Bankrot SFRJ 1982

Tako je Jugoslavija bankrotirala 1982. godine jer nije mogla da redovno finansira svoje strane obaveze. Nezavisno od toga zašto je do toga došlo, kratkoročne posledice su bile: restrikcije na količinu novca koji se mogao izneti u inostranstvo, nestašice pojedine uvozne robe i sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o finansijskoj podršci uz preuzete obaveze o promenama koje bi obezbedile vraćanje dugova. U Grčkom slučaju, budući da je to aktuelno, ovaj poslednji deo, sporazum sa kreditorima, došao je na početku krize kako bi se izbegle one prethodne posledice, nestašice novca i robe, do kojih dolazi sada. No, problem je isti: nemogućnost urednog finansiranja stranih dugova ili, drukčije rečeno, moratorijum na strane obaveze.


https://pescanik.net/bankrot-2/
 
Tako je Jugoslavija bankrotirala 1982. godine jer nije mogla da redovno finansira svoje strane obaveze. Nezavisno od toga zašto je do toga došlo, kratkoročne posledice su bile: restrikcije na količinu novca koji se mogao izneti u inostranstvo, nestašice pojedine uvozne robe i sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o finansijskoj podršci uz preuzete obaveze o promenama koje bi obezbedile vraćanje dugova. U Grčkom slučaju, budući da je to aktuelno, ovaj poslednji deo, sporazum sa kreditorima, došao je na početku krize kako bi se izbegle one prethodne posledice, nestašice novca i robe, do kojih dolazi sada. No, problem je isti: nemogućnost urednog finansiranja stranih dugova ili, drukčije rečeno, moratorijum na strane obaveze.


https://pescanik.net/bankrot-2/
Све то се десило као последица тзв. Вашингтонског концензуса када је Реган изједначио инвестиционе банке за земље у развоју са комерцијалним банкама. Другим речима, то су биле прве последице увођења нео-либералног модела у светску економију од стране Американаца. Међутим, то је Југославија успела да преброди, извела реформе и 1990 године општи друштвени стандард је био никада већи пре тога нити ће икада више бити такав стандард овде.
 
Све то се десило као последица тзв. Вашингтонског концензуса када је Реган изједначио инвестиционе банке за земље у развоју са комерцијалним банкама. Другим речима, то су биле прве последице увођења нео-либералног модела у светску економију од стране Американаца. Међутим, то је Југославија успела да преброди, извела реформе и 1990 године општи друштвени стандард је био никада већи пре тога нити ће икада више бити такав стандард овде.
mislis one reforme sto su ameri finansirali za 3.5 milijardi dolara pa lova ubrzo potrosena
 
Све то се десило као последица тзв. Вашингтонског концензуса када је Реган изједначио инвестиционе банке за земље у развоју са комерцијалним банкама. Другим речима, то су биле прве последице увођења нео-либералног модела у светску економију од стране Американаца. Међутим, то је Југославија успела да преброди, извела реформе и 1990 године општи друштвени стандард је био никада већи пре тога нити ће икада више бити такав стандард овде.

CC8B6E90-D52A-4D0B-BF90-0D428B39E6AC.jpg


http://katalaksija.com/2014/02/24/ekonomija-titove-jugoslavije-odlaganje-neminovnog-kraha/
 
mislis one reforme sto su ameri finansirali za 3.5 milijardi dolara pa lova ubrzo potrosena

Мислим на успешне реформе Савезне владе Анте Марковића. И нормално је било да се узимају кредити. Већ је било договорено и да Citi Bank добије филијалу на Славији и да одатле кредитира српске и југословенске фирме да би најбољи домаћи брендови изашли на светска тржишта, али јбга морало је да се ратује за Велику Србију.
 
taj rad

Jos je gore uradio Ante Markovic 1989/90

Fiksirao kurs dinara za nemacku marku, i preko noci na foru narodu skocile plate u markama sa 300 na 1500 maraka

I normalno to je trajalo dok su trajale devizne rezerve - a onda bankrot mama, propast i razlaz....

Posle je plata bila 3-5 marke.... Mozes kako hoces, ali ne mozes dokle hoces

A budale zbog toga krivile Milosevica , a u sustini pare su pojeli dok je jos Markovic vodio ekonomiju

Hrvati su grobari srpske ekonomije i hrvati nam vode ekonomiju vec 100 godina unazad

- - - - - - - - - -

Secam se da su zbog bankrota SFRJ 1982 bile nestasice svake robe iz uvoza, primerice kafe.

Nije bilo ni benzina i vozilo se na par-nepar....

Kad su se Hrvati odvojili i uveli kunu i dinar proglasili nevažećim, sve su te dinare poslali kod svojih Hrvata u Bosnu koja je još bila formalno dio zajednice. I ti dinari su ponovo menjani za devize, jer su već jednom bili menjani od hrvatskih građana u procesu izbacivanja valute. Samo ovaj put devize su uzimane iz srpskih banaka. I zamisli da skoro preko noći dobiješ količinu novčanica koje je koristilo 4 miliona ljudi i ostaneš bez deviza u svojim bankama. To je još jedan razlog hiperinflacije, samo se o tome ne piše, jer bi se saznalo koliko su Srbi ispali glupi, pogotovo srpski dio komunjarskih tajnih službi koje i danas imaju moć u Srbiji.
 
Мислим на успешне реформе Савезне владе Анте Марковића. И нормално је било да се узимају кредити. Већ је било договорено и да Citi Bank добије филијалу на Славији и да одатле кредитира српске и југословенске фирме да би најбољи домаћи брендови изашли на светска тржишта, али јбга морало је да се ратује за Велику Србију.

Čekaj malo gore si popljuvao neoliberalni kapitalizam a ovdje hvališ neoliberalnog Antu M. I spominješ neoliberalni Sitibenk koji bi pomogao jugićima da izađu na neoliberalna tržišta i prodaju proizvode za neliberalne zelene novčanice.
 
Druga Jugoslavija je od svog samog osnivanja uvek imala isti problem. Ta privreda nije bila sposobna da formira dovoljnu stopu akumulacije. Sve sto je usledilo je bilo presipanje iz supljeg u prazno ili pokusaj, kako pronaci nacin da KPJ i dalje samostalno vlada, da se drzimo istog ideoloskog kursa ali da nekako ta privreda da bolji rezultat. To je nemoguce jer ti je postavka samog sistema losa. Sta god da se pokusalo, uvek su se vracali na isto.

Prvo se sa drzavnog socijalizma preslo na samoupravljanje 1950. Pa se nakon pocetnog velikog industrijskog i privrednog rasta, vec krajem pedesetih videlo da privreda nije sposobna da obezbedi dovoljno sredstava za investicije niti da zaposli svoje stanovnistvo. Pa se onda pristupilo velikoj privrednoj reformi 1965. sa kojom je pokusan neki blagi zaokret ka trzisnoj privredi. Krajem sezdesetih se videlo da reforma ne daje rezultate jer nisu bile dovoljen samo kozmeticke promene vec sustinska promena sistema. Onda je pocetkom sedamdesetih poceo masovni odlazak na privremeni rad u inostranstvu. Procenjuje se da je oko 20% radno sposobnog stanovnistva otislo. Tu se malo trziste rada rasteretilo a i spoljnotrgovinski deficit se ublazavao od doznaka. Kroz nekoliko godina i doznake su bile sve manje jer su ti koji su "privremeno" otisli, ostajali, formirali porodice tamo i sve manje para slali nazad. Kada je i taj izvor presusio onda je krenulo zaduzivanje a spoljnotrgovinski deficit je rastao. Investicije od zaduzivanja su uglavnom bile promasene.

Pocetak osamdesetih je docekan sa nesposobnoscu Jugoslavije da placa kamatu na svoj dug i sa ogromnim spoljnotrgovinskim deficitom. Da bi drzava ublazila deficit, pokusala je da smanji uvoz robe visoke potrosnje. Zato su nastale nestasice. A onda i taj bankrot 1982. godine.

Kako god da okrenes, stalno se vrtelo u istom krugu. Problem Jugoslavije od samog pocetka u ekonomskom smislu je to sto taj sistem nije bio samoodrziv, nije bio sposoban da podmiri potrosnju i poceo je da zavisi od strane pomoci i kredita da bi se odrzao. Kada je nestalo para, krenule su svadje i ostalo je istorija.
 
Jedan od velikih udaraca SFRJ privredi zadat je sečom "srpskih liberala".
Nakon smene Nikezića, Tepavca i ekipe, par hiljada sposobnih direktora firmi je takođe smenjeno.
Optuživali su ih da su "tehno-menadžeri".
U prevodu sa samoupravnog jezika, to znači da su ti direktori vodili računa da firme budu profitabilne i održive, a ne deo sistema spojenih sklerotičnih sudova.
 
Kako ono beše:

Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo

Ante Marković je skrenuo sa Titovog puta. Privatizaciju društvenih preduzeća u SFRJ je pokrenula Markovićeva savezna vlada.

