Србин Србиновић
Aktivan član
- Poruka
- 1.088
У данашњем Гласу јавности, новини над којом америчко - намесничка власт у Србији спроводи терор, објављен је текст „Рецепт отпора”, у коме показује како је терористичка организација „Отпор” противзаконито деловала у Србији а под заштитом „демократске” Америке и „демократске” Европе.
Ево тога текста:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-01-10-2009/recept-otpora
Recept „Otpora”
Strani centri moći su formirali razne organizacije i grupe za rušenje vlasti bez krvi, poput „Otpora”, koji je svoje usluge dobro unovčio na međunarodnom tržištu
Miloš Aleksić iznosi teze o međunarodnoj zaveri protiv Srba i Srbije koju je predvodio Vašington, a rezultat je bio rušenje Miloševića i otcepljenje Kosmeta. U današnjem nastavku on dalje tvrdi:
Strani centri moći, kao što smo pokazali, političkom i medijskom podrškom i finansijskim sredstvima, s jedne, i opozicija Srbije sa kadrovima, organizacijom i koordinacijom, s druge strane, formirali su razne organizacije i grupe za političku subverziju i politički terorizam u borbi protiv legalne vlasti, koje su oni nazivali grupama za razvoj demokratije, borbu za mir, građanska prava i slično. Jedna od takvih je „Otpor” koja je specijalizovana za politički terorizam ili, kako su je definisali - „za rušenje vlasti bez krvi”. „Otpor”, specijalizovana organizacija za rušenje nepodobnih režima, prerastao je granice Srbije, i svoje usluge dobro unovčio na međunarodnom tržištu političkog terorizma, naročito u rušenju proruskih i dovođenje prozapadnih režima u okruženje Rusije posle raspada SSSR-a.
Odluka Vašingtona
Alen Vajnštajn, koji je rukovodio istraživanjem i planiranjem fondacije Američkog kongresa, za navedene oblike političke subverzije ističe: „Mnogo toga što mi danas činimo javno pre 25 godina radila je CIA tajno”. Špigl navodi da se u istraživanju došlo do podataka da je u Vašingtonu odlučeno da Zapad treba da demokratskoj političkoj opoziciji pomogne da razvije konkretan program, koji bi ponudio pozitivnu alternativu destruktivnoj politici Miloševićevog režima.
Prezentirani podaci o imperijalnom upravljanju srpskim promenama i manipulaciji srpskim interesima potvrđeni su i haškom golgotom. Hag je najveći politički i moralni poraz u srpskoj istoriji, samopriznanje da su Srbi najveći zločinci na Balkanu...
Kada je srpska vlast na taj način kupila svoju vernost silnicima, ovi su srpski narod proglasili genocidnim, kažnjavali ga, zastrašivali, oduzimali mu silom deo njegove teritorije, ucenjivali ga, pritiskali ga preteći mu da prizna drugu državu na sopstvenoj teritoriji.
Druge nacije u Hagu su samo participirale, i to simbolično, da bi moćnici pred svetom imali alibi pošto je sud osnovan ne samo za Srbe već za zločine na području cele Jugoslavije. Prema zločincima drugih naroda Hag je bio blagonaklon, čak ih je oslobađao i onda kada su sami u svojim pisanim uspomenama priznavali da su ubijali srpsku decu, žene, civile, progonili ih, rušili im domove, crkvene svetinje, skrnavili i prekopavali grobove. Zato je Hag nova, mnogo temeljitija srpska „Ćele kula”.
Ispovest Najsa
Zbog svega iznetog Hag je najistureniji beleg srpskog podaništva novim osvajačima sveta, najniži pad srpskog nacionalnog dostojanstva, ali i beleg totalitarne bezobzirnosti i pravnog beščašća novog svetskog poretka. Ovakvu kvalifikaciju potvrdili su svojim životom Slobodan Milošević (sudskim ubistvom u Hagu) i dugogodišnjim mučeništvom u haškim kazamatima mnogi branioci srpske države i njene slobode. U kojoj je meri Haški tribunal bio politički sud novog svetskog poretka, a ne sud pravde potvrdio je i tužilac Haškog tribunala protiv Slobodana Miloševića, na konferenciji za štampu o „Nasleđu suđenja Slobodanu Miloševiću” Džefri Najs... Najs je u Beogradu izgovorio smele i odvažne reči istine. Istovremeno to je bilo i lično pokajanje i izvinjenje pred pravdom, sudstvom i istorijom, što se može nazvati svedočenjem veka. Ta Najsova ispovest glasi:
„Haški tribunal je politički sud, a ne sud pravde.
Slobodan Milošević je umro nevin.
Ne postoji dokaz da je Milošević dao neko uputstvo, instrukciju ili da je potpisao neki papir sa naredbom da se izvrši neki zločin.”
