Мурић је напокон добио идентификацију жртве. Девојка је била студенткиња филолошког факултета. Родом је била из Шабца. Њен нестанак је пријавила њена цимерка, пошто је била дуго одсутна а и родитељи су се бринули. Након што је пријављен њен нестанак, могло се утврдити да се ради о истој особи. Мурић је био раније те недеље присуствовао шокантној сцени када су родитељи потврђивали идентитет девојке која је била једва некако склопљена на столу у мртвачници. Иако прекривена, страхоте су биле толико евидентне да их ништа није могло спречити да изађу на видело.
Састављајући неку приближну слику о томе шта се дешавало у животу девојке, дошао је до закључка да је било могуће да је неко од њених познаника имао мотив да је повреди али искрено, није мислио да би било ко од њих могао да направио овако нешто. Наиме, истраживање је показало да су делови тела одсечени изузетно оштрим дугачким предметом. Починиоц је секао читаве делове тела уз два до три ударца што је сведочило о томе да је убица био физички врло јак. На телу, односно, на остатцима тела је било пуно доказа о злостављању. Подливи на чланцима су говорили да је жртва била везана дуже време. Као разлог смрти, наводи се унутрашње крварење. Тело је било исечено на делове непосредно после смрти.
Истовремено, стигао је и извештај о продаји освеживача ваздуха. Ништа необично. Тачније, није забележена нити једна продаја, чак ни на велико која би могла да се упореди са количином нађених освеживача ваздуза. Претраживање пријављних крађа освеживача ваздуха тог типа такође није било. На пијацама, преплашени продавци нису били много од помоћи осим што су помогли да се елиминише могућност да је толика количина била купљена од било кога на пијаци. Мурић је дошао до закључка да је највероватније убица куповао дуже време по мало освеживача, што говори да је убиство било планирано. Изгледа и да је било планирано већ дуже време. Можда је било потребе завирити још дубље у прошлост жртве, запитао се Мурић. Морао је то да уради, то је било једино што је остајало осим испитивања и информативних разговора који су већ били заказани за идућу недељу.
Када је супстио папире на сто и протегао се, зазвонио му је телефон. Погледао је према телефону и подигао слушалицу.
- «Инспекторе, да ли сте слали данас пошту?»
Мурић, зачуђен, није стигао нити да одреагује а глас је наставио
- «Чека Вас. Залепљена испод поштанског сандучића, оног малог жутог, поред којег пролазите сваки дан...»
Веза се прекинула а Мурић излете као громом погођен на улицу. Одмах иза ћошка се налазило поштанско сандуче које је и он користио да шаље писма жени и сину који су сада живели у Канади, далеко од њега и његових хирова. Стигавши до сандучета, погледа испод њега. Заиста, нека кеса са нечим налик на касету је било залепљено за сандуче. Погледао је око себе, али му апсолутно ништа није деловало необично.
Пошто је извршен увиђај и сцена запечаћена, било је потврђено да се у кеси налазила видое касета, непознатог садржаја. Мурић је планирао то да промени. Ставио је касету у видео и спремио се за оно најгоре.
* * *
Зелени џип се приближио огради од кованог гвожђа и врата се сама отворише. Гломазни атуо уђе затим и у гаражу, врата које су се отворила онда када и капија. Светла у гаражи су била упаљена и они изађоше из кола. Из гараже се степеницама улазило у мали ходник који је водио до дневног боравка. Велика, светла дневна соба је била осветљена десетинама халогених светиљки и цео призор је деловао заслељујуће пријатно. Минималистички намештај од коже, дрвета и алуминијума је говорио пуно о власнику. Он се упутио ка бару а она седе на двосед и поче да разгледа около. Приметила је неке слике на полици са књигама и крену да их погледа изблиза. Биле су то породичне слике, њеног домаћина са супругом и децом. Црно беле слике у танким црним рамовима су деловале топло и она се насмеши. Пре него што је стигла било шта да пита, он је већ био иза ње и носио пиће. Мирис Мартел коњака се савршено уклапао у пожуду која је тумарала у ваздуху. Док јој је давао пиће, погледи су им се на тренутак срели и он јој из руку узе слике и врати их на место. Она отпи повећи гутљај из чаше и вешто се искраде из његовог загљаја у који само што није упала.
- «Шта мислиш да ме позовеш на плес?» рече она и седе на ивицу фотеље.
- «Зашто да не...»
