"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Kotromanicev sin]

Greeks Are NOT Europeans​

Па нису ни са мог Бистрика у Рајвоса.

То ти је оно кад мислиш да си посебан, а папак си.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Галеб и Палавестра. Сјајно.

[..]

Још једном линк сјајног подкаста са професором Палавестром.

@Mrkalj

 

[Mrkalj]

Velja Abramović i ova dvojica Čarapana uzeli su pare od istog gazde jer pričaju istu nesuvislu priču - antisrpske poteze vuku Rusi, KGB. Najbolje je kada ih Velja hvali.

Ovde se upetljao kao pile u kučine:

https://youtu.be/7DtQ3P0cxjc:582

Dakle, prodane duše, lovci na novci.

Prešao sam na težu literaturu. Totalno sam skapirao ženu.

 

[Mrkalj]

Prešao sam na težu literaturu. Totalno sam skapirao ženu.

Ključ za čitanje onog što govori Abramović i Čarapani Gomez Šargić i Lurč Petrović.
Čini što ti je volja će biti sav Zakon.
Veliko Belo Bratstvo pri samom spominjanju imena izaziva skretanje pogleda i pomisao na
izvesnu grupu natprirodnih bića koja svojom abnormalnom moći širi uticaj na religije, duhovne
organizacije i samo ustrojstvo civilizacije. Još od priča Teozofskog društva, pa preko verovanja
raznih "New age" mislioca veruje se da su razni religiozni lideri i duhovne vođe bili duboko pod
uticajem i vođstvom Velikog Belog Bratstva - a mnogi koji su se javno eksponirali tvrdili su da su
lično dobijali mistične i misteriozne poruke, uputstva i učenja čiji je izvor ovo Bratstvo i njegovi
Skriveni upravitelji.

Spojler

Ideja o tajnoj organizaciji prosvetljenih mistika koji vode duhovni razvoj planete i ljudske
rase "prvo" se pojavio krajem osamnaestog veka u knjizi "Oblak nad svetilištem" Karla von
Ekarthauzena koji je ovo društvo mistika opisivao kao skupinu onih koji su ostali aktivni na zemlji i
nakon svoje fizičke smrti obrazujući "Savet Svetlosti" koji je bio sačinjen i od živih i od umrlih
mistika i mudraca, nazivajući ih čak i Zajednicom Svetaca. Ova knjiga je bitno uticala na određene
koncepte shvatanja i ponašanja među tajnim društvima i među njihovim prosvetljenim adeptima
koji su posebno bilo inspirisani idejama Rozenkrojcera i Iluminata.
U devetnaestom veku su čak publikovana "Pisma Mahatmi" koje je navodno prenosio
izvesni tajni majstor Kut Humi kroz Alfreda Persija Sineta razotkrivajući da članovi ove organizacije
telepatski komuniciraju i da su im sedišta u Indiji i Tibetu. Sama pisma su takođe zagovarala i tada
kontroverzne ideje o reinkarnaciji.
U knjizi "Razotkrivena Izida" Elene Blavatske navedeno je da njeno učenje potiče iz ovako
misterioznog izvora i da su izvesne Mahatme - Majstori skrivenog Bratstva preneli pouke preko
fizičkog plana, te da je madam Blavatska imala fizičke susrete sa ovim Tajnim Majstorima - mada
je svoje znanje dobijala putem medijumstva. Njena učenja su kroz Teozofsko društvo dalje razradili
C.V.Ledbiter, Elis Bejli i Helena Rerih.
Ideja o tajnom skupu mudraca je postojala i tom skupu su dodeljivana razna imena u
miljeu devetnaestovekovne ezoterične scene. Artur Edvard Vajt je u svojoj "Knjizi O Crnoj Magiji i
Paktovima" napomenuo da postoji takva grupa inicijata koji prenose Istinu i mudrost onima koji su
im vredni i dostojni. Vajtova i Ekarthauzenova knjiga su dobrano uticale na okultistu Alistera
Kroulija te se kroz njegove knjige i učenje često provlači potka o postojanju Tajnih Majstora koji
upravljaju sistemima Inicijacije - a njegovo je uverenje nasleđeno kroz članstvo u Hermetičkom
Redu Zlatne Zore za koje se verovalo da predstavlja vidljivi deo i materijalni ogranak Reda Velikog
Belog Bratstva.
Ime "Veliko Belo Bratstvo" promovisano je u Ledbiterovoj knjizi iz 1925 godine "Majstori i
put" i od tada ta "kovanica" predstavlja sinonim za određeni krug inicijata koji su dosegli najviša
duhovna znanja i postignuća i koji po svojim namislima i planovima upravljaju radovima adepata i
same ljudske rase - napominjući da su oni dobronamerni spram svoje "mlađe braće", ali ne
opredeljujući se niti dajući naklonost nijednoj posebnoj ovozemaljskoj organizaciji.
U zapadnoj misterijskoj tradiciji, među "ritualnim magičarima" postoji koncept po kojem se
Veliko Belo Bratstvo" naziva "Velikom Belom Ložom" čime se daje naznaka o postojanju izvesne
hijerarhijske strukture koja je unekoliko slična Masoneriji. Garet Najt opisuje ove "Majstore" kao
"Adepte Unutarnjih Planova" koji su stekli iskustva na osnovu kojih deluju na zemlji ali i na višim
razinama i sferama. Neki pak definišu razlikovanje Bratstva od Lože, napominjući da je Veliko Belo
Bratstvo škola, a da je Velika Bela Loža zajednica svih onih koji su na duhovnom Putu. Naravno, po
uzoru na Red Zlatne Zore Alister Krouli, čiji je uticaj na ezoteričnu tradiciju dvadesetog veka
enorman, je preuzeo koncept da vrhovni Red, povezan sa vrhovnom trijadom "kabalističkog"
Drveta Života predstavlja Bratstvo Tajnih Majstora i prosvetljenih Magusa, te čije je, po toj tradiciji,
preneseno ime "Red Srebrne Zvezde" upućujući time poglede mistika ka zvezdama i Gnozi koja
potiče sa nebeskog svoda boginje Nuit koju je Krouli duboko obožavao. Sam Krouli je sebe
predstavljao kao jednog od tih tajnih Majstora - a uzevši u obzir dubinu i širinu njegovih pouka i
uticaj njegovih knjiga gotovo da tome i nema sumnje. Ipak ono što je obeležje njegovog "znanja"
takođe potiče iz misterioznog izvora kroz koji je on "primio" svoj najuticajniji magički spis - Knjigu
Zakona.

