- Poruka
- 68.128
https://n1info.rs/vesti/barajevo-bez-vode-za-beograd-na-vodi-ima-za-nas-nema/
Podeli :
Shutterstock/ BalkansCat
Veliki broj stanovnika Barajeva javio se poslednjih dana redakciji N1 i sve muči isti problem - nemaju vode. I dok Vodovod tvrdi da je za nedostatak vode kriva prekomerna potrošnja, hidrogeolog Zoran Stevanović ističe da je potrošnja koju Vodovod navodi moguća, ali u teoriji.
Nataša Miladinović iz Beograda, koja ima kuću u Barajevu u naselju Guncati, ističe za N1 da su od subote u podne do danas vodu imali samo jedan sat. I to slabog pritiska, tek toliko da napune flaše i balone i naprave zalihe tehničke vode.
Našoj redakciji javili su se i drugi stanovnici barajevskih naselja, sa istim problemom. Negde vode nema nema danima, čak od petka, negde problem postoji „tek“ 48 sati. U nižim delovima opštine voda povremeno nestane i slabijeg je pritiska, dok u višim nikako da dođe, kaže naša sagovornica.
JKP Beogradski vodovod i kanalizacija poručuje potrošačima iz Barajeva da vode ima dovoljno, ali da su za nastalu situaciju sami krivi jer troše nesavesno.
„Proizvodnja vode na svim proizvodnim pogonima JKP BVK je stabilna i bez većih problema. Trenutno se proizvodi preko 6.600 litara vode u sekundi. Najveći izazov u ovom periodu ekstremne vremenske nepogode je dopremanje vode ka najudaljenijim potrošačima rubnih delova grada“, navodi se u saopštenju Vodovoda i kanalizacije.
Napominju da su rubni delovi Opštine Barajevo jedina tačka sa „delimičnim problemima“ u snabdevanju vodom.
„Oni se ogledaju u nemogućnostima za dopremanjem dovoljne količine vode koja je uslovljena izuzetno velikom potrošnjom. Prosečna dnevna potrošnja južnog pravca u većem delu godine ne prelazi 200 litara po stanovniku na dan, a sada beležimo potrošnju koja prelazi 700 litara po stanovniku na dan“, kažu u ovom javnom preduzeću.
Dodaju da se voda za piće „nenamenski koristi“ za zalivanje, rashlađivanje betonskih površina i punjenje bazena, čime je ugrožena stabilnost snabdevanja. To je, kažu, dovelo u pitanje redovno snabdevanje cele opštine.
„Uzrok velikog broja prekida u snabdevanju vodom na opštini Barajevo isključivo je prekomerna nenamenska potrošnja. U svim ostalim delovima Beograda nema većih problema u vodosnabdevanju“, istakli su u saopštenju.
Sagovornica iz Barajeva na ovo saopštenje odgovara da i sama ima bazen, ali da se on ne puni svaki dan već jednom u sezoni, a problem s vodom traje celog leta. Napominje i to da sem u nekim ruralnijim delovima opštine, u Barajevu nema veće poljoprivredne proizvodnje i velikih bašti koje se zalivaju.
Kada je reč o zalivanju, ona pita kako ima vode za travu u Beogradu na vodi koja se sva zeleni, dok je ona od polivanja svoje odavno odustala, pošto ionako izgori na ovakvim temperaturama.
A ako je baš u zalivanju problem, sagovornica N1 apeluje na Vodovod da uvede restrikcije rano ujutro i uveče, kako bi vodu imali ostatak dana. Ističe da u podne niko normalan baštu neće zalivati, ali će zato vodu imati za ostale životne potrebe.
Uroš Kovačević iz barajevskog sela Boždarevac vodu nema već peti dan. Prema njegovim rečima, u problemu su oni koji su na kraku Makiš – Mladenovac, pa tako naselje Karaula već 10 dana nema vode. On kaže da se problem s vodosnabdevanjem u njegovom kraju prvi put javio prošlog leta, a da je ovog postalo dramatično tokom toplotnih talasa. Između dva tropska talasa vodu su, iako slabog pritiska, ipak imali.
Kovačević objašnjava da preživljavaju zahvaljujući binaru i crpnoj pupmi, kao i njegove komšije od kojih mnogi imaju hidrofore.
Na poruke iz Vodovoda i kanalizacije da je za nestašicu kriva prekomerna i nesavesna potrošnja, on kaže da većina onih koji se bave poljoprivredom bašte zaliva iz sopstvenih bunara.
On ocenjuje da je potrošnja od 700 litara po stanovniku, kako to tvrdi Beogradski vodovod i kanalizacija, moguća samo u teoriji i da je očekivano da u ovakvim vremenskim prilikama ona bude između 300 i 350 litara po stanovniku.
Ako bi potrošnja bila 700 litara to bi značilo da svako tokom celog dana troši tri puta više vode nego inače. Dodaje da je moguće da 700 litara predstavlja vrhunac potrošnje u određeno doba dana, a ne prosečnu dnevnu vrednost, i da nestašica vode u Barajevu ne može biti samo zbog zalivanja i punjenja bazena.
„To popeglaju rezervoari za 24-časovnu potrošnju. Tokom povećane potrošnje veći je oticaj iz rezervoara, a noću kada nema potrošnje – oni se pune“, objašnjava Stevanović kako bi sistem vodosnabdevanja trebalo da funkcioniše.
Dodaje da je realnost takva da je vodovodna mreža u celojzemlji nekvalitetna, ne radi se njena reparacija, a 35 do 55 odsto proizvedene vode se raspe ili ukrade.
Iza svega stoji nedovoljno ulganje u sisteme za vodosnabdevanje, a vodoprivredna politika nije dobra, ističe naš sagovornik.
Beoinfo
Tada je najavio gradnju još dva rezervoara – u Dubravi, odakle će se snabdevati opština Sopot, i rezervoar Vis za selo Manić.
Miloš Nikolić, član Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde, koji živi u Barajevu, kaže za N1 da su rezervoari prošle godine pušteni u rad, ali da problem nije rešen.
Ističe da su i Goran Vesić i Aleksandar Šapić obećavali da će novi rezervoari otkloniti problem vodosnabdevanja, ali da ih je prvo naredno leto demantovalo.
Nikolić kaže da njegovo domaćinstvo već peti dan nema vode, a da je takozvani Srednji kraj i po 10 do 15 dana bez vode.
Za saopštenje Vodovoda i kanalizacije, koje je objavljeno i na sajtu Opštine Barajeva, kaže da je drsko i potvrđuje da veća poljoprivredna gazdinstva imaju svoje bunare za zalivanje bašta.
„Konfiguracija terena u Barajevu jeste zahtevna i to se rešava tim rezervoarima za vodu. Lakše je da zavrnu vodu… Neko je rekao da je bitnije da ima vode u gradu nego da moja živina ima vodu“, kaže Nikolić za N1.
On ističe da voda može da se dopremi svim potrošačima, kada bi neko hteo da reši taj problem.
Deset dana pre toga obišao je cisterne s pijaćom vodom i poručio da rukovodstvo opštine čini sve da ublaži poteškoće nastale otežanim snabdevanjem vodom.
Za sada su za mnoge stanovnike vlastiti bunari i cisterne jedino rešenje. I to kada naiđu.
Barajevo bez vode usred žege: „Kako za zalivanje Beograda na vodi ima, a za nas nema“
VESTI Autor: N. V. O. 14. avg 202416:52 103 komentaraPodeli :
Veliki broj stanovnika Barajeva javio se poslednjih dana redakciji N1 i sve muči isti problem - nemaju vode. I dok Vodovod tvrdi da je za nedostatak vode kriva prekomerna potrošnja, hidrogeolog Zoran Stevanović ističe da je potrošnja koju Vodovod navodi moguća, ali u teoriji.
Nataša Miladinović iz Beograda, koja ima kuću u Barajevu u naselju Guncati, ističe za N1 da su od subote u podne do danas vodu imali samo jedan sat. I to slabog pritiska, tek toliko da napune flaše i balone i naprave zalihe tehničke vode.
Našoj redakciji javili su se i drugi stanovnici barajevskih naselja, sa istim problemom. Negde vode nema nema danima, čak od petka, negde problem postoji „tek“ 48 sati. U nižim delovima opštine voda povremeno nestane i slabijeg je pritiska, dok u višim nikako da dođe, kaže naša sagovornica.
JKP Beogradski vodovod i kanalizacija poručuje potrošačima iz Barajeva da vode ima dovoljno, ali da su za nastalu situaciju sami krivi jer troše nesavesno.
„Proizvodnja vode na svim proizvodnim pogonima JKP BVK je stabilna i bez većih problema. Trenutno se proizvodi preko 6.600 litara vode u sekundi. Najveći izazov u ovom periodu ekstremne vremenske nepogode je dopremanje vode ka najudaljenijim potrošačima rubnih delova grada“, navodi se u saopštenju Vodovoda i kanalizacije.
Napominju da su rubni delovi Opštine Barajevo jedina tačka sa „delimičnim problemima“ u snabdevanju vodom.
„Oni se ogledaju u nemogućnostima za dopremanjem dovoljne količine vode koja je uslovljena izuzetno velikom potrošnjom. Prosečna dnevna potrošnja južnog pravca u većem delu godine ne prelazi 200 litara po stanovniku na dan, a sada beležimo potrošnju koja prelazi 700 litara po stanovniku na dan“, kažu u ovom javnom preduzeću.
Dodaju da se voda za piće „nenamenski koristi“ za zalivanje, rashlađivanje betonskih površina i punjenje bazena, čime je ugrožena stabilnost snabdevanja. To je, kažu, dovelo u pitanje redovno snabdevanje cele opštine.
„Uzrok velikog broja prekida u snabdevanju vodom na opštini Barajevo isključivo je prekomerna nenamenska potrošnja. U svim ostalim delovima Beograda nema većih problema u vodosnabdevanju“, istakli su u saopštenju.
Sagovornica iz Barajeva na ovo saopštenje odgovara da i sama ima bazen, ali da se on ne puni svaki dan već jednom u sezoni, a problem s vodom traje celog leta. Napominje i to da sem u nekim ruralnijim delovima opštine, u Barajevu nema veće poljoprivredne proizvodnje i velikih bašti koje se zalivaju.
Kada je reč o zalivanju, ona pita kako ima vode za travu u Beogradu na vodi koja se sva zeleni, dok je ona od polivanja svoje odavno odustala, pošto ionako izgori na ovakvim temperaturama.
A ako je baš u zalivanju problem, sagovornica N1 apeluje na Vodovod da uvede restrikcije rano ujutro i uveče, kako bi vodu imali ostatak dana. Ističe da u podne niko normalan baštu neće zalivati, ali će zato vodu imati za ostale životne potrebe.
Uroš Kovačević iz barajevskog sela Boždarevac vodu nema već peti dan. Prema njegovim rečima, u problemu su oni koji su na kraku Makiš – Mladenovac, pa tako naselje Karaula već 10 dana nema vode. On kaže da se problem s vodosnabdevanjem u njegovom kraju prvi put javio prošlog leta, a da je ovog postalo dramatično tokom toplotnih talasa. Između dva tropska talasa vodu su, iako slabog pritiska, ipak imali.
Kovačević objašnjava da preživljavaju zahvaljujući binaru i crpnoj pupmi, kao i njegove komšije od kojih mnogi imaju hidrofore.