Он узе даљински управљач и упали музику. Истим је пригушио светла и пошао ка њој. Спустила је чашу и погледала га, развлачећи усне у све шармантнији осмех. Пружио јој је руку и она прихвати. Окренувши је једном око њене осе, обухватио ју је нежно око струка. Она се припи уз њега и наслони главу на његово раме. Плесали су тако неко време док он није ослонио своје усне на њен врат. Није могао да види, али њене мале кестењасте очи тад заиграше и засијаше. Склопила је очи и лагано га помазила по раменима, дајући му до знања да одобрава то што ради. Наставио је да је нежно љуби по врату и раменима. Понеки пољубац би залутао и на њен образ или уво али је сваки био дочекан њеним осмехом. Када су му руке склизнуле ка њеним бутинама, она се насмеја нешто гласније и подиже поглед ка њему. Осмеси су им се срели а затим и усне. Пољубац је био прво нежан, али је убрзо прокипео – баш као и страст међу њима. Попут ерупције вулкана, пољубци посташе све страстнији а руке све агилније у испитивању партнеровог тела. Брзо је раскопчала кошуљу и прстима прошла кроз његове густе маље. Осећала га је и у доњем делу свог стомака, како је растао постајао све чвршћи. Он није губио време, ухваитио ју је испод колена и подигао. Она га заагрли и он крену да је носи у спаваћу собу. Ногом је одгурнуо врата и ушли су у потпуно мрачну спаваћу собу. Спустио ју је на кревет и бацио кошуљу са себе. Спустио се у њен загрљај и обоје нестадоше у мраку. Месечина је вирила кроз прозоре собе и бацала свој бледуњав одсјај на под. Те ноћи, страсти се нису смиривале све док месец не напусти звездано небо, изгуран веселим летњим сунцем. Први јутарњи зраци су ушли у собу када су љубавници заспали.
Око поднева, њена мала нежна стопала нечујно стадоше на меки бели тепих. Готово на врховима прстију, она оде до излаза из собе. Вратила се после свега неколико минута и легла назад у кревет. На под, испод кревета пре него што је подигла своја мала стопала назад на кревет спустила је сет ножева за месо.
Касније тог дана, пробудили су се заједно и видно незасићени једно другог, наставише своје љубавне играрије. Уморан и знојав, хтео је да устане и да се освежи али му она није дала. Цео дан, није ништа успео да поједе – бар не храну, и био је на измаку снага. Њу то није занимало, а његовом егу је очигледно пријало да буде предмет толике пажње такве девојке. Увидевши да сексом више није могла да га задржи у кревету, предложи му игру. Рече да ће га хранити, али да правила игре налажу да му очи буду везане. Насмејао се и пристао. Завезала му је очи и подигла руке изнад главе. Потрчала је и могао је да чује њен смех како се одаљавала из спаваће собе. Убрзо је дошла, и опкорачила га. Ставила је јагоду међу своје усне и спустила је на његове. Уз осмех ју је загризао. Укус јагода се мешао са њеним сочним уснама које су биле слађе од шећера. Исекла је брескву на пола и направила њом круг око његових брадавица. Полизала је то а затим му исто парче полако спустила у уста. Још неколико воћки су на тако егзотичан начин нашле пут до његових усна. Затим је узела једну малину и спустила му је у пупак. Појела ју је и почела полако да се спушда према његовим препонама. Инстиктивно, лагано је раширио ноге и насмејао се. Оно што није могао да види да је у рукама имала нож.
Онда када је очекивао да га додирну њене усне, сечиво ножа проби кесице са тестисима и проби простату. Јаук који је испустио био је зверски. Она је попут мачке скочила са кревета и дохватила два ножа која су била испод кревета. Муњевито је скинуо повез са очију, али је свеједно био слеп од бола. Крварио је интензивно. Извукао је нож уз још жешћи врисак и покушао да устане са кревета. Уставши, пао је на колена од бола и изнемоглости. Није видео да се она налази иза њега. Забола му је нож у леђа испод десне лопатице. Као рањена звер се окренуо и ударцем руке је оборио на кревет. Када се сав гневан и у боловима окомио на њу зарила му је други нож у грудни кош и гурнула ногом у врат. Пао је на под у шоку. Истрчала је из собе према дневном боравку. Вратила се са чекићем за месо. У међувремену, он је некако успео да се приближи телефону и управо је био подигао слушалицу. Телефон је пао и могла је да види како је почео да зове 92. Притрчала је и свом снагом га ударила по прстима разбивши и телефон. Затим настави бесно да га удара у главу истим чекићем.