Peter Deunov, bugarin, je vodio svoju organizaciju "Univerzalnog Belog Bratstva" zbog koje
je kao jeretik ekskomuniciran iz hrišćanske crkve, a i njegov sledbenik makedonac Omraam Mihael
Ajvanhov je formalno uspostavio organizaciju sa ovakvim imenom koja postoji u dan danas.
Tridesetih godina dvadesetog veka termin Veliko Belo Bratstvo se utvrdio još više kroz
pisanje Gaja Balarda u njegovoj knjizi "Univerzalne Misterije" gde je Bratstvo predstavljeno kao
družina Besmrtnih Svetaca i Mudraca koji su prošli kroz Inicijacije Transfiguracije, Preporađanje i
Uskrsnuća, nadalje propagirajući učenje "Uzdignutih Majstora" koje su zatim prenosili društva Most
ka slobodi, Vrh Svetionika i Hram prisustva.
U kasnija vremena pojavila su se i uverenja da koncept suprotnosti i polarnosti svetla i
tame, belog i crnog predstavlja ograničavajuće koncepte ranijih moralnih i filozofskih uverenja - te
mnoštvo religioznih grupacija potpuno odbacuje ideje, verovanje i učenja o ovakvom Bratstvu.
Veliko Belo Bratstvo je takođe znano pod imenom Veliko Bratstvo Svetlosti za koje se
veruje da ga vode Uzdignuti Majstori koji su u hijerarhiji koja je upletena u uređenje evolucije
našeg sveta.
U ovo Bratstvo su uvršteni Isus, Konfučije, Gautama Buda, Marija Magdalena, Hilarion,
Arhanđeo Mihajlo, Enoh, Pavle iz Venecije, Sen Žermen, a ovim imenima su dodata i medijumski
primljena imena drugih "tajnih" majstora - Kut Humi, Morija, Maitreja, Sanat Kumara i slični, a svi
su imali obeležja i osobine "bodisatvi" - ljudi koji su dosegli najviše stanje prosvetljenosti kojeg su
se odrekli zarad pomoći "osetnim bićima".
Kasnije su se ovim imenima, kroz literaturu i uverenje raznih grana sledbenika ove ideje o
Velikom Bratstvu, pridodata i imena, kao što su Lao Ce, Krišna, Tahuti, Mojsije, Dionis, Muhamed,
To Mega Terion, Hermes, Pan, Prijap, Oziris, Melkizedek, Kem, Amoun, Mentu, Herakle, Orfej,
Odisej, Vergilije, Katul, Marcijal, Rable, Svinbern, Apolonije iz Tijane, Simon Mag, Mani, Pitagora,
Bazilid, Valentin, Bardezan, Hipolit, Merlin, Artur, Kamuret, Parsifal, Karolus Magnus, Vilijem od
Sirena, Fridrih Fon Hoenstaufen, Rodžer Bekon, Jakobus Burgundus Molenzis Mučenik, Kristijan
Rozenkrojc, Ulrih Fon Huten, Paracelzus, Mihael Majer, Roderik Bordžija, Papa Aleksandar VI, Jakob
Beme, Frensis Bekon Lord Verulam, Andrea, Robertus De Fluktibus, Džon Di, Ser Edvard Keli,
Tomas Von, Elajas Ešmol, Molinos, Adam Vajshaupt, Volfgang Fon Gete, Ludovikus Reks Bavarie,
Rihard Vagner, Alfons Luj Konstans, Fridrih Niče, Hergrejv Dženings, Karl Kelner, Forlong Duks, Ser
Ričard Pejn Najt, Pol Gogen, Ser Ričard Frensis Barton, Doktor Žerar Enkos, Doktor Teodor Rojs i
naposletku i sam Ser Alister Krouli. Imenovanjem ovi "Tajni Majstori" i nisu bili više toliko tajni te je
moguće sagledati realnost ovakvog uvrštavanja u "spisak" Mudraca i Svetaca i njihov konkretan
uticaj na civilizaciju.
N

 

[Mrkalj]

Spojler: Veliko Belo Bratstvo 2/3

e treba zaobići ni činjenicu da u Martinističkim redovima, koji su bili svojevremeno moćni
nosioci zapadnog hermetizma, zaista u hijerarhiji postoje stepeni Tajnih Superiora, niti činjenicu da
ju upravo kroz Martiniste započeo uticaj i procvat "zapadnog hermetizma" pod misterioznim
uplivima njihovog Majstora Filipa iz Liona.
Postoji verovanje da je Veliko Belo Bratstvo postojalo još u starom Sumeru, te da je
njegovo prisustvo primetno i u Egiptu, kro z Sledbenike Horusa, a odatle preko sekte Terapeuta učenika Tub-Al-Kaina i sledbenika Mojsija, Ješua i Jovana biva preneseno, tajno, više ka Evropi.
Postoje verovanja da su središta i duhovni centri Velikog Belog Bratstva smešteni u Indiji, u pustinji
Gobi, na Tibetu, kod planine Kajlaš, u "Samadi pećinama", zatim svojevremeno raspušteni centar
na planini Sinaj gde je bio i hram u kojem se proizvodila Mana - Šibolet, hrana bogova, a u
modernija vremena često se spominju velike katedrale sagrađene širom Evrope. Postoji verovanje
da su centri moći ove civilizacije povezani sa čudesnom Agartom i Šambalom - o kojima su
ispredane razne priče, poput jedne, po kojoj postoje dvadeset i dve masonske Lože koje se bave
samo duhovnim radom i sa kojima direktno komunicira poglavar Velikog Belog Bratstva - lično Kralj
Sveta - "Rex Mundi".
Veruje se da je Veliko Belo Bratstvo dalo čovečanstvu, putem svojih izabranika,
najznačajnije knjige mudrosti - Enuma Eliš, Bibliju, Kuran, Rig Vede, Bagavad Gitu, Popol Vuh i
druge, a veruje se da određeni simboli predstavljaju uticaj i prisustvo Velikog Belog Bratstva pogotovo Kaducej, Sova, Ouroboros, Zvezda i Svevideće Oko u Trouglu.

Konceptu Velikog Belog Bratstva ljudi su pridodali sve moguće raznovrsne ideje duhovnosti,
vrline i moralnosti u superlativu.
Ljudi veruju... nadaju se...
Sve ove ideje i priče jesu generalno istinite i praktično tačne jer Veliko Belo Bratstvo
predstavlja i strukturu i duhovno telo tj. društvo sačinjeno od onih koji su na duhovnom putu
samospoznaje i od onih koji su dosegli Najvišu Spoznaju te iz toga izvode svoje dejstvo kroz javne
ili tajne aktivnosti.
Sama struktura nam je poznata i prenosi se preko hermetičkih nivoa koji izviru iz Reda
Srebrne Zvezde koji predstavlja "okultno" središte i emanatora duhovnosti u našem vremenu - pod
tim imenom. Kada ovo postane jasno sagledava se da su uputstva i spisi Velikog Belog Bratstva,
kao i struktura i rad u spoljašnjosti potpuno poznati. Ono što nije poznato jeste članstvo tj. oni koji
čine samu srž Duhovnosti ovog i drugih svetova.
Veliko Belo Bratstvo predstavlja Sve, kako je jednom Majstor Ab-Ul-Diz poručio ljudima.
Ono podučava o Prirodi, Čoveku, njegovim osobinama kao stvarnom manifestatoru Božanstva, o
unutarnjem i spoljašnjem svetu, o vezama čoveka sa spoljašnjim svetom, o čovekovoj višoj prirodi
i na koji način čovek može da se uzdigne do spoznaje svoje božanstvenosti setivši se svoje
besmrtnosti i na koji način su opsene i ograničenja uticale na čovekovo stanje, o tome da priroda
nije samo materija, o tome da su postojala zlatna vremena i da se vremena i čovekovo stanje u
njima menja, o grehu, o prenosu tradicije, kako kroz knjige tako i kroz učitelje i usmerivače
duhovnih tokova, o svetim spisima i sagledavanju njihovih istina, u vremena njihove manifestacije,
kao i u današnje vreme, o odgovornosti koje čovek ima, kao i o pravima, o ideji da je čovek sam
svoj spasitelj, o strukturi duhovnosti i univerzuma u kojem čovek živi, o tome da čovek završava
božansku kreaciju svojim življenjem u duhu, o ključevima za spoznaju i tome da je čovek ogledalo
božanskog lika i čuda, o svetlosti bića drugih svefa i o mraku ličnog neznanja, o univerzalnom
planu i pomaganju u novom rođenju univerzuma, o rođenju, životu i smrti, o radu i podvizima koji
se moraju ostvariti u životu i na duhovnom putu, o naporima i uzrocima i posledicama napora,
namera i aktivnosti čoveka, o zarobljenosti čoveka i težnje za slobodom, o materiji vidljivoj i
nevidljivoj, o posebnom magnetizmu i suptilnoj ljubavi koja je eter svega postojećeg, o neuspesima
u radu, čoveka, predaka i čovečanstva, o razvoju civilizacije, o prirodnim zakonima i principima, o
stanjima i procesima prirode čoveka i univerzuma, o obitavaocima različitih sfera postojanja, o
uništenju univerzuma i preporađanju, o sudbini čovečanstva, o mukama i patnjama postojanja, o
radostima postojanja, o svim polarnostima i vezama unutar i izvan čoveka, o ljudskoj nauci, o Reči,
koja je Ime čoveka, koja otvara vrata spoznaje i svetlost duše, o navikama i težnjama čoveka, o
spektru i jednoj svetlosti koja čini čoveka, o duhu, o emisarima duha i njihovoj misiji i istini i
razotkrivanju, o skrivenim generacijama i univerzalnom bratstvu, o poreklu čoveka i njegovoj
odrednici u univerzumu, o željama i volji, o jedinstvu božanske volje i čovekove želje, o zavetu
između Boga i Čoveka, o razmerama i odnosima bića, o svim znanjima kako ostvariti spoznaju i
buđenje u duhu, o izabranima, o vođenima, o lenjima, o naprednima, o slepima i mrtvima, o
zločinima i kaznama, o suđenju i sudbini, o prokletstvima namera i volje, o delovanju boga i
delovanju čoveka, o postignuću na zemlji i postignuću u svetlosti, o talentu i inspiraciji, o
vibracijama sveta, o padu i uzdizanju, o elementima, planetama i nebesima univerzuma, o smislu
postojanja i smislu prestanka postojanja, o načinima za prestanak postojanja na tužne i radosne
načine, o vladarima i slugama, i ratu i miru, o kontinuitetu postojanja, o vrlinama i utvrđenosti u
uverenja, o čovekovim odnosima i povezanosti sa spoljnim i unutarnjim svetom i duhom, o tome da
je sve Jedno i da je to Jedno koliko čovek, toliko i Univerzum, o proročanstvima, o izgonu iz raja i
sa zemlje, o lažima i prirodnim zakonima, o duhovnom kraljevstvu, o žrtvovanju, o životinjama i
pićima prirode i suptilnih sfera, overi, religiji, verovanjima i nadanjima čoveka, o stvarnosti, o
potopu i spasenju, o preživljavanju, o obrezivanju, o vođama sveta, o uspešnosti, o poretku stvari
u svetu, o prvim i kasnijim zakonima sveta, o mesijama, spasiteljima i drugim prevarantima, o
tajnom jedinstvu svih božanskih zakona, o jednom zakonu, o jednoj čovekovoj volji, o skrivanju i
razotkrivanju čoveka samoga sebi, o čovekovom bogoobličju, o nevinosti i iskvarenosti čoveka, o
napretku i razvoju, o evoluciji, o nejasnoćama viđenja prirode, o istini koja razgrađuje iluzije i
opsene, o oslobođenim dušama i iskušenjima kroz koje su prošle na putu oslobođenja, o
zastranjimanjima, o zabludama, o ljudskom umu, o čovekovom semenu i porodu, o delima i
ostvarenjima, o kraju sveta, o bogovima koji vladaju za Jednog Boga, o njihovim poslanicima,
anđelima, arhanđelima i drugima, o jeziku koji svi razumeju, o hrabrosti i slabostima čoveka, o
plodovima postojanja i granama koje povezuju veliko drvo postojanosti sveta i o mnogim drugim
detaljima ili krupnim istinama koje ne moramo više spominjati.
Zašto? Jer ima bezbroj lekcija znanja koliko ima i pitanja u ljudskom umu, a ima i bezbroj
sfera kroz koje je čovek raspršen dok ne dođe do jedne spoznaje - da je on Jedno sa Bogom i
Univerzumom.

 

[Mrkalj]

Spojler: Veliko Belo Bratstvo 3/3

Kako bi se predupredilo ovo raspršivanje i izgubljenost u dokučivanju koliko anđela može
da stane na vrh igle, Veliko Belo Bratstvo je iznedrilo izvesnu strukturu kroz koju je bilo u stanju da
sagledava sve ostale strukture. Ta struktura nije ništa drugo do projekcija univerzuma u umu
čovečanstva, te su stoga Majstori mogli bez razlike, po svojim namerama i impulsima da
usmeravaju religiozne pokrete, okultna bratstva, kao i naučnike i nevernike, nerazuman puk i prost
narod. Buvajući Jedno sa svime Veliko Belo Bratstvo upravo ne daje prednost nikome nad nekim
drugim i svakome je pružena prilika da se po ličnim duhovnim nazorima i uverenjima uputi na
duhovni put.
Struktura Velikog Belog Bratstva jasno je data u posebnim spisima, ali i izvesni medijumi
tvrde da je moguće komunicirati sa Bratstvom i primati uputstva putem suptilno prenesenih pouka.
Ko zna? Ipak, ono do čega se stoji jeste da čovek mora sam u sebi da spozna svoju suštinu i da
drugog spasitelja osim sebe nema.
Čovek se na svom putu prvo poučava osnovnim stvarima, kroz koji god duhovni sistem da
stupa na stazu samospoznaje, a to je saznavanje o ličnoj prirodi i njenim osobenostima, spolja i
iznutra tragajući za shvatanjem o svom ličnom duhovnom stanju i odrednicama koje čine ličnu
prirodu. Sveopšta egzaltacija koja dolazi kroz ekspanziju shvatanja i širenja svesti dovodi do
stadijuma kada čovek postaje prijemčiv za suptilne sfere, nivoe i energije i uplive čiste svetlosti u
predanost samospoznaji. Duhovni čuvari i vodiči nikada čoveka ne ostavljaju samoga - a ti
pomoćnici su upravo skriveni elementi samog čoveka - koji pri času konačne spoznaje poima i
shvata da je Jedno sa svime, da je u Jednome i da Jedno deluje kroz njega.
Na kraju duhovnog puta nema verovanja i nadanja, onaj koji je išao duhovnim putem jeste
manifestacija Božanstvenosti i niko drugi do jedan od Majstora velikog Belog Bratstva.
Veliko Belo Bratstvo je sve.
Ko si ti?
Veliko Belo Bratstvo podučava čovečanstvo ciljevima stvarne religiozne i duhovne težnje
kroz stvarna duhovna iskustva. Vrhovno iskustvo, Istina je jedinstvena i može se univerzalno
prepoznati po svojim ispoljavanjima.
Iako celokupna populacija čovečanstva nema uvida u mogućnosti aspiracije i duhovnog
uzdizanja kroz i ka Velikom Belom Bratstvu određene okolnosti u životu dovode svakoga ponaosob
sa unutarnjom duhovnom svetlošću koja postoji u svemu. Ne koristeći specijalizovanu terminologiju
različitih sistema Bratstvo je u stanju da sagleda stanje, aspiracije, mogućnosti i postignuća svakog
Bića i uputi isto na odgovarajuću stazi shvatanja vlastite istinske prirode. Za široke mase
uspostavljene su religije u svim svojim različitostima u formi i konceptu verovanja. Ipak iza svake
religije postoje duhovni principi koji razotkrivaju Stazu istinskih posvećenika. Ovi principi su poznati
i mogu se i razotkriti i potvrditi kroz lično religiozno iskustvo. U svojoj suštini religije sadrže
korenske odrednice "Joge" ili "Magike" kojima se služe u prenosu svojeg posebnog Znanja i
usmerenja čovečanstva. Unutarnji i stvarni metodi duhovnog postignuća su zaista postavljeni na
naučnim osnovama, a jedini cilj je Religija - ponovno Sjedinjenje Čoveka i Boga.
U svakom religioznom sistemu postoji i sistem inicijacije kroz koji čovek može da dosegne i
spozna ono Najviše. Ovakve sisteme inicijacije Veliko Belo Bratstvo je uspostavilo preko svojih
poslanika i učitelja koji su se prihvatili posla služenja evoluciji čovečanstva u duhovnim regijama
univerzuma. Prva i osnovna poruka i postavka jeste:
Spoznaj Samoga Sebe!
Uvidevši da oni koji su ovo ostvarili obitavaju u izvesnoj Lepoti, Blaženstvu i Svesti koje
jedino terminom "Svetlost" može da se približno opiše ljudi stupaju stazama koje su im predočene
kao sistemi rada i postignuća tog uzvišenog duhovnog stanja.

Kao i u ranijim vremenima, tako i skoro, Veliko Belo Bratsvo se često prikazivalo, u
literaturi i ezoteričnim spisima inicijatskih sistema, svojim inicijalima:
A.'.A.'.
Tim inicijalima su pak pridodavana razna imena i odrednice, kao što su "Arcana
Arcanorum", "Astrum Argentum", "Astron Argon", "Aster Argos", "Anutarra Amnaya", "Arcadia
Academia", "Alchemia Arcanorum", "Alta Astra", koja su sadržala posebne poruke o načinima i
metodima prenosa znanja i inicijatskih praksi, kao i distinktivne odrednice izvora s kojih se
određeni duhovni tok napaja i prenosi svoje uticaje. Ipak A.'.A.'. je predstavljao Skrivenu Srž
svakog sistema inicijacije, a time i stvarni i nevidljivi Red onih koji su "upravljali" tim sistemima
Inicijacije. Očito je postojanje ovakvog Tajnog Društva tokom poznate istorije. Ipak svaki sistem
inicijacije nije bio neodvojiv od ove srži i često su sami učitelji i upravitelji, zbog potreba vremena i
društvenih okolnosti u kojima je čovečanstvo obitavalo, pronalazili nove načine ispoljavanja i
smisao prenosa duhovnih pouka. Zbog ove tajnovitosti i skrivenosti te učitelje i prenosioce Gnoze,
zbog njihovih skrivenih identiteta i misterioznih načina delovanja ljudi su nazivali Tajnim
Majstorima, Nevidljivim Superiorima, Nevidljivim Čuvarima. Šta više, ne sme se smetnuti sa uma
da Veliko Belo Bratstvo nije društvo niti organizacija nalik mundanim udruženjima ljudi - ono je
stanje svesti i prožetosti celokupnog ljudskog roda, u inter-relaciji sa celokupnom prirodom i
univerzumom. Ovo bratstvo za sebe vrlo često kaže da je ono "Svetlost u Širenju" i kao takvo
predstavlja Suštinu Čovečanstva - "Ateh ha Adam".
Ono što je generalno obeležje svih sistema inicijacije koji potiču od Velikog Belog Bratstva
jeste da postoje određene celine ili "škole" koje se dele na spoljašnju, unutrašnju i vrhovnu, koje
na svojim među-stadijumima pretpostavljaju stvarna duhovna iskustva - postignuće znanja i
razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarem za svakog aspiranta i inicijata, ako i postignuće "prelaska"
izvesnog duhovnoh Ambisa koji deli materijalno i ograničeno od stvarnog duhovnog stanja čoveka.
Bratstvo objašnjava to činjenicom da je univerzum sazdan po tim kosmičkim principima te da se
čovek kao Mikrokosmos prožima sa Makrokosmosom bivajući slika i prilika Jednote te po tome
svako bez razlike u sebi sadrži te univerzalne komponente i potencijale stvarnog postignuća i
dosezanja najviše svesnosti - Svetlosti.
Veliko Belo Bratstvo je Suština Čovečanstva i Svetlost u Širenju

 

[Mrkalj]

I ovo je svojevrsno priznanje Abramovića koje je izvukao Pavković:

 

[Бран Мутимировић]

Не.

https://chatgpt.com/s/t_6910c4953cec819180aac1bc3230f981

Obmanjujuće jer se oslanja na modernu varijabilnost haplogrupa umesto na drevnu DNK. I2a-CTS10228 (Dinarska) se ne pojavljuje na Balkanu pre 6. veka n.e.; sve prethodne I2a linije iz neolita, bakarnog i bronzanog doba su druge podgrane, nepovezane sa kasnijom Dinarskom. R1a-M458 i Z280 u Evropi su izvedene i mlađe linije; koreni R1a-Z93 su u stepama Sibira i Kazahstana. Nijedna linija R1a iz bronzanog doba Balkana ne vodi ka stepama. Drevna DNK pokazuje jasnu sliku: Sloveni dolaze sa severa (iz šuma i stepa oko Dnjepra i Pripjata), mešaju se sa lokalnim Balkancima i formiraju moderni genetski sastav. Varijabilnost modernih haplogrupa ne menja ništa u tome.

Pitaj ga da li je ovo tačno pa vidi šta će ti reći, a ne da ga "treniraš" netačnim podacima koje onda on tretira kao tačne.

 

[Mrkalj]

I2a-CTS10228 (Dinarska) se ne pojavljuje na Balkanu pre 6. veka n.e.;

Vidiš, ovo je netačna informacija. To što još nije nađena:
- ne znači da neće biti nađena
- ne znači da nije postojala iako ne bude nađena

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

To je biološki fakultet. Tu je komandovala majka Koste Kecmanovića. Svi su pod Cijinom kontrolom.

 

[Бран Мутимировић]

Vidiš, ovo je netačna informacija. To što još nije nađena:
- ne znači da neće biti nađena

Istina, ne znači.

- ne znači da nije postojala iako ne bude nađena

Istina, ne znači ni ovo. Odsustvo dokaza ne znači nužno i nepostojanje dokaza. Ali to nije empirijska nauka nego metafizika. Tvrdnje koje nije moguće falsifikovati nisu prihvatljivi argumenti u nauci.