Na poruke iz Vodovoda i kanalizacije da je za nestašicu kriva prekomerna i nesavesna potrošnja, on kaže da većina onih koji se bave poljoprivredom bašte zaliva iz sopstvenih bunara.
Moguće, ali samo u teoriji
Dr Zoran Stevanović, redovni profesor na departmanu za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji se i sam našao u Barajevu, potvrđuje da je situacija u toj opštini teška.On ocenjuje da je potrošnja od 700 litara po stanovniku, kako to tvrdi Beogradski vodovod i kanalizacija, moguća samo u teoriji i da je očekivano da u ovakvim vremenskim prilikama ona bude između 300 i 350 litara po stanovniku.
Ako bi potrošnja bila 700 litara to bi značilo da svako tokom celog dana troši tri puta više vode nego inače. Dodaje da je moguće da 700 litara predstavlja vrhunac potrošnje u određeno doba dana, a ne prosečnu dnevnu vrednost, i da nestašica vode u Barajevu ne može biti samo zbog zalivanja i punjenja bazena.
„To popeglaju rezervoari za 24-časovnu potrošnju. Tokom povećane potrošnje veći je oticaj iz rezervoara, a noću kada nema potrošnje – oni se pune“, objašnjava Stevanović kako bi sistem vodosnabdevanja trebalo da funkcioniše.
Dodaje da je realnost takva da je vodovodna mreža u celojzemlji nekvalitetna, ne radi se njena reparacija, a 35 do 55 odsto proizvedene vode se raspe ili ukrade.
Iza svega stoji nedovoljno ulganje u sisteme za vodosnabdevanje, a vodoprivredna politika nije dobra, ističe naš sagovornik.
Velika obećanja demantovana prvog narednog leta
Nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je 2021. godine najavio da će do 2023. celo Brajevo imati vodu. Obilazeći radove na izgradnji vodovodne mreže i rezervoara u naseljima Vrapče brdo i Brđanski kraj od 750 i 500 litara, on je istakao da će se na tom mestu nalaziti i crpna stanica za snabdevanje visinskih delova opštine vodom.
Tada je najavio gradnju još dva rezervoara – u Dubravi, odakle će se snabdevati opština Sopot, i rezervoar Vis za selo Manić.
Miloš Nikolić, član Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde, koji živi u Barajevu, kaže za N1 da su rezervoari prošle godine pušteni u rad, ali da problem nije rešen.
Ističe da su i Goran Vesić i Aleksandar Šapić obećavali da će novi rezervoari otkloniti problem vodosnabdevanja, ali da ih je prvo naredno leto demantovalo.
Nikolić kaže da njegovo domaćinstvo već peti dan nema vode, a da je takozvani Srednji kraj i po 10 do 15 dana bez vode.
Za saopštenje Vodovoda i kanalizacije, koje je objavljeno i na sajtu Opštine Barajeva, kaže da je drsko i potvrđuje da veća poljoprivredna gazdinstva imaju svoje bunare za zalivanje bašta.
„Konfiguracija terena u Barajevu jeste zahtevna i to se rešava tim rezervoarima za vodu. Lakše je da zavrnu vodu… Neko je rekao da je bitnije da ima vode u gradu nego da moja živina ima vodu“, kaže Nikolić za N1.
On ističe da voda može da se dopremi svim potrošačima, kada bi neko hteo da reši taj problem.
Predsednik opštine obilazi cisterne
Predsednik opštine Barajevo Bratoljub Stanisavljević je krajem jula, obilazeći radove na polaganju cevovoda od 200 metara, saopštio da je opština prepoznala probleme u snabdevanju vodom u određenim naseljima i da je pristupila njihovom hitnom rešavanju u saradnji sa JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Deset dana pre toga obišao je cisterne s pijaćom vodom i poručio da rukovodstvo opštine čini sve da ublaži poteškoće nastale otežanim snabdevanjem vodom.
Za sada su za mnoge stanovnike vlastiti bunari i cisterne jedino rešenje. I to kada naiđu.
