Da se, izgleda , "ovi ne sale" :
"...Bajden preti Putinu revolucijom
Svet | Bogdan Đurović | mart 17, 2011 at 22:34
Piše Bogdan Đurović
Opozicioni političar Gari Kasparov na svom blogu je napisao da mu je potpredsednik SAD-a rekao da je upozorio ruskog premijera da se ne kandiduje na novim izborima jer bi to dovelo do arapskog scenarija
Tačno godinu dana uoči odlučujućih predsedničkih izbora u Rusiji, na kojima će biti zacrtan put ove zemlje u narednim decenijama, počela je odlučujuća faza kampanje koja ima samo jedan cilj – sprečiti da se Vladimir Putin vrati u Kremlj. Kako tvrdi jedan od vodećih opozicionara, bivši šahovski prvak Gari Kasparov, čak je i potpredsednik SAD-a Džozef Bajden, koji je 9. marta boravio u Moskvi, na sastanku sa Putinom tražio od njega da se povuče i prepusti mesto predsednika Dmitriju Medvedevu. Inače će u Rusiji goreti vatra revolucije, kao u Egiptu i Libiji!
KAKO OJAČATI MEDVEDEVA
Prethodno je, pet dana uoči dolaska američkog potpredsednika, moskovska „Nezavisimaja gazeta“, pozivajući se na izvore iz Donjeg doma ruskog Parlamenta, objavila da Bajden u Moskvu putuje da bi se dogovorio sa Putinom oko njegovog „budućeg radnog mesta“. Prema tvrdnjama ovog lista, potpredsednik SAD-a ponudio je ruskom premijeru mesto predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta. Naravno, pod uslovom da uopšte ne učestvuje na izborima za šefa najveće države na svetu.
U tekstu se navodi da bi posetu Bajdena trebalo tumačiti kao „nedvosmisleni signal ruskoj eliti o podršci Vašingtona kandidaturi Medvedeva na predsedničkim izborima“. Za one predstavnike ruske elite koji ne poslušaju Bajdenove savete, dodaje izvor ruskog lista, sledi kazna: neće dobiti zapadne vize ili će im čak biti zamrznuta imovina. Još se navodi da se Medvedev i dalje koleba, pošto je Putinov uticaj i dalje jak, pa mu Bajdenov dolazak dođe kao moralna podrška.
„Nezavisimaja gazeta“ obratila se za komentar i pojedinim analitičarima, među kojima je bila i Olga Krištanovskaja, direktorka Centra za proučavanje elita Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka. Ona smatra da Putin neće ići u MOK, već će stati na čelo važnije međunarodne organizacije. „SAD u principu ne mogu nama ništa da diktiraju, nemaju nikakve poluge za to. Istina je sledeća: ako naša elita odluči da za predsednika treba da ide Medvedev, tada se postavlja pitanje o mestu Vladimira Putina u međunarodnim organizacijama. Na primer, da bude generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Kompromis će biti nađen tako što će jedan od njih pristati da ode bez borbe i zauzeti neku važnu funkciju. Ako bi Putin ostao predsednik Vlade, to bi značilo da se vraća u poziciju tehničkog premijera, a predsednik postaje punopravni predsednik, kakav je u svoje vreme bio Putin. Medvedev tada jača, a vlast Putina se smanjuje. Ali, to neće za njega biti prijatno. Zato bi rukovođenje međunarodnom organizacijom bilo dobar izlaz za njega“, uverava Krištanovskaja.
Posle ovog članka usledili su demantiji i ruske i američke strane. Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov nazvao je tekst „neuspelom šalom“ i dodao da je „bespredmetno komentarisati“ taj članak. Sa druge strane, odmah po objavljivanju teksta, oglasio se stariji direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD-a Majkl Mekfol.
„Mi ne posmatramo posetu vicepredsednika kao podršku bilo kom kandidatu za predsednika Rusije. Bilo bi to glupo za nas i ne nameravamo to da činimo. Kao što je rečeno, mi se susrećemo sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom, premijerom Vladimirom Putinom i drugim političkim figurama u Rusiji, od kojih neki, moguće, planiraju da se kandiduju za predsednika“, prenosi izjavu Mekfola ruska agencija „RIA Novosti“.