Убрзо, соба је замрла. Отишла је до купатила и окупала се. Изашла је ка гаражи, ставила наочаре за сунце и одвезла се одатле.
* * *
У соби за видео пројекције, Мурић је седео лицем заривеним у дланове. На старом дрвеном столу су биле само његове свеске и даљински управљач. Био је самлевен. Филм који је управо погледао, снимио је починилац. Иако се није видело лице починиоца, сви остали сурови детаљи су били представљени као на тацни – без трунке цензуре или суздржавања. Убица је силовао девојку, најразличитијим предметима које нити један нормалан ум не би користио у те сврхе да би је на крају раскомадао. Црно-бели снимак је показао само неколико ствари. Убица је био мушкарац, леворук, око 190см висок нормалне грађе. Имао је тамну косу и изузетно широка рамена. Цела радња се дешавала у подруму, у коме није било природног светла, бар не из перспективе како је камера снимала.
Колега Стаменковић закуца на врата и закорачи у собу. Према начину на који га је Мурић погледао, знао је да му је колега видно потресен. Примакао је полако, без речи столицу поред Мурића и сео наслонивши лактове на колена. Чекао је да Мурић први проговори.
- «Не могу да верујем са каквим кретеном имамо посла....» после паузе рече Мурћ тихо.
- «Добио си траку? Траку са убиством?»
- «Да. Ужасно је.» рече Мурић и наслони се на столицу. Забацио је главу и удахнуо дубоко пар пута.
- «Да ли трака даје неке додатне доказе?»
- «Само да је, онај који је ово направио, најебао» рече Мурић претеће упирући прстом ка телевизору.
- «Кулирај.»
- «Хоћу. Вечерас не могу на баскет.»
Стаменковић ништа није рекао, већ је само устао и изашао из просторије. Имао је довољно својих проблема. Није имао времена да се оптерећује Мурићевим случајем. Мурић, премота филм и са са извесном дозом гађења поново поче да гледа своје вечерашње кошмаре.
У једном тренутку му се учинило као да је видео нешто на руци убице. Наиме, омах код палца леве руке, Мурић примети малу тетоважу. На први поглед, деловало је као нека сенка, али није била. Боје сенке су биле много блеђе, док је ова шара имала форму. Убица има тетоважу – први битнији доказ и траг. После детаљнијег изучавања, Мурић је установио да се ради о неком полукругу. Полумесецу. Или је то био делфин у скоку. Биће да је ипак делфин, пераја су ту. Иако мала, била су присутна. Угасио је филм спаковао свеске и истрчао из просторије.
Састављајући неку приближну слику о томе шта се дешавало у животу девојке, дошао је до закључка да је било могуће да је неко од њених познаника имао мотив да је повреди али искрено, није мислио да би било ко од њих могао да направио овако нешто. Наиме, истраживање је показало да су делови тела одсечени изузетно оштрим дугачким предметом. Починиоц је секао читаве делове тела уз два до три ударца што је сведочило о томе да је убица био физички врло јак. На телу, односно, на остатцима тела је било пуно доказа о злостављању. Подливи на чланцима су говорили да је жртва била везана дуже време. Као разлог смрти, наводи се унутрашње крварење. Тело је било исечено на делове непосредно после смрти.
Истовремено, стигао је и извештај о продаји освеживача ваздуха. Ништа необично. Тачније, није забележена нити једна продаја, чак ни на велико која би могла да се упореди са количином нађених освеживача ваздуза. Претраживање пријављних крађа освеживача ваздуха тог типа такође није било. На пијацама, преплашени продавци нису били много од помоћи осим што су помогли да се елиминише могућност да је толика количина била купљена од било кога на пијаци. Мурић је дошао до закључка да је највероватније убица куповао дуже време по мало освеживача, што говори да је убиство било планирано. Изгледа и да је било планирано већ дуже време. Можда је било потребе завирити још дубље у прошлост жртве, запитао се Мурић. Морао је то да уради, то је било једино што је остајало осим испитивања и информативних разговора који су већ били заказани за идућу недељу.
Када је супстио папире на сто и протегао се, зазвонио му је телефон. Погледао је према телефону и подигао слушалицу.
- «Инспекторе, да ли сте слали данас пошту?»
Мурић, зачуђен, није стигао нити да одреагује а глас је наставио
- «Чека Вас. Залепљена испод поштанског сандучића, оног малог жутог, поред којег пролазите сваки дан...»
Веза се прекинула а Мурић излете као громом погођен на улицу. Одмах иза ћошка се налазило поштанско сандуче које је и он користио да шаље писма жени и сину који су сада живели у Канади, далеко од њега и његових хирова. Стигавши до сандучета, погледа испод њега. Заиста, нека кеса са нечим налик на касету је било залепљено за сандуче. Погледао је око себе, али му апсолутно ништа није деловало необично.
Пошто је извршен увиђај и сцена запечаћена, било је потврђено да се у кеси налазила видое касета, непознатог садржаја. Мурић је планирао то да промени. Ставио је касету у видео и спремио се за оно најгоре.
* * *
Зелени џип се приближио огради од кованог гвожђа и врата се сама отворише. Гломазни атуо уђе затим и у гаражу, врата које су се отворила онда када и капија. Светла у гаражи су била упаљена и они изађоше из кола. Из гараже се степеницама улазило у мали ходник који је водио до дневног боравка. Велика, светла дневна соба је била осветљена десетинама халогених светиљки и цео призор је деловао заслељујуће пријатно. Минималистички намештај од коже, дрвета и алуминијума је говорио пуно о власнику. Он се упутио ка бару а она седе на двосед и поче да разгледа около. Приметила је неке слике на полици са књигама и крену да их погледа изблиза. Биле су то породичне слике, њеног домаћина са супругом и децом. Црно беле слике у танким црним рамовима су деловале топло и она се насмеши. Пре него што је стигла било шта да пита, он је већ био иза ње и носио пиће. Мирис Мартел коњака се савршено уклапао у пожуду која је тумарала у ваздуху. Док јој је давао пиће, погледи су им се на тренутак срели и он јој из руку узе слике и врати их на место. Она отпи повећи гутљај из чаше и вешто се искраде из његовог загљаја у који само што није упала.
- «Шта мислиш да ме позовеш на плес?» рече она и седе на ивицу фотеље.
- «Зашто да не...»
Он узе даљински управљач и упали музику. Истим је пригушио светла и пошао ка њој. Спустила је чашу и погледала га, развлачећи усне у све шармантнији осмех. Пружио јој је руку и она прихвати. Окренувши је једном око њене осе, обухватио ју је нежно око струка. Она се припи уз њега и наслони главу на његово раме. Плесали су тако неко време док он није ослонио своје усне на њен врат. Није могао да види, али њене мале кестењасте очи тад заиграше и засијаше. Склопила је очи и лагано га помазила по раменима, дајући му до знања да одобрава то што ради. Наставио је да је нежно љуби по врату и раменима. Понеки пољубац би залутао и на њен образ или уво али је сваки био дочекан њеним осмехом. Када су му руке склизнуле ка њеним бутинама, она се насмеја нешто гласније и подиже поглед ка њему. Осмеси су им се срели а затим и усне. Пољубац је био прво нежан, али је убрзо прокипео – баш као и страст међу њима. Попут ерупције вулкана, пољубци посташе све страстнији а руке све агилније у испитивању партнеровог тела. Брзо је раскопчала кошуљу и прстима прошла кроз његове густе маље. Осећала га је и у доњем делу свог стомака, како је растао постајао све чвршћи. Он није губио време, ухваитио ју је испод колена и подигао. Она га заагрли и он крену да је носи у спаваћу собу. Ногом је одгурнуо врата и ушли су у потпуно мрачну спаваћу собу. Спустио ју је на кревет и бацио кошуљу са себе. Спустио се у њен загрљај и обоје нестадоше у мраку. Месечина је вирила кроз прозоре собе и бацала свој бледуњав одсјај на под. Те ноћи, страсти се нису смиривале све док месец не напусти звездано небо, изгуран веселим летњим сунцем. Први јутарњи зраци су ушли у собу када су љубавници заспали.
Око поднева, њена мала нежна стопала нечујно стадоше на меки бели тепих. Готово на врховима прстију, она оде до излаза из собе. Вратила се после свега неколико минута и легла назад у кревет. На под, испод кревета пре него што је подигла своја мала стопала назад на кревет спустила је сет ножева за месо.
Касније тог дана, пробудили су се заједно и видно незасићени једно другог, наставише своје љубавне играрије. Уморан и знојав, хтео је да устане и да се освежи али му она није дала. Цео дан, није ништа успео да поједе – бар не храну, и био је на измаку снага. Њу то није занимало, а његовом егу је очигледно пријало да буде предмет толике пажње такве девојке. Увидевши да сексом више није могла да га задржи у кревету, предложи му игру. Рече да ће га хранити, али да правила игре налажу да му очи буду везане. Насмејао се и пристао. Завезала му је очи и подигла руке изнад главе. Потрчала је и могао је да чује њен смех како се одаљавала из спаваће собе. Убрзо је дошла, и опкорачила га. Ставила је јагоду међу своје усне и спустила је на његове. Уз осмех ју је загризао. Укус јагода се мешао са њеним сочним уснама које су биле слађе од шећера. Исекла је брескву на пола и направила њом круг око његових брадавица. Полизала је то а затим му исто парче полако спустила у уста. Још неколико воћки су на тако егзотичан начин нашле пут до његових усна. Затим је узела једну малину и спустила му је у пупак. Појела ју је и почела полако да се спушда према његовим препонама. Инстиктивно, лагано је раширио ноге и насмејао се. Оно што није могао да види да је у рукама имала нож.
Онда када је очекивао да га додирну њене усне, сечиво ножа проби кесице са тестисима и проби простату. Јаук који је испустио био је зверски. Она је попут мачке скочила са кревета и дохватила два ножа која су била испод кревета. Муњевито је скинуо повез са очију, али је свеједно био слеп од бола. Крварио је интензивно. Извукао је нож уз још жешћи врисак и покушао да устане са кревета. Уставши, пао је на колена од бола и изнемоглости. Није видео да се она налази иза њега. Забола му је нож у леђа испод десне лопатице. Као рањена звер се окренуо и ударцем руке је оборио на кревет. Када се сав гневан и у боловима окомио на њу зарила му је други нож у грудни кош и гурнула ногом у врат. Пао је на под у шоку. Истрчала је из собе према дневном боравку. Вратила се са чекићем за месо. У међувремену, он је некако успео да се приближи телефону и управо је био подигао слушалицу. Телефон је пао и могла је да види како је почео да зове 92. Притрчала је и свом снагом га ударила по прстима разбивши и телефон. Затим настави бесно да га удара у главу истим чекићем.
Убрзо, соба је замрла. Отишла је до купатила и окупала се. Изашла је ка гаражи, ставила наочаре за сунце и одвезла се одатле.
* * *
У соби за видео пројекције, Мурић је седео лицем заривеним у дланове. На старом дрвеном столу су биле само његове свеске и даљински управљач. Био је самлевен. Филм који је управо погледао, снимио је починилац. Иако се није видело лице починиоца, сви остали сурови детаљи су били представљени као на тацни – без трунке цензуре или суздржавања. Убица је силовао девојку, најразличитијим предметима које нити један нормалан ум не би користио у те сврхе да би је на крају раскомадао. Црно-бели снимак је показао само неколико ствари. Убица је био мушкарац, леворук, око 190см висок нормалне грађе. Имао је тамну косу и изузетно широка рамена. Цела радња се дешавала у подруму, у коме није било природног светла, бар не из перспективе како је камера снимала.
Колега Стаменковић закуца на врата и закорачи у собу. Према начину на који га је Мурић погледао, знао је да му је колега видно потресен. Примакао је полако, без речи столицу поред Мурића и сео наслонивши лактове на колена. Чекао је да Мурић први проговори.
- «Не могу да верујем са каквим кретеном имамо посла....» после паузе рече Мурћ тихо.
- «Добио си траку? Траку са убиством?»
- «Да. Ужасно је.» рече Мурић и наслони се на столицу. Забацио је главу и удахнуо дубоко пар пута.
- «Да ли трака даје неке додатне доказе?»
- «Само да је, онај који је ово направио, најебао» рече Мурић претеће упирући прстом ка телевизору.
- «Кулирај.»
- «Хоћу. Вечерас не могу на баскет.»
Стаменковић ништа није рекао, већ је само устао и изашао из просторије. Имао је довољно својих проблема. Није имао времена да се оптерећује Мурићевим случајем. Мурић, премота филм и са са извесном дозом гађења поново поче да гледа своје вечерашње кошмаре.
У једном тренутку му се учинило као да је видео нешто на руци убице. Наиме, омах код палца леве руке, Мурић примети малу тетоважу. На први поглед, деловало је као нека сенка, али није била. Боје сенке су биле много блеђе, док је ова шара имала форму. Убица има тетоважу – први битнији доказ и траг. После детаљнијег изучавања, Мурић је установио да се ради о неком полукругу. Полумесецу. Или је то био делфин у скоку. Биће да је ипак делфин, пераја су ту. Иако мала, била су присутна. Угасио је филм спаковао свеске и истрчао из просторије.
...
ops:
