2. Svest žene da više ne mora tako da bude – faza buđenja
Savremena i jaka žena shvata da ona nije rob tuđih fantazija, već “rob” svojih potreba i želja koje treba da poštuje i sledi.
Jaka žena se bori za svoja prava zajedno sa muškarcem kojeg voli,
ali prve naučene obrasce ponašanja kod muškaraca, kao i moralna načela i očekivanja rodnih uloga teško je promeniti odjednom
. Kada žena iskaže svoje potrebe i želje, često čujemo da se žena “opustila” ili da joj je muškarac “previse ugađao pa je postala alava”.
Ovo je pre svega narcističko tumačenje ženinih potreba jer nije žena sama shvatila ko je i šta je, već joj je muškarac to dozvolio jer je mnogo popustljiv.
Muško dete je naučilo određen obrazac ponašanja u svojoj kući i taj isti obrazac prenosi na svoju emotivnu vezu.
On hoće da ona ustane od stola i da mu donese so za vreme ručka, ali ona to odbija i kaže mu da donese sam.
Muškarcu nije jasno zašto ona to neće jer je njegova mama to stalno radila za njegovog tatu i klupko se polako odmotava.
Za muškarca koji je vaspitan kao na gore navedenim primerima ovo može biti šok .
Ukoliko njegova izabranica ne funkcioniše na isti ili sličan način, idealna slika žene koju je stvorio u ranom detinjstvu
se ne poklapa sa onim što sada ima i tu nastaje problem.
Neophodno je da muškarac shvati da žena može nezavisno da funkcioniše i van njegovog sveta,
3. Problem prihvatanja istine kod muškaraca i borba između familijarnog (naučenog) i individualnog (potreba) – faza konflikta
Pre svega, veliki je problem da muškarac sa tradicionalnim balkanskim shvatanjima
prihvati da nešto ne može da funkcioniše onako kako je on zamislio.
Ukoliko je to još i funkcionisanje žene koje se ne poklapa sa njegovim planovima, tim gore.
U slučaju neprihvatanja žene kao posebne individue koja ima drugačije potrebe od njega,
muškarac je sklon bežanju drugoj ženi koja će zadovoljiti njegove fantazije idealne žene.
Kada te fantazije nestanu, tu je i treća žena.
Pogledajte prilog 1144646
4. Rad na sebi – faza promene
Da bi došlo do promene, neophodno je prihvatiti istinu, kakva god ona bila.
Ukoliko muškarac sa balkanskim sindromom želi da se menja, neophodno je da prihvati taj deo sebe i krene putem promene.
U suprotnom, bilo bi kao da lečite alkoholičara koji ne priznaje svoju zavisnost.
Muškarac koji ne prihvata i koji ne želi promenu, zadovoljan je ženom dokle god su njegove projekcije na snazi.
Čim one nestanu, nastaje nezadovoljstvo i bežanje u nove fantazije.
Njegova potraga se nastavlja za idealnom ženom i vezom koja će funckionisati
po istom ili sličnom šablonu kao njegova primarna porodica.