Ako neka haplogrupa treba da bude prisutna u regionu tokom više hiljada godina, onda se očekuje da se pojavi u bar nekom od stotina sekvenciranih uzoraka iz tog perioda. Za Balkan imamo ogroman korpus drevne DNK iz mezolita, neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, "ilirskih" nekropola, tračkog konteksta i južnoslovenskog ranog srednjeg veka. Nije nađena nijedna I2a-CTS10228 niti njene direktne prethodnice. To nije nekakav slučajni propust nego jasan šablon u velikoj količini podataka. Ako u genetici prihvatiš kao argument tvrdnje poput "možda je postojala, ali je još nismo našli/možda nikad ni ne nađemo", onda više ništa ne može da se dokaže niti opovrgne, što onda ukida svaku mogućnost da drevna DNK išta znači i svodi nauku na puko nagađanje.

Dok se ne pojavi drevni uzorak, tvrdnja o prisustvu ostaje neuporedivo slabija od tvrdnje koja ima neposredni arheogenetski dokaz. Nebo i zemlja.

 

[Mrkalj]

Ako neka haplogrupa treba da bude prisutna u regionu tokom više hiljada godina, onda se očekuje da se pojavi u bar nekom od stotina sekvenciranih uzoraka iz tog perioda. Za Balkan imamo ogroman korpus drevne DNK iz mezolita, neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, "ilirskih" nekropola, tračkog konteksta i južnoslovenskog ranog srednjeg veka. Nije nađena nijedna I2a-CTS10228 niti njene direktne prethodnice. To nije nekakav slučajni propust nego jasan šablon u velikoj količini podataka. Ako u genetici prihvatiš kao argument tvrdnje poput "možda je postojala, ali je još nismo našli/možda nikad ni ne nađemo", onda više ništa ne može da se dokaže niti opovrgne, što onda ukida svaku mogućnost da drevna DNK išta znači i svodi nauku na puko nagađanje.

Dok se ne pojavi drevni uzorak, tvrdnja o prisustvu ostaje neuporedivo slabija od tvrdnje koja ima neposredni arheogenetski dokaz. Nebo i zemlja.

Ali ne ako su se pokojnici spaljivali. Sve je ovo tačno što si napisao (nisam to primetio ranije; možda zato što nisi ništa artikulisano ni pisao). Međutim, definišeš naučnu granu kao da je sama sebi svrha, svodiš je na praktični aspekt, kao da je tehnička nauka o betonu u pitanju. Arheogenetika nije industrija koja isporučuje beton marke “dokaz” ili “nedokaz”, već heuristička disciplina koja radi sa fragmentarnim materijalom i ne može da anulira arheološke, etnolingvističke i demografske parametre samo zato što sama nema uzorak. Ako metod nosi ugrađeno ograničenje (spaljivanje, klimatska degradacija, mikro-lokalna varijabilnost nalaza), onda i zaključak mora da ga uključi — u suprotnom, ne tumačiš podatke, nego ih apsolutizuješ.

 

[Бран Мутимировић]

Ali ne ako su se pokojnici spaljivali. Sve je ovo tačno što si napisao (nisam to primetio ranije; možda zato što nisi ništa artikulisano ni pisao). Međutim, definišeš naučnu granu kao da je sama sebi svrha, svodiš je na praktični aspekt, kao da je tehnička nauka o betonu u pitanju. Arheogenetika nije industrija koja isporučuje beton marke “dokaz” ili “nedokaz”, već heuristička disciplina koja radi sa fragmentarnim materijalom i ne može da anulira arheološke, etnolingvističke i demografske parametre samo zato što sama nema uzorak. Ako metod nosi ugrađeno ograničenje (spaljivanje, klimatska degradacija, mikro-lokalna varijabilnost nalaza), onda i zaključak mora da ga uključi — u suprotnom, ne tumačiš podatke, nego ih apsolutizuješ.

Spaljivanjem ne može da se objasni sistematsko odsustvo cele linije kroz više hiljada godina na području gde postoje brojni netaknuti skeletni ostaci iz svih epoha. Na Balkanu imamo ogroman broj inhumacija uključujući čitave grobne komplekse sa odlično konzerviranim kostima. Da je I2a-CTS10228 bila prisutna pre 6. veka, realno je očekivati barem jedan jedini nalaz. Ako genetski trag ne postoji, onda arheologija i jezik mogu da ponude hipotezu, ali ne mogu da zamene podatak koji nedostaje. Direktni fizički dokaz uvek ima veću težinu od modela izvedenih iz lingvistike ili etnologije. Nauka se ne vodi principom da je sve moguće samo zato što nije nemoguće dokazati suprotno. Ako prihvatimo princip da odsustvo podataka ništa ne znači i da svaki nedostatak uzorka možemo da pravdamo spaljivanjem, klimom ili slučajnošću, onda više nijedna negativna genetska evidencija nema vrednost i arheogenetika postaje neupotrebljiva. To je suština problema jer takav pristup podrazumeva uvođenje modela koji nije moguće falsifikovati, a koji kao takav nije naučni model. Nema ničeg spornog u tome da se ostavi prostora za nova otkrića, ali ne može da se gradi alternativni istorijski narativ na tvrdnji koja se u osnovi svodi na to da se odsustvo dokaza ignoriše kao da ne znači ništa. Balkanske praistorijske i protoistorijske kulture nisu sve spaljivale pokojnike, naprotiv, imamo čitave faze i ogromne kompleksne nekropole sa inhumacijama koje su dale odlične uzorke drevne DNK. U mezolit i neolitu (Lepenski Vir, Vinča, Starčevo, Butmir…) svi su inhumirali i nijedna od ovih kultura nije imala spaljivanje, tato i imamo toliko mezolitskih i neolitskih kostura sa Balkana (uključujući i najstariji kompletni genom sa Balkana - Lepenski Vir). Tokom perioda bakarnog doba preovlađuje inhumacija iako se u nekim perifernim oblastima javljaju sporadične kremacije. Kod bronzanodopskih gvozdenodopskih kultura ima mešanja, npr. u Cetinskoj kulturi ima i inhumacije i kremacije, Vučedol je pretežno inhumaciona, kao i Glasinac, kod Ilira mešovito, ali masa inhumacija, jedino je kod Liburna preovladavala kremacija, ali i dalje postoji puno inhumacija, kod Dalmata uglavnom inhumacije, kod Tračana pretežno inhumacije, kao i kod Meza i Tribala. Takva je situacija i tokom antike i srednjeg veka. Dakle, spaljivanje postoji, ali niti je dominantno niti sprečava genetski uvid u mušku liniju. Bilo bi baš baš zgodno da su se nekim čudom na Balkanu pre 6. veka spaljivali isključivo nosioci I2a-CTS10228 haplogrupe i njene direktne prethodnice. Ne kažem da nije moguće, samo kažem da je vrlo malo, gotovo nimalo verovatno.

