- Poruka
- 354.360
{prvi deo}
Sunce zalazi na horizontu... Hiponaus razapinje luk. Nema sumnje, to je sigurno jelen koga sa bratom Belerosom već dva dana lovi. Hiponaus zadržava dah. Odapinje strelu. Istog trenutka vrisak odjekuje do neba. To nije životinjski, već ljudski krik. Nekoliko koraka udaljena od Hiponausa jedna sulueta pada licem na zemlju. Hiponaus nije pogodio jelena, već čoveka. Naginje se nad lešom, i prepoznaje rođenog brata, Belerosa. Lice mu poprima izraz užasa, nema mu spasa. Onoga ko ubije brata ne osuđuju samo ljudi, već proklinju i bogovi. Od sada će morati da se odaziva na ime „Belerofont“, u prevodu Belerosov ubica. Belerofont sahranjuje brata, zatim leže na njegov grob i zuri u tlo. Kako da dobije oproštaj bogova?
Belerofont je oduvek bio željan pustolovina. Sanjao je da će svojim podvizima postati ravan najvećim herojima. Ali sada je svemu kraj... Preostaje mu jedino izgnanstvo. Belerofont se poslednji put zagleda u zidine Korinta, grada u kome je rođen. Njegov otac Glauk vladar je Korinta. Belerofont je ovde princ, ali zna da će mu ubuduće vrata Korinta biti zatvorena. Tradicija nalaže da ubica bude proteran iz grada i osuđen na lutanje sve dok ne pristane da ga primi neki drugi grad ili dok ga neki kralj ne očisti od zločina, pružajući mu gostoprimstvo. Belerofont se tada seti Preta. Pret je kralj Tirinta, grada u arkoliskom zalivu. Možda će ovaj velikodušni kralj pristati da ga primi. Za njega pričaju da je dobar vladar plemenitog srca. Belerofont kreće na put. Potresen tragedijom koja ga je zadesila, Pret mu nudi prebivalište u svojoj palati, i predstavlja ga svim ljudima na dvoru. Među njima je i kraljica Stenebeja. Jedne noći dok Belerofont spava, vrata njego sobe se otvaraju. Ženska prilika ukoračuje u prostoriju, i uvlači se u njegov krevet. To je kraljica Stenebeja. Belerofont se trgne. Kraljica mu izjavljuje ljubav i obasipa ga poljupcima. Priznaje mu da ga voli. Zavolela ga je čim ga je ugledala... Nesrećni mladić je sav unezveren. Kraljica navaljuje, pokušava da ga zagrli. Belerofont je zgrožen. Nipošto ne želi da zloupotrebi Pretovo gostoprimstvo. Od Stenebeje zahteva da izađe iz njegove sobe i ostavi ga na miru. Ponižena, kraljica se povlači. Pogled joj je mračan, jasno je da će se osvetiti. Sledećeg dana kraljica ga javno optužuje za pokušaj silovanja. Mladić uzalud poriče. Počinjeni zločin ne sme da ostane nekažnjen. Ipak kralj ne može svojim rukama da ubije gosta. To se kosi sa zakonima gostoprimstva. Kada te zakone prekrši, na sebe navlači gnev božanstava posdzemlja. Pret moli Belerofonta da odnese jedno pismo njegovom tastu Iobatu, kjalju Likije. Srećan što je izbegao kaznu, mladić pristaje. Ali nije svestan da je time potpisao sopstvenu smrtnu presudu.
Na dvoru kralja Iobata, Belerofonta su veoma ljubazno i dobronamerno primili. Prvih devet dana ispunjeni su gozbama i slavljem. Iobat tek desetog dana odlučuje da otpečati koverat. Sadržaj pisma ga dovodi u veliku nepriliku. Pret je napisao sledeće: „Molim te da vesnika ukloniš sa lica Zemlje. Pokušao je da siluje tvoju kćerku, a moju suprugu.” Međutim iz istog razloga kao i njegov zet, Iobat se ne usuđuje da kazni Belerofonta. Ipak moraće da smisli rešenje. Iobat Belerofontu poverava misiju. Predlaže mu da ubije strahovito čudovište koje već godinama uništava njegovo kraljevstvo.
Taj monstrum je rođen kao plod sjedinjenja najsurovijih demona podzemlja. To je pakosno troglavo stvorenje… Jedna glava mu je lavlja, zverskog pogleda. Druga je kozja i bljuje vatru. A treća je glava zmaja. Zovu ga - Himera.
Belerofont pristaje. Nesvestan opasnosti koja mu preti ovaj zadatak doživljava priliku da se pokaže kao junak. Ovaj trenutak je toliko čekao, još od najranijeg detinjstva sanjao je da postane heroj.
Belerofont razmišlja kako da napadne Himeru a da ga njen plamen ne proguta. Ako joj priđe s leđa smrskaće ga njen ogromni rep... Zato traži pomoć od proroka. Ovaj mu kaže da će zver moći da savlada samo iz vazduha, a za to postoji samo jedno rešenje. Mladić mora da uhvati i ukroti Pegaza. Pegaz je čuveni beli krilati konj, ljubimac muza, kog svi smatraju neukrotivim. Vidovnjak mu otkriva da Pegaz navodno živi s muzama na planini Helikon.