Steta je samo sto su te reforme izvrsene prekasno kada vise sistemski nisi mogao da podrzis promene. Jos sezdesetih pre privredne reforme se zemlja podelila na konzervativce i liberale. Sukob je bio i strukovni, politicari protiv ekonomsta a podela je bila i prilicno regionalna. Razvijeniji regioni su tezili liberalizaciji privrede, oni manje razvijeni Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna su tezili ocuvanju postojeceg sistema. Tito je tu napravio neki kompromis, pa je ipak podrzao reformsku struju sto je i dovelo do donosenja mera 1965. godine i blagoj liberalizaciji. Ali nakon sto je reforma propala i nakon sto su krenuli strajkovi i protesti, pa i politicka previranja, on je u Karadjordjevu pocetkom sedamdesetih smenio celo rukovodstvo Komunisticke partije Hrvatske nakon Maspok-a a onda je pocistio i srpsko rukovodstvo. To je dogadjaj poznat kao "smena liberala". U toj cistki, pocisceno je iz politike, privrede, sa univerziteta oko 12000 ljudi, uglavnom onih koji su ukazivali na to da sistem treba menjati. Ne rusiti, nego unaprediti i prilagoditi razvijenim zemljama.

Ante Markovic je bio poslednji pokusaj da se spasi nesto, ali problem je sto su nakon desavanja sedamdesetih i Titovog u tom trenutku odsustva zelje da zemlju sustinski prevede u visestranacje i trzisnu privredu, u politici ostali samo kadrovi koji su bili poslusnici koji su vrlo brzo od tvrdokornih komunista i branitelja tog sistema postali tvrokorni nacionalisti. U takvom okruzenju, nije bilo spasa ni za najbolju ideju. Ante je tu bio nemocan a vrlo brzo posle sastanka Slobe i Tudjmana u Karadjordjevu gde su razgovarali o nezadovoljstvu njegovim radom i smenjen.
 
Steta je samo sto su te reforme izvrsene prekasno kada vise sistemski nisi mogao da podrzis promene. Jos sezdesetih pre privredne reforme se zemlja podelila na konzervativce i liberale. Sukob je bio i strukovni, politicari protiv ekonomsta a podela je bila i prilicno regionalna. Razvijeniji regioni su tezili liberalizaciji privrede, oni manje razvijeni Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna su tezili ocuvanju postojeceg sistema. Tito je tu napravio neki kompromis, pa je ipak podrzao reformsku struju sto je i dovelo do donosenja mera 1965. godine i blagoj liberalizaciji. Ali nakon sto je reforma propala i nakon sto su krenuli strajkovi i protesti, pa i politicka previranja, on je u Karadjordjevu pocetkom sedamdesetih smenio celo rukovodstvo Komunisticke partije Hrvatske nakon Maspok-a a onda je pocistio i srpsko rukovodstvo. To je dogadjaj poznat kao "smena liberala". U toj cistki, pocisceno je iz politike, privrede, sa univerziteta oko 12000 ljudi, uglavnom onih koji su ukazivali na to da sistem treba menjati. Ne rusiti, nego unaprediti i prilagoditi razvijenim zemljama.

Ante Markovic je bio poslednji pokusaj da se spasi nesto, ali problem je sto su nakon desavanja sedamdesetih i Titovog u tom trenutku odsustva zelje da zemlju sustinski prevede u visestranacje i trzisnu privredu, u politici ostali samo kadrovi koji su bili poslusnici koji su vrlo brzo od tvrdokornih komunista i branitelja tog sistema postali tvrokorni nacionalisti. U takvom okruzenju, nije bilo spasa ni za najbolju ideju. Ante je tu bio nemocan a vrlo brzo posle sastanka Slobe i Tudjmana u Karadjordjevu gde su razgovarali o nezadovoljstvu njegovim radom i smenjen.

Zanimljivo je znati da su smenu srpskih liberala i optužbe za "anarholiberalizam" i "tehnomenadžerstvo" srpskih kadrova izneli upravo drugovi iz visoko razvijene SLOVENIJE, obzirom na dinamiku razvoja u koju je Srbija ušla...
 
Kako ono beše:

Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo

Ante Marković je skrenuo sa Titovog puta. Privatizaciju društvenih preduzeća u SFRJ je pokrenula Markovićeva savezna vlada.

Није истина. Слободан Милошевић је скренуо са Титовог пута, а Анте Марковић је био Титоиста који је реформисао систем сасвим у складу са тектонским променама која се у свету дешавају тих година; једна епоха је завршена, и дошла је друга, а која је захтевала нова решења с тим да се остане на Титовом путу. И та реформа - заправо блага транзиција - у којој су задржана сва радничка права, где је задржана Служба друштвеног књиговодства, где друштвене ("државне") банке и даље постоје јер их та реформа није насилно приватизовала, где су изјадначени сви облици својине (друштвена предузећа са радничким саветима настављају да постоје, а приватизују се једино ако радници то желе и то тако што они постају акционари истих) била је изузетно успешна. Авај, у исто време СР Србија добија нови, сепаратистички Милошевићев устав, и Милошевић у складу са његовом анти-политиком испаљује први прецизан пуцањ у Југославију, а што писац текста у Пешчанику (линк погледати у уводном post_у) помиње у овој реченици:

"smrtni udarac čitavom bankarskom sistemu je zadala srpska vlada podigavši veliku količinu novaca deviznih štediša. "
 
Poslednja izmena:
Obicna mantra koju svi ponavljaju,buducnost dece je unistena jos 1804 sa prvim Karadjordjevicem...