 

[Mrkalj]

Spaljivanjem ne može da se objasni sistematsko odsustvo cele linije kroz više hiljada godina na području gde postoje brojni netaknuti skeletni ostaci iz svih epoha. Na Balkanu imamo ogroman broj inhumacija uključujući čitave grobne komplekse sa odlično konzerviranim kostima. Da je I2a-CTS10228 bila prisutna pre 6. veka, realno je očekivati barem jedan jedini nalaz. Ako genetski trag ne postoji, onda arheologija i jezik mogu da ponude hipotezu, ali ne mogu da zamene podatak koji nedostaje. Direktni fizički dokaz uvek ima veću težinu od modela izvedenih iz lingvistike ili etnologije. Nauka se ne vodi principom da je sve moguće samo zato što nije nemoguće dokazati suprotno. Ako prihvatimo princip da odsustvo podataka ništa ne znači i da svaki nedostatak uzorka možemo da pravdamo spaljivanjem, klimom ili slučajnošću, onda više nijedna negativna genetska evidencija nema vrednost i arheogenetika postaje neupotrebljiva. To je suština problema jer takav pristup podrazumeva uvođenje modela koji nije moguće falsifikovati, a koji kao takav nije naučni model. Nema ničeg spornog u tome da se ostavi prostora za nova otkrića, ali ne može da se gradi alternativni istorijski narativ na tvrdnji koja se u osnovi svodi na to da se odsustvo dokaza ignoriše kao da ne znači ništa. Balkanske praistorijske i protoistorijske kulture nisu sve spaljivale pokojnike, naprotiv, imamo čitave faze i ogromne kompleksne nekropole sa inhumacijama koje su dale odlične uzorke drevne DNK. U mezolit i neolitu (Lepenski Vir, Vinča, Starčevo, Butmir…) svi su inhumirali i nijedna od ovih kultura nije imala spaljivanje, tato i imamo toliko mezolitskih i neolitskih kostura sa Balkana (uključujući i najstariji kompletni genom sa Balkana - Lepenski Vir). Tokom perioda bakarnog doba preovlađuje inhumacija iako se u nekim perifernim oblastima javljaju sporadične kremacije. Kod bronzanodopskih gvozdenodopskih kultura ima mešanja, npr. u Cetinskoj kulturi ima i inhumacije i kremacije, Vučedol je pretežno inhumaciona, kao i Glasinac, kod Ilira mešovito, ali masa inhumacija, jedino je kod Liburna preovladavala kremacija, ali i dalje postoji puno inhumacija, kod Dalmata uglavnom inhumacije, kod Tračana pretežno inhumacije, kao i kod Meza i Tribala. Takva je situacija i tokom antike i srednjeg veka. Dakle, spaljivanje postoji, ali niti je dominantno niti sprečava genetski uvid u mušku liniju. Bilo bi baš baš zgodno da su se nekim čudom na Balkanu pre 6. veka spaljivali isključivo nosioci I2a-CTS10228 haplogrupe i njene direktne prethodnice. Ne kažem da nije moguće, samo kažem da je vrlo malo, gotovo nimalo verovatno.

Da bi nauka bila nauka moramo imati statistiku, a ti ako je zastupaš moraš imati precizne odgovore npr. na ova pitanja:
- koliko je kostura izvađeno ispod stećaka, kojih i gde i koji je to procenat svih evidentiranih stećaka?
- koliko su stari ti stećci na osnovu C14 metode na kostima ispod njih?
- koje su haplogrupe nađene ispod tih stećaka?

Kada bude 30% stećaka sa ostacima obrađeno, e onda ćemo imati zaklučak koji ima naučni značaj.
Ali vidi, tu se vraćamo na osnovno metodološko pitanje: ko kaže da su aktuelni arheogenetski uzorci reprezentativni za sve populacione džepove Balkana kroz sve epohe? Ti barataš sa "ogromnim brojem uzoraka", ali iz toga ne sledi da je uzorak prostorno, vremenski i socijalno ravnomerno raspoređen. To je pretpostavka, a ne činjenica.

Zato sam i postavio konkretna pitanja o stećcima; ne zbog toga što očekujem magični procenat I2a, nego zato što pokazuje gde je rupa u tvom modelu: arheogenetika ne daje uniformnu pokrivenost svih grupa, teritorija i perioda.

Ako hoćemo da pričamo u kategorijama naučne statistike, onda moraš da pokažeš:
- da su svi relevantni kulturni kompleksi i regionalne populacije proporcionalno uzorkovani;
- da trenutno dostupna drevna DNK predstavlja realnu demografsku strukturu Balkana u kontinuitetu;
- da ne postoji nijedan tihi sub-populacioni klaster koji zbog kulturnog obrasca (tip grobalja, status, mobilnost, materijalni kontkest) još uvek nije uzorkovan.

