Banke prodaju dugove uterivačima

Nisam mislio na auto na lizing.Vec kad zagudi prinudna naplata a ti imas auto-prenes na drugog.
;)
I mogu da ti uzmu gramofon, kaset-dek ili Neo CD player.
:D

Pa pricamo o lizingu.

A o tome sto si sada ti naveo mogu ti reci da sam i ja od prvog automobila do evo sadanjeg svaki do jednog registrovao na druga,sestru od tetke itd,bas iz tog razloga.

Tj ako dodje do toga da mi bilo ko iz bilo kog razloga pokusa nesto da naplati pljune pod prozor.

Jer ako je vec doslo do toga znaci da necu da vratim navodno dug.

Cak sam evo letos i kevi dao pare da kupi garnituru ne bi li izbegao da se i najobicniji racun vodi na mene.
 
Ок, уопште узевши то са банкама и појединцима јесте тако како је. Уосталом нико никог не тера на задуживање нити му брани да чита мала слова и све се на крају сведе на оно:сам пао, сам се убио.
Али постоји један проблем који нам се може свалити(а у ствари и јесте)на плећа а да нисмо ни криви ни дужни...
Ради се о јавном државном дугу, а могу се томе придружити и дугови локалних заједница.
Овде нећемо бити директно дужни, али ћемо имати веће намете од стране државе(порези, акцузе, таксе..), а знамо добро да је, ем новац завршио свугде само не тамо где је требао, ем ће се држава стално задуживати јер је банкама лако да подмажу министре и сл, а грађани ће плаћати...
И на крају и од овог има горе, попут рецимо Ирске где је влада преузела од банака сав ненаплативи дуг, таман као што је, рецимо влада Исланда одбила да се дуг пребаци са банака на државу.
 
А какав је случај, конкретну пословање страних банака у Србији?

Пословање страних и било којих других банака у Србије је регулисано законом.
Ако је питање везано за могућност промене каматне стопе, то зависи од уговора који се потпише са банком. Значи, ако неко не прочита да је једна од ставки у уговору та да банка има право да измени каматну стопу у неком условљеном или неусловљеном случају, онда то није кривица банке. А ни закона.
Уколико у уговору није наведено да банка има (или задржава) право измене каматне стопе, свака промена ставке из уговора без сагласности друге стране је кршење уговора и тешко да ће нека банка себи дозволити овако нешто без легалног покрића. Што нас доводи до чињенице да нису банке те које су криве јер послују по закону. Па ви видите ко је крив..
Додуше, постоји у ЗОО ставка "штетан уговор" (можда није израз исправан као у закону, али давно сам се бактао са тим), али се тешко доказује. Ради се о томе да неко потпише уговор који је штетан по њега самог и да га ова клаузула закона брани али као што рекох, тешко је доказиво.
 
To se i ja pitam....Kakvi uterivaci kad postoje nasi sudovi i sud za naplatu potrazivanja.?

Pa naravno...

Polunasilnim, to je cinjenica.
Ali tako je i u drugim zemljama
.

Pa da, ako u drugim zemljama ljudi jedu ono sto se ne jede, da li bismo i mi trebali to isto da radimo?

Ne moze bancin dug preuzimati nekakva trecerazredna agencija u kojoj je zaposljen "sljam" za uterivanje dugova (reketasi, mafijasi i sl.)

To ces da izvinis.
 
Пословање страних и било којих других банака у Србије је регулисано законом.
Ако је питање везано за могућност промене каматне стопе, то зависи од уговора који се потпише са банком. Значи, ако неко не прочита да је једна од ставки у уговору та да банка има право да измени каматну стопу у неком условљеном или неусловљеном случају, онда то није кривица банке. А ни закона.
Уколико у уговору није наведено да банка има (или задржава) право измене каматне стопе, свака промена ставке из уговора без сагласности друге стране је кршење уговора и тешко да ће нека банка себи дозволити овако нешто без легалног покрића. Што нас доводи до чињенице да нису банке те које су криве јер послују по закону. Па ви видите ко је крив..
Додуше, постоји у ЗОО ставка "штетан уговор" (можда није израз исправан као у закону, али давно сам се бактао са тим), али се тешко доказује. Ради се о томе да неко потпише уговор који је штетан по њега самог и да га ова клаузула закона брани али као што рекох, тешко је доказиво.

Pisali smo i o kamatnoj stopi na potrošački kredit!?
 


To je to.

Neki od nas se trude pokušavajući da dođu do svojih para,

a za to vreme neki samo dižu kredu i troše.

I još kao da nam se podsmevaju, jer su, kao, našli super sistem za besplatne pare.

Onda naravno da me ne zanima njihova sudbina kada im se na vratima pojavi zaplenjivač

Kojim to vama?z:shock:

Oni koji vracaju kukaju,oni koji nemaju anmeru da vrate pre se smeskaju udobno zavaljeni.
 


To je to.

Neki od nas se trude pokušavajući da dođu do svojih para,

a za to vreme neki samo dižu kredu i troše.

I još kao da nam se podsmevaju, jer su, kao, našli super sistem za besplatne pare.

Onda naravno da me ne zanima njihova sudbina kada im se na vratima pojavi zaplenjivač

A jel treba da im se plene stvari ili da se lome kolena i da se spominju deca?!~? Obzirom da ove agencije vrlo verovatno mogu ovo drugo, a ne prvo...?!
 
По тој логици испада да ако је банка без знања клијента потраживања према њему пренела на друго лице,исто тако клијент своје дуговање према банци може пренети на друго лице без њеног знања.Тако да ако неко има пријатеља на Филипинима може поверицоце усмерити на њега,па они нека га траже.
Проблем функционисања Банака у Србији је у томе што већина њих послује на тај начин да клијента доведе у заблуду.Више пута сам присуствовао догађају где клијент долази да рекламира камату која нигде није назначена а која је већа од уговорене.На своју рекламацију добија одговор да је колегиница која му је објашњавала услове нова,те да му није правилно саопштила све услове очекивајући притом да ће клијент бити задовољан тим одговором.Као да колегиница ради у некој другој банци а не у истој.Такво пословање је врхунац неозбиљности и представља свесно довођење у заблуду клијента,што је кривично дело обмане.Када се клијент Народној Банци Србије пожали на такав третман добије одговор да покуша да приватном тужбом потражи задовољење,што је још један шамар клијенту кога је Народна Банка у обавези да штити а она га уместо тога саветује да покреће приватну тужбу бацајући га тиме у додатне трошкове.Схватајући свој повлашћен положај у банкарском сектору иностране банке себи и допуштају слободу да посегну за мафијашким методама не би ли утерале своја потраживања.Свесни су тога да тиме неће сносити никакве консеквенце па се зато и служе тиме.
 
"Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna", objašnjava Beograđanka Mira.
ako je ovo tacno , onda smo stvarno u govnima do usiju jer obicnog gradjanina ove jebene ,kvazi drzave nema ko da stiti, zato motke u sake
 
"Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna", objašnjava Beograđanka Mira.
ako je ovo tacno , onda smo stvarno u govnima do usiju jer obicnog gradjanina ove jebene ,kvazi drzave nema ko da stiti, zato motke u sake

Jel ima u nekom od ta tvoja 4.161 posta neki gde ne pozivas na motke?z:D
 

Back
Top