AMERIČKO KAŽNJAVANJE PUTINA
Međutim, upravo posle Bajdenovog susreta sa tim „drugim političkim figurama“, Kasparov je objavio svoj blog u kojem je preneo stavove koje je tom prilikom, kako tvrdi, izložio potpredsednik SAD-a. U blogu pod naslovom „Otvoreni razgovori u Spaso-Hausu“, objavio ga je liberalni „Eho Moskve“, Kasparov je prepričavao razgovor sa Bajdenom koji se odvijao 9. marta u rezidenciji američkog ambasadora u Moskvi. Osim njega, sastanku su prisustvovali i predstavnici drugih političkih grupacija, među kojima i KPRF-a, Jabloka, i stranke Pravedna Rusija.
Kasparov se najpre pita kako nekome u Rusiji mogu da smetaju „susreti ruske opozicije sa inostranim, a posebno američkim političarima“. „Gostujući rukovodioci država pokušavaju da dobiju što potpuniju sliku o onome što se dešava i zato obično ne komuniciraju samo sa predstavnicima vlasti. Takva praksa u međunarodnim odnosima je uspostavljena odavno, ali se na to u Rusiji i dalje gleda kao na nešto neobično“, objašnjava Kasparov, jedan od predvodnika ruske „nesistemske opozicije“, poznate po korišćenju radikalnih metoda građanske neposlušnosti. Pripadnici ove opozicije zalažu se, inače, za uvođenje sankcija ruskom rukovodstvu zbog navodnog nepoštovanja ljudskih prava, i često putuju na Zapad tražeći spoljnu podršku za obaranje vlasti u Moskvi.
Bajden je na sastanku sa opozicionarima govorio i o mogućnosti ukidanja takozvanog „amandmana Džekson-Venik“, kojim je Rusija stavljena pod američke sankcije još 80-ih godina tokom Hladnog rata. Ovaj amandman ni do danas nije promenjen i služi kao stalna poluga pritiska na Kremlj, s obzirom na to da Rusija ne može zbog toga da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
„Svima je jasno da je amandman geopolitički antikvarijat iz vremena Hladnog rata“, piše Kasparov. „Ali, Bajden priznaje da su pokušaji njegovog ukidanja osuđeni na propast, jer je taj amandman jedina karika koja povezuje ljudska prava i razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa. Sa druge strane, ideja zamene sankcija protiv cele države novim zakonom, gde bi se sankcije primenjivale selektivno protiv činovnika koji krše prava građana i umešanih u korupciju i druga krivična dela, omogućava američkoj administraciji da argumentuje svoju poziciju u Kongresu…“, napominje Kasparov.
Suštinski, to je prizivanje uvođenja sankcija lično Putinu i njegovim najbližim saradnicima, odnosno to je poluga za odstranjivanje najpopularnijeg ruskog političara sa vlasti. Ili bar Kasparov i njegove pristalice veruju u to, priželjkujući američko kažnjavanje Putina. Da bi dodatno pojačao utisak, Kasparov je Bajdenu predao i spisak „38 političkih zatvorenika“, od kojih neki robijaju za najteža krivična dela.
„Simptomatično je da je Bajden, bez obzira na to što je trebalo da ide i održi predavanje na Moskovskom državnom univerzitetu, nastavio da postavlja pitanja i na kraju nam je otvoreno saopštio da je Putinu tokom njihovog susreta rekao o nesvrsishodnosti njegovog kandidovanja za novi predsednički mandat. Rusija se, po mišljenju američkog potpredsednika, umorila od Putina i taj zamor će rasti i neizbežno dovesti do događaja poput onih u arapskom svetu. Očigledno je da dinamika ovih dešavanja tera SAD na preispitivanje odnosa sa svim autoritativnim režimima, uključujući i ruski“, piše Kasparov.
STRAHOVI VAŠINGTONA
Šta se iz svega navedenog može zaključiti? Pouzdano je samo jedno: Vašington je i te kako zabrinut mogućnošću Putinove kandidature na predstojećim predsedničkim izborima. Jer, ne treba smetnuti s uma dve stvari. Prvo ..." ...
Preostali tekst je
na :
http://www.pecat.co.rs/2011/03/bajden-preti-putinu-revolucijom/
Koja "Imperija ce prva da potegne " ?
Koga "svrbe prstici na dugmencetu" ?
Da li je blizu vreme kada ce Hirosima , Nagasaki , Cernobil , "Dogadjanja sa japanskim nuklearkama " biti jednog dana "male bebe prema zavodjenju demoNokratije po USA - receptu" ?