U protivnom, argument "nije pronađeno pa znači da nije postojalo" deluje mnogo jače nego što stvarni podaci sa terena mogu da ga podrže, pogotovo u regionu koji je kroz epohe imao izrazito fragmentisane mikro-teritorijalne populacije kao što je naš.

Drugim rečima, ne tvrdim da je I2a-CTS10228 postojala pre 6. veka - tvrdim da tvoje "odsustvo dokaza" nije ni približno jak argument kolikim ga predstavljaš. Postojeći uzorak daleko da je vrh realnosti.

 

[Ovi jedan]

Da imate više Mutimirovića koji će ovako sažeto, stručno i argumentirano na ostalim temama rastavljat na proste faktore razne Mrkije, Časuale, Lekije i njima slične ja ne bi slova napisa nego bi uživa čitajuć šta pametniji od mene imaju za reć.

Više Mutimirovića manje Mrkija!

 

[Бран Мутимировић]

Da bi nauka bila nauka moramo imati statistiku, a ti ako je zastupaš moraš imati precizne odgovore npr. na ova pitanja:
- koliko je kostura izvađeno ispod stećaka, kojih i gde i koji je to procenat svih evidentiranih stećaka?
- koliko su stari ti stećci na osnovu C14 metode na kostima ispod njih?
- koje su haplogrupe nađene ispod tih stećaka?

Kada bude 30% stećaka sa ostacima obrađeno, e onda ćemo imati zaklučak koji ima naučni značaj.
Ali vidi, tu se vraćamo na osnovno metodološko pitanje: ko kaže da su aktuelni arheogenetski uzorci reprezentativni za sve populacione džepove Balkana kroz sve epohe? Ti barataš sa "ogromnim brojem uzoraka", ali iz toga ne sledi da je uzorak prostorno, vremenski i socijalno ravnomerno raspoređen. To je pretpostavka, a ne činjenica.

Zato sam i postavio konkretna pitanja o stećcima; ne zbog toga što očekujem magični procenat I2a, nego zato što pokazuje gde je rupa u tvom modelu: arheogenetika ne daje uniformnu pokrivenost svih grupa, teritorija i perioda.

Ako hoćemo da pričamo u kategorijama naučne statistike, onda moraš da pokažeš:
- da su svi relevantni kulturni kompleksi i regionalne populacije proporcionalno uzorkovani;
- da trenutno dostupna drevna DNK predstavlja realnu demografsku strukturu Balkana u kontinuitetu;
- da ne postoji nijedan tihi sub-populacioni klaster koji zbog kulturnog obrasca (tip grobalja, status, mobilnost, materijalni kontkest) još uvek nije uzorkovan.

U protivnom, argument "nije pronađeno pa znači da nije postojalo" deluje mnogo jače nego što stvarni podaci sa terena mogu da ga podrže, pogotovo u regionu koji je kroz epohe imao izrazito fragmentisane mikro-teritorijalne populacije kao što je naš.

Drugim rečima, ne tvrdim da je I2a-CTS10228 postojala pre 6. veka - tvrdim da tvoje "odsustvo dokaza" nije ni približno jak argument kolikim ga predstavljaš. Postojeći uzorak daleko da je vrh realnosti.

Jasno je da nije moguća apsolutna uniformnost, pa u arheogenetici uzorak praktično uvek ostaje fragmentaran i prostorno i vremenski neuniforman. Nijedna sadašnja datoteka uzoraka nije uniformno proporcionalno raspoređena po svakom mikro-džepu balkanskog pejzaža kroz 8-10000 godina, autori studija to i sami navode i stalno apeluju na ciljano dopunjavanje, što je validan i očekivan metodološki prigovor. Kad se razmatra reprezentativnost uzorka, treba da se sagleda da uzorci dolaze iz više perioda i različitih mikroregija, uključujući tumule, ravne grobnice i nekropole, i daju uvid u kontinuitet i fragmentaciju populacija, iako ne pokrivaju 100% teritorije, što je inherentno ograničenje discipline. Ipak, višestruki uzorci iz različitih epoha i regija potvrđuju odsustvo linije koja bi, po logici kontinuiteta, morala da bude prisutna da je bila autohtona. Odsustvo u ovom kontekstu daje jak dokaz za suprotno, jer statistički i metodološki nema nikakvih razloga da se smatra da bi linija postojala u svim drugim neuzorkovanim džepovima, a da je potpuno izostala u reprezentativnom uzorku. Taj obrazac je statistički i empirijski značajan čak i ako nije teoretski "apsolutan". Dakle, argument "nije pronađeno pa znači da nije postojalo" u ovom slučaju ne izvire iz neznanja ili zanemarivanja ograničenja, nego iz sistematskog preseka postojećih uzoraka koji obuhvataju ključne regije i epohe.

Stećci su kasno-srednjovekovni fenomen i uopšte nisu relevantni za pitanje autohtonosti bilo koje haplogrupe u antičkom i ranijim periodima.

Koji bi ti konkretan nalaz (kontekst+C14+haplogrupa) ili šta bi po tebi bilo dokaz koji nedvosmisleno obara hipotezu da CTS10228 nije autohtona na Balkanu? Ako ne možeš da navedeš jasne prihvatljive kriterijume falsifikacije, argument ostaje nefalsifikovan i nenaučan. Dok takav dokaz ne postoji, najrazumnije tumačenje ostaje da se linija CTS10228 pojavljuje u ranom srednjem veku kroz migracije sa severa, a ne da je bila prisutna u kontinuitetu kroz neolitski i bronzani period Balkana.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je biološki fakultet. Tu je komandovala majka Koste Kecmanovića. Svi su pod Cijinom kontrolom.