Ево тога текста:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-01-10-2009/recept-otpora
Recept „Otpora”
Strani centri moći su formirali razne organizacije i grupe za rušenje vlasti bez krvi, poput „Otpora”, koji je svoje usluge dobro unovčio na međunarodnom tržištu
Miloš Aleksić iznosi teze o međunarodnoj zaveri protiv Srba i Srbije koju je predvodio Vašington, a rezultat je bio rušenje Miloševića i otcepljenje Kosmeta. U današnjem nastavku on dalje tvrdi:
Strani centri moći, kao što smo pokazali, političkom i medijskom podrškom i finansijskim sredstvima, s jedne, i opozicija Srbije sa kadrovima, organizacijom i koordinacijom, s druge strane, formirali su razne organizacije i grupe za političku subverziju i politički terorizam u borbi protiv legalne vlasti, koje su oni nazivali grupama za razvoj demokratije, borbu za mir, građanska prava i slično. Jedna od takvih je „Otpor” koja je specijalizovana za politički terorizam ili, kako su je definisali - „za rušenje vlasti bez krvi”. „Otpor”, specijalizovana organizacija za rušenje nepodobnih režima, prerastao je granice Srbije, i svoje usluge dobro unovčio na međunarodnom tržištu političkog terorizma, naročito u rušenju proruskih i dovođenje prozapadnih režima u okruženje Rusije posle raspada SSSR-a.
Odluka Vašingtona
Alen Vajnštajn, koji je rukovodio istraživanjem i planiranjem fondacije Američkog kongresa, za navedene oblike političke subverzije ističe: „Mnogo toga što mi danas činimo javno pre 25 godina radila je CIA tajno”. Špigl navodi da se u istraživanju došlo do podataka da je u Vašingtonu odlučeno da Zapad treba da demokratskoj političkoj opoziciji pomogne da razvije konkretan program, koji bi ponudio pozitivnu alternativu destruktivnoj politici Miloševićevog režima.
Prezentirani podaci o imperijalnom upravljanju srpskim promenama i manipulaciji srpskim interesima potvrđeni su i haškom golgotom. Hag je najveći politički i moralni poraz u srpskoj istoriji, samopriznanje da su Srbi najveći zločinci na Balkanu...
Kada je srpska vlast na taj način kupila svoju vernost silnicima, ovi su srpski narod proglasili genocidnim, kažnjavali ga, zastrašivali, oduzimali mu silom deo njegove teritorije, ucenjivali ga, pritiskali ga preteći mu da prizna drugu državu na sopstvenoj teritoriji.
Druge nacije u Hagu su samo participirale, i to simbolično, da bi moćnici pred svetom imali alibi pošto je sud osnovan ne samo za Srbe već za zločine na području cele Jugoslavije. Prema zločincima drugih naroda Hag je bio blagonaklon, čak ih je oslobađao i onda kada su sami u svojim pisanim uspomenama priznavali da su ubijali srpsku decu, žene, civile, progonili ih, rušili im domove, crkvene svetinje, skrnavili i prekopavali grobove. Zato je Hag nova, mnogo temeljitija srpska „Ćele kula”.
Ispovest Najsa
Zbog svega iznetog Hag je najistureniji beleg srpskog podaništva novim osvajačima sveta, najniži pad srpskog nacionalnog dostojanstva, ali i beleg totalitarne bezobzirnosti i pravnog beščašća novog svetskog poretka. Ovakvu kvalifikaciju potvrdili su svojim životom Slobodan Milošević (sudskim ubistvom u Hagu) i dugogodišnjim mučeništvom u haškim kazamatima mnogi branioci srpske države i njene slobode. U kojoj je meri Haški tribunal bio politički sud novog svetskog poretka, a ne sud pravde potvrdio je i tužilac Haškog tribunala protiv Slobodana Miloševića, na konferenciji za štampu o „Nasleđu suđenja Slobodanu Miloševiću” Džefri Najs... Najs je u Beogradu izgovorio smele i odvažne reči istine. Istovremeno to je bilo i lično pokajanje i izvinjenje pred pravdom, sudstvom i istorijom, što se može nazvati svedočenjem veka. Ta Najsova ispovest glasi:
„Haški tribunal je politički sud, a ne sud pravde.
Slobodan Milošević je umro nevin.
Ne postoji dokaz da je Milošević dao neko uputstvo, instrukciju ili da je potpisao neki papir sa naredbom da se izvrši neki zločin.”
No, ukoliko bi "neko" sve Srbe pobio, stvar bi se iz korena promenila, jer bi mogli da se poistovete sa nekom drugom nacijom, sto bi im pomoglo da postanu bolji i pametniji ljudi. Barem oni tako razmisljaju.
