redondo. Flako na španskom znači Mršavko. I pored živog Maradone, bio je glavni igrač na treningu".
Zbog jedne Maradonine bočice prokletog efedrina je sve oišlo niz vodu i propala je generacija koja je morala da osvoji Mundijal...
Sa prvenstva u SAD, Redondo se preselio u Madrid. Kada ne možeš da ih pobediš, kupi ih. Geslo moćnih klubova. Real Madrid je leta 1994. godine doveo Valdana za trenera, a ovom je prvi uslov bio da se na Bernabeu preseli i Redondo. Bez problema su Madriđani iskeširali milion dolara za Argentinca. I napravili jednu od najboljih investicija u bogatoj istoriji njihove rasipničke politike.
Nažalost, i u prestonici je prva Redondova sezona bila borba sa povredama. Već na pripremama je povredio levo koleno i morao na dvomesečnu pauzu. Vratio se na teren, bio je neki decembar i Real je vodio 2:0 na Tartijereu protiv Ovijeda. Ceo meč su vođeni oštri dueli između Redonda i Slaviše Jokanovića. Dva puta je Jokanović žestoko startovao na Redonda i sudija mu je oprostio. Treći start je bio koban. Redondu je stradalo desno koleno i opet je morao da odsustvuje sa terena dva meseca. I tadašnji Ovijedov trener Radomir Antić je posle utakmice priznao da je Jokanović preterao, a kasnije su Realovi navijači dočekivali Jokana sa povicima "ubico, ubico". Jokanović će na kraju sezone preći u Tenerife gde su još čekali Redondovog naslednika. Na sledećem snimku se može videti duel Redonda i Jokanovića. Negde tamo malo pre isteka drugog minuta...
Ostatak teksta: https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/beli-princ-i-jedna-stikla/355946