1903 године Мајским превратом је де факто угашена она "органска" Србија која је на Берлинском конгресу призната као држава Србаља, и кренуло се у нешто друго што ће петнаест година касније довести до стварања Краљевине СХС односно Краљевине Југославије у којој Србија и де јуре престаје да постоји и када сви постајемо Југословени.
 
mislis one reforme sto su ameri finansirali za 3.5 milijardi dolara pa lova ubrzo potrosena


Upravo tako,taj ''standard'' je trajao tačno 6 meseci...dobro se sećam kad je kilogram banana koštao 4-5 maraka a ženska suknjica 100 maraka...jes' bio ''standard'',cene veće no u Nemačkoj...
Kad je potrošena ta američka lova marka je u Junu ''skočila'' na 9 dinara pa na 12 pa dalje...sunovrat dinara koga niko nije mogao zaustaviti.Usled liberalizacije uvoza domaće proizvode više niko nije ni kupovao pa je privreda srozala proizvodnju za 25%...nikad se više nije mogla oporaviti,ostalo znamo...
 
Zanimljivo je znati da su smenu srpskih liberala i optužbe za "anarholiberalizam" i "tehnomenadžerstvo" srpskih kadrova izneli upravo drugovi iz visoko razvijene SLOVENIJE, obzirom na dinamiku razvoja u koju je Srbija ušla...

Na koji dogadjaj konkretno mislis?

Konzervativaca je bilo svuda, nije ni da su svi Slovenci i Hrvati bili liberali. To je vise generalizacija. Cak i da je bilo opstrukcija direktno usmerenih na razvoj Srbije, ipak sa ove vremenske distance, mi ne mozemo reci da smo drustvo koje je u biti progresivno i prilagodljivo. Mi smo pogodno tlo u kojem ipak dominira jedna tvrokorna struja i koje se jako opire modernizaciji. A to je slika skoro 50 godina posle. Tako da, sistem cine ljudi. Sistem ce uvek biti slika i prilika dominantnog profila ljudi.
 
Upravo tako,taj ''standard'' je trajao tačno 6 meseci...dobro se sećam kad je kilogram banana koštao 4-5 maraka a ženska suknjica 100 maraka...jes' bio ''standard'',cene veće no u Nemačkoj...
Kad je potrošena ta američka lova marka je u Junu ''skočila'' na 9 dinara pa na 12 pa dalje...sunovrat dinara koga niko nije mogao zaustaviti.Usled liberalizacije uvoza domaće proizvode više niko nije ni kupovao pa je privreda srozala proizvodnju za 25%...nikad se više nije mogla oporaviti,ostalo znamo...

ovde nikada nije bilo bar polunormalno stanje...samo neke krize i problemi
 
Није истина.

Titov put je: nemojte dozvoliti da kapitalisti postanu vlasnici fabrika. Dakle, Ante Marković je skrenuo sa Titovog puta.

И та реформа - заправо блага транзиција - у којој су задржана сва радничка права, где је задржана Служба друштвеног књиговодства, где друштвене ("државне") банке и даље постоје јер их та реформа није насилно приватизовала, где су изјадначени сви облици својине (друштвена предузећа са радничким саветима настављају да постоје, а приватизују се једино ако радници то желе и то тако што они постају акционари истих)

Nije istina. U članku 168. Zakona o preduzećima navodi se sledeće:

"Ako društveno preduzeće, u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje finansijsko poslovanje, nije solventno ili ima poremećaj u poslovanju, a radnički savet ocieni da ne postoje uslovi za otklanjanje nastalih poremećaja u poslovanju i solventnosti, može odlučiti da poveriocima, radnicima zaposlenim u tom preduzeću ili drugim osobama ponudi na prodaju sredstva preduzeća, na način utvrđen statutom preduzeća.

Анте Марковић је био Титоиста који је реформисао систем сасвим у складу са тектонским променама која се у свету дешавају тих година; једна епоха је завршена, и дошла је друга

Tektonske promene su se desile posle Drugog svetskog rata. Savet Evrope je osnovan 1949. godine https://www.coe.int/en/web/about-us/founding-fathers. To je bio početak evropskih integracija ali SFRJ nije mogla da postane član Saveta Evrope jer je Tito uspostavio komunističku jednopartijsku diktaturu.
 
Poslednja izmena:

Back
Top