Po zavrsetku Velikog rata 1918. regent Aleksandar Karadjordjevic je samo ispostovao volju tadasnje inteligencije sva tri juznoslovenska naroda koja su imala da tvore novu drzavu - medju njima svakako i srpske inteligencije koja nista manje zdusno nije bila opijena idejom nekakvog 'konacnog' juznoslovenskog ujedinjenja. Naravno, sto ce se ubrzo ispostaviti fatalnom greskom ne samo buduceg Kralja, vec i najvecih srpskih umova toga doba. Malo je tada bilo onih koji su glasno ideju stvaranja velike Kraljevine Srbije suprotstavljali ideji stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca... Bila je to jedinstvena prilika koju na zalost ne samo Kralj, vec nasi preci generalno nisu umeli da iskoriste...
Ali posto si pitao kada se to Aleksandar Prvi kolebao da iz Kraljevine izdvoji izvesne slovenacke i hrvatske teritorije, potrudicu se da ti pruzim odgovor.
Kraljevina SHS je odmah po svom stvaranju pokazala i svoje prve nedostatke, tacnije jedino sto ju je odrzavalo je i bila Dinastija, karizma samog regenta i potonjeg Kralja, kao i vecinski srpski narod. Zajednica tri naroda razlicite vere, kulture i tradicije pokazala se izvorom stalnih nacionalnih i politickih tenzija. Treba uzeti u obzir opstu nemastinu i glad posle tek zavrsenog rata u potpuno opustosenoj zemlji, a odmah zatim i veliku svetsku ekonomsku krizu, kao i uticaje boljsevicke revolucije u Rusiji. Odmah po smrti Petra Prvog (1921) i punog preuzimanja vladarskih ovlascenja u svoje ruke Kralj je poceo da uvidja kako takva drzava predstavlja preveliki zalogaj za Srbiju. Ne bi li snizio strasti, na Vidovdan 1921. proglasen je Ustav koji je zaveo centralizovani drzavni sistem. Do Kraljeve spremnosti da se zvanicno odrekne izvesnih zapadnih delova Kraljevine zarad stabilnosti poretka i same drzave dolazi odmah posle atentata u Skupstini, sto je za posledicu imalo i njeno privremeno raspustanje, kao i gasenje delovanja svih politickih organizacija (1929). Naravno, vec 1931. oktroisanim Ustavom Kralj je ponovo vaspostavio demokratiju, uveo dvodomni sistem vlasti (Narodna Skupstina i Senat), ali i zaigrao na kartu integralnog jugoslovenstva... Ne treba smetnuti s uma cinjenicu da je antisrpski usmerena struja u zemlji tako i van nje stalno radila na atentatu na vladara upravo kao na simbola nekakve 'velikosrpske hegemonisticke ideje' (1919. u Zagrebu pokusaj atentata bombom; iste godine pokusaj atentata crnogorske emigracije u Parizu; 29.juna 1921. tokom vojne smotre na Terazijama povodom svecanog polaganja zakletve Kralja na novi Ustav 17-ogodisnji boljsevik je bacio bombu na svecanu povorku koja se kretala iz pravca Starog Dvora; zatim naredne godine priprema atentata prilikom Kraljevog vencanja; 1933. prilikom Kraljeve posete Zagrebu dvojica ustasa trebalo je da ga ubiju bombom, a naredne godine cak da ga ubiju u Beogradu...). Bila je to uvertira za ono sto ce se konacno zbiti u Marseju 09. oktobra 1934.godine... Citirao bih samo reci Vladimira Corovica koji je za Aleksandra Prvog rekao: "U Jugoslaviju uzidao je celu mladost, ucestvovao u svim njenim podvizima od Kumanova do Soluna, izveo delo njezinog ujedinjenja, pao kao njen simbol."
Kada se vec tako olako usudjujes da ustanes na lik i delo najveceg srpskog drzavnika svih vremena bolje se prethodno podrobnije upoznaj sa samim stivom, umesto sto nasedas na zlonamerna podmetanja onih koji su imali priliku da tu istu Kraljevu gresku isprave 1945.godine, a takodje je nisu iskoristili. Naprotiv... Ove godine izasla je izvanredna studija u tri toma o zivotu i delu Aleksandra Prvog od Dr Branislava Gligorijevica, pa ti je stoga preporucujem.
Pozdrav.