"...Bajden preti Putinu revolucijom
Svet | Bogdan Đurović | mart 17, 2011 at 22:34
Piše Bogdan Đurović
Opozicioni političar Gari Kasparov na svom blogu je napisao da mu je potpredsednik SAD-a rekao da je upozorio ruskog premijera da se ne kandiduje na novim izborima jer bi to dovelo do arapskog scenarija
Tačno godinu dana uoči odlučujućih predsedničkih izbora u Rusiji, na kojima će biti zacrtan put ove zemlje u narednim decenijama, počela je odlučujuća faza kampanje koja ima samo jedan cilj – sprečiti da se Vladimir Putin vrati u Kremlj. Kako tvrdi jedan od vodećih opozicionara, bivši šahovski prvak Gari Kasparov, čak je i potpredsednik SAD-a Džozef Bajden, koji je 9. marta boravio u Moskvi, na sastanku sa Putinom tražio od njega da se povuče i prepusti mesto predsednika Dmitriju Medvedevu. Inače će u Rusiji goreti vatra revolucije, kao u Egiptu i Libiji!
KAKO OJAČATI MEDVEDEVA
Prethodno je, pet dana uoči dolaska američkog potpredsednika, moskovska „Nezavisimaja gazeta“, pozivajući se na izvore iz Donjeg doma ruskog Parlamenta, objavila da Bajden u Moskvu putuje da bi se dogovorio sa Putinom oko njegovog „budućeg radnog mesta“. Prema tvrdnjama ovog lista, potpredsednik SAD-a ponudio je ruskom premijeru mesto predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta. Naravno, pod uslovom da uopšte ne učestvuje na izborima za šefa najveće države na svetu.
U tekstu se navodi da bi posetu Bajdena trebalo tumačiti kao „nedvosmisleni signal ruskoj eliti o podršci Vašingtona kandidaturi Medvedeva na predsedničkim izborima“. Za one predstavnike ruske elite koji ne poslušaju Bajdenove savete, dodaje izvor ruskog lista, sledi kazna: neće dobiti zapadne vize ili će im čak biti zamrznuta imovina. Još se navodi da se Medvedev i dalje koleba, pošto je Putinov uticaj i dalje jak, pa mu Bajdenov dolazak dođe kao moralna podrška.
„Nezavisimaja gazeta“ obratila se za komentar i pojedinim analitičarima, među kojima je bila i Olga Krištanovskaja, direktorka Centra za proučavanje elita Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka. Ona smatra da Putin neće ići u MOK, već će stati na čelo važnije međunarodne organizacije. „SAD u principu ne mogu nama ništa da diktiraju, nemaju nikakve poluge za to. Istina je sledeća: ako naša elita odluči da za predsednika treba da ide Medvedev, tada se postavlja pitanje o mestu Vladimira Putina u međunarodnim organizacijama. Na primer, da bude generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Kompromis će biti nađen tako što će jedan od njih pristati da ode bez borbe i zauzeti neku važnu funkciju. Ako bi Putin ostao predsednik Vlade, to bi značilo da se vraća u poziciju tehničkog premijera, a predsednik postaje punopravni predsednik, kakav je u svoje vreme bio Putin. Medvedev tada jača, a vlast Putina se smanjuje. Ali, to neće za njega biti prijatno. Zato bi rukovođenje međunarodnom organizacijom bilo dobar izlaz za njega“, uverava Krištanovskaja.
Posle ovog članka usledili su demantiji i ruske i američke strane. Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov nazvao je tekst „neuspelom šalom“ i dodao da je „bespredmetno komentarisati“ taj članak. Sa druge strane, odmah po objavljivanju teksta, oglasio se stariji direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD-a Majkl Mekfol.
„Mi ne posmatramo posetu vicepredsednika kao podršku bilo kom kandidatu za predsednika Rusije. Bilo bi to glupo za nas i ne nameravamo to da činimo. Kao što je rečeno, mi se susrećemo sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom, premijerom Vladimirom Putinom i drugim političkim figurama u Rusiji, od kojih neki, moguće, planiraju da se kandiduju za predsednika“, prenosi izjavu Mekfola ruska agencija „RIA Novosti“.
AMERIČKO KAŽNJAVANJE PUTINA
Međutim, upravo posle Bajdenovog susreta sa tim „drugim političkim figurama“, Kasparov je objavio svoj blog u kojem je preneo stavove koