Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 176.720
Белгија се распада на делове: Фландрија одбија да храни Валонију
Белгија се распада на делове: Фламанци су се уморили да живе раме уз раме са Валонцима. То и не чуди: низ година Фландрију, где говоре холандски, са франкофоном Валонијом спаја само монархија. Али економско стање региона не дозвољава им да забораве на етничке и културне противречности.
Белгија представља не баш природну формацију. Она се састоји од два потпуно различита дела, који никада нису имали ништа заједничко – ни језик, ни културу, ни економију. Холанђани и Французи су се трудили да се саживе више од једног века. Али то им је тешко полазило за руком. Фландрија која се дуго налазила у положају сиромашног рођака, била је заостали сељачки регион. Она је преживљавала у многоме на рачун дотација Валоније, где се развијала индустрија. Фламански регион је био својеврсна башта, пољопривредни додатак Валоније, где се у 19. веку одвијала индустријска револуција. Управо у Валонији су вадили угаљ, производили челик, правили железничке пруге. У политичком и културном животу такође се осећало превасходство развијеног франкофоног региона.
Таква ситуација задржала се до 60-их година прошлог века, када је Франдрија нагло искорачила унапред и избила на позицију економског предводника. Сада је у улози заосталог региона већ Валонија, говори руководилац центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински.
После Другог светског рата Фландрија је извршила пробој. Развој Фландрије је довео до тога да је она постала богатија, него традиционално доминантна Валонија. И сада више Валонци не сматрају Фламанце лезилебовићима, већ обрнуто. Фламанци кажу: управо они су економско срце и будућност земље. На крају су се Фламанци и Валонци толико разишли да постоје једне исте партије фламанске и валонске. Највећи проблем је Брисел, где разни квартови припадају Фламанцима и Валонцима. И тим градом је прилично тешко управљати.
Али два региона имају једног краља – могуће да управо круна чува до данас земљу од распада. Осетну улогу у томе је одиграо краљ Алберт Други, који је много година, све до свог одрицања од престола, био у улози арбитра. Али пошто се економска ситуација променила, то је постало све теже. Јер у политичком и културном животу и даље диктира моду Валонија, која, како сматрају Фламанци, више нема за то основе. Такво стање ствари је поново оголило старе противречности. У Фландрији необично су популарне десне радикалне неонацистичке струје, које истичу сепаратистичке и антиемигрантске програме.
Између осталог, ако Фландрија очекује од сопствене независности почетак новог живота – како политичког, тако и економског, за Белгију то може да постане смртоносни ударац. Валонија тешко да може да настави своју егзистенцију као самостална држава. Могуће да ће се она припојити некој земљи, у првом реду овде може да се говори о Француској.
Независност једног региона Белгије може да повуче за собом реконфигурацију читавог европског простора. Али тешко да неко у Европи, поред Фландрије, наравно, жели такве промене. Зато највероватније од распада земљу ће задржавати сви који могу да утичу на ову ситуацију. Одрекавши се престола, Алберт Други је позвао поданике на јединство. Његов син Филип, нови краљ, обећао је да ће наставити дело свог оца и сачувати Белгију као јединствену државу. Да ли ће му то успети?..
Марија Баљабина, Глас Русије
Белгија се распада на делове: Фламанци су се уморили да живе раме уз раме са Валонцима. То и не чуди: низ година Фландрију, где говоре холандски, са франкофоном Валонијом спаја само монархија. Али економско стање региона не дозвољава им да забораве на етничке и културне противречности.
Белгија представља не баш природну формацију. Она се састоји од два потпуно различита дела, који никада нису имали ништа заједничко – ни језик, ни културу, ни економију. Холанђани и Французи су се трудили да се саживе више од једног века. Али то им је тешко полазило за руком. Фландрија која се дуго налазила у положају сиромашног рођака, била је заостали сељачки регион. Она је преживљавала у многоме на рачун дотација Валоније, где се развијала индустрија. Фламански регион је био својеврсна башта, пољопривредни додатак Валоније, где се у 19. веку одвијала индустријска револуција. Управо у Валонији су вадили угаљ, производили челик, правили железничке пруге. У политичком и културном животу такође се осећало превасходство развијеног франкофоног региона.
Таква ситуација задржала се до 60-их година прошлог века, када је Франдрија нагло искорачила унапред и избила на позицију економског предводника. Сада је у улози заосталог региона већ Валонија, говори руководилац центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински.
После Другог светског рата Фландрија је извршила пробој. Развој Фландрије је довео до тога да је она постала богатија, него традиционално доминантна Валонија. И сада више Валонци не сматрају Фламанце лезилебовићима, већ обрнуто. Фламанци кажу: управо они су економско срце и будућност земље. На крају су се Фламанци и Валонци толико разишли да постоје једне исте партије фламанске и валонске. Највећи проблем је Брисел, где разни квартови припадају Фламанцима и Валонцима. И тим градом је прилично тешко управљати.
Али два региона имају једног краља – могуће да управо круна чува до данас земљу од распада. Осетну улогу у томе је одиграо краљ Алберт Други, који је много година, све до свог одрицања од престола, био у улози арбитра. Али пошто се економска ситуација променила, то је постало све теже. Јер у политичком и културном животу и даље диктира моду Валонија, која, како сматрају Фламанци, више нема за то основе. Такво стање ствари је поново оголило старе противречности. У Фландрији необично су популарне десне радикалне неонацистичке струје, које истичу сепаратистичке и антиемигрантске програме.
Између осталог, ако Фландрија очекује од сопствене независности почетак новог живота – како политичког, тако и економског, за Белгију то може да постане смртоносни ударац. Валонија тешко да може да настави своју егзистенцију као самостална држава. Могуће да ће се она припојити некој земљи, у првом реду овде може да се говори о Француској.
Независност једног региона Белгије може да повуче за собом реконфигурацију читавог европског простора. Али тешко да неко у Европи, поред Фландрије, наравно, жели такве промене. Зато највероватније од распада земљу ће задржавати сви који могу да утичу на ову ситуацију. Одрекавши се престола, Алберт Други је позвао поданике на јединство. Његов син Филип, нови краљ, обећао је да ће наставити дело свог оца и сачувати Белгију као јединствену државу. Да ли ће му то успети?..
Марија Баљабина, Глас Русије