Belerofont pažljivo pretražuje svaki kutak te oblasti, ali od krilatog konja ni traga. Korača po svim stazama, šumama, ali uzalud. Ali tog jutra put ga konačno navede na Atinin hram. Iscrpljen, on se tu sruši i tone u san naslonjen na stub. Bogovi se smrtnicima često obraćaju u snovima…
Atina, boginja mudrosti, pristiže mu u pomoć. Ona mu kaže: “Kraj nogu ću ti ostaviti poklon. On će ti pomoći da ukrotiš Pegaza. Posle trijumfa se zahvali Pegazovom ocu Posejdonu tako što ćeš izgraditi hram u njegovu čast. Krilatog konja ćeš naći na pirenskom izvoru, rado se tu poji.“ Kad se Belerofont probudi, poklon je zaista tu kraj njegovih stopala. Uzima ga u ruke. To su zlatne uzde...
Belerofont se sada otiskuje na put. Sledi stazu koja vodi do pirenskog izvora. Reč je o čarobnom izvoru koji je nastao kada je Pirena, kći reke Asopos prolila suze zbog smrti svog sina, kog je boginja Artemida nenamerno ubila. Atina je bila u pravu, Pegaz je tu... Veličanstveni konj blistavo-bele boje mirno stoji kao da ga čeka. Belerofont prilazi i Pegazu pažljivo stavlja zlatne uzde. Posle kratkog oklevanja, mladić zajaše krilatog konja. Istog trenutka Pegaz se propinje i tako glasno zanjišti da se drveće zatrese. Zatim polete i diže se iznad oblaka. Belerofont ga ne usmerava, Pegaz ga sam nosi do Himerine jazbine. Nakon što je preleteo brda i planine, Pegaz kruži u vazduhu... Dole na zemlji ugledao je zastrašujuću Himerinu priliku.
Konj se zaleće pravo na čudovište. Belerofont vadi luk i strele, dok Pegaz kopitima gazi Himerinu glavu. Ali, ništa ne pomaže... Zver je neuništiva. Strelice se na njenoj koži lome kao staklo. Po Atininom nagovoru, Belerofont pričvršćuje komad olova na vrh svog koplja. Kada se Pegaz sledeći put zaleti ka Himeri, Belerofont zabada koplje u čeljust odbojnog stvorenja. Himera počinje da bljuje vatru, ali ta vatra topi olovo koje joj teče u grlo i iznutra je sagoreva. Borba je završena.
Sunce zalazi na horizontu... Hiponaus razapinje luk. Nema sumnje, to je sigurno jelen koga sa bratom Belerosom već dva dana lovi. Hiponaus zadržava dah. Odapinje strelu. Istog trenutka vrisak odjekuje do neba. To nije životinjski, već ljudski krik. Nekoliko koraka udaljena od Hiponausa jedna sulueta pada licem na zemlju. Hiponaus nije pogodio jelena, već čoveka. Naginje se nad lešom, i prepoznaje rođenog brata, Belerosa. Lice mu poprima izraz užasa, nema mu spasa. Onoga ko ubije brata ne osuđuju samo ljudi, već proklinju i bogovi. Od sada će morati da se odaziva na ime „Belerofont“, u prevodu Belerosov ubica. Belerofont sahranjuje brata, zatim leže na njegov grob i zuri u tlo. Kako da dobije oproštaj bogova?
Belerofont je oduvek bio željan pustolovina. Sanjao je da će svojim podvizima postati ravan najvećim herojima. Ali sada je svemu kraj... Preostaje mu jedino izgnanstvo. Belerofont se poslednji put zagleda u zidine Korinta, grada u kome je rođen. Njegov otac Glauk vladar je Korinta. Belerofont je ovde princ, ali zna da će mu ubuduće vrata Korinta biti zatvorena. Tradicija nalaže da ubica bude proteran iz grada i osuđen na lutanje sve dok ne pristane da ga primi neki drugi grad ili dok ga neki kralj ne očisti od zločina, pružajući mu gostoprimstvo. Belerofont se tada seti Preta. Pret je kralj Tirinta, grada u arkoliskom zalivu. Možda će ovaj velikodušni kralj pristati da ga primi. Za njega pričaju da je dobar vladar plemenitog srca. Belerofont kreće na put. Potresen tragedijom koja ga je zadesila, Pret mu nudi prebivalište u svojoj palati, i predstavlja ga svim ljudima na dvoru. Među njima je i kraljica Stenebeja. Jedne noći dok Belerofont spava, vrata njego sobe se otvaraju. Ženska prilika ukoračuje u prostoriju, i uvlači se u njegov krevet. To je kraljica Stenebeja. Belerofont se trgne. Kraljica mu izjavljuje ljubav i obasipa ga poljupcima. Priznaje mu da ga voli. Zavolela ga je čim ga je ugledala... Nesrećni mladić je sav unezveren. Kraljica navaljuje, pokušava da ga zagrli. Belerofont je zgrožen. Nipošto ne želi da zloupotrebi Pretovo gostoprimstvo. Od Stenebeje zahteva da izađe iz njegove sobe i ostavi ga na miru. Ponižena, kraljica se povlači. Pogled joj je mračan, jasno je da će se osvetiti. Sledećeg dana kraljica ga javno optužuje za pokušaj silovanja. Mladić uzalud poriče. Počinjeni zločin ne sme da ostane nekažnjen. Ipak kralj ne može svojim rukama da ubije gosta. To se kosi sa zakonima gostoprimstva. Kada te zakone prekrši, na sebe navlači gnev božanstava posdzemlja. Pret moli Belerofonta da odnese jedno pismo njegovom tastu Iobatu, kjalju Likije. Srećan što je izbegao kaznu, mladić pristaje. Ali nije svestan da je time potpisao sopstvenu smrtnu presudu.
Na dvoru kralja Iobata, Belerofonta su veoma ljubazno i dobronamerno primili. Prvih devet dana ispunjeni su gozbama i slavljem. Iobat tek desetog dana odlučuje da otpečati koverat. Sadržaj pisma ga dovodi u veliku nepriliku. Pret je napisao sledeće: „Molim te da vesnika ukloniš sa lica Zemlje. Pokušao je da siluje tvoju kćerku, a moju suprugu.” Međutim iz istog razloga kao i njegov zet, Iobat se ne usuđuje da kazni Belerofonta. Ipak moraće da smisli rešenje. Iobat Belerofontu poverava misiju. Predlaže mu da ubije strahovito čudovište koje već godinama uništava njegovo kraljevstvo.
Taj monstrum je rođen kao plod sjedinjenja najsurovijih demona podzemlja. To je pakosno troglavo stvorenje… Jedna glava mu je lavlja, zverskog pogleda. Druga je kozja i bljuje vatru. A treća je glava zmaja. Zovu ga - Himera.
Belerofont pristaje. Nesvestan opasnosti koja mu preti ovaj zadatak doživljava priliku da se pokaže kao junak. Ovaj trenutak je toliko čekao, još od najranijeg detinjstva sanjao je da postane heroj.
Belerofont razmišlja kako da napadne Himeru a da ga njen plamen ne proguta. Ako joj priđe s leđa smrskaće ga njen ogromni rep... Zato traži pomoć od proroka. Ovaj mu kaže da će zver moći da savlada samo iz vazduha, a za to postoji samo jedno rešenje. Mladić mora da uhvati i ukroti Pegaza. Pegaz je čuveni beli krilati konj, ljubimac muza, kog svi smatraju neukrotivim. Vidovnjak mu otkriva da Pegaz navodno živi s muzama na planini Helikon.
Belerofont pažljivo pretražuje svaki kutak te oblasti, ali od krilatog konja ni traga. Korača po svim stazama, šumama, ali uzalud. Ali tog jutra put ga konačno navede na Atinin hram. Iscrpljen, on se tu sruši i tone u san naslonjen na stub. Bogovi se smrtnicima često obraćaju u snovima…
Atina, boginja mudrosti, pristiže mu u pomoć. Ona mu kaže: “Kraj nogu ću ti ostaviti poklon. On će ti pomoći da ukrotiš Pegaza. Posle trijumfa se zahvali Pegazovom ocu Posejdonu tako što ćeš izgraditi hram u njegovu čast. Krilatog konja ćeš naći na pirenskom izvoru, rado se tu poji.“ Kad se Belerofont probudi, poklon je zaista tu kraj njegovih stopala. Uzima ga u ruke. To su zlatne uzde...
Belerofont se sada otiskuje na put. Sledi stazu koja vodi do pirenskog izvora. Reč je o čarobnom izvoru koji je nastao kada je Pirena, kći reke Asopos prolila suze zbog smrti svog sina, kog je boginja Artemida nenamerno ubila. Atina je bila u pravu, Pegaz je tu... Veličanstveni konj blistavo-bele boje mirno stoji kao da ga čeka. Belerofont prilazi i Pegazu pažljivo stavlja zlatne uzde. Posle kratkog oklevanja, mladić zajaše krilatog konja. Istog trenutka Pegaz se propinje i tako glasno zanjišti da se drveće zatrese. Zatim polete i diže se iznad oblaka. Belerofont ga ne usmerava, Pegaz ga sam nosi do Himerine jazbine. Nakon što je preleteo brda i planine, Pegaz kruži u vazduhu... Dole na zemlji ugledao je zastrašujuću Himerinu priliku.
Konj se zaleće pravo na čudovište. Belerofont vadi luk i strele, dok Pegaz kopitima gazi Himerinu glavu. Ali, ništa ne pomaže... Zver je neuništiva. Strelice se na njenoj koži lome kao staklo. Po Atininom nagovoru, Belerofont pričvršćuje komad olova na vrh svog koplja. Kada se Pegaz sledeći put zaleti ka Himeri, Belerofont zabada koplje u čeljust odbojnog stvorenja. Himera počinje da bljuje vatru, ali ta vatra topi olovo koje joj teče u grlo i iznutra je sagoreva. Borba je završena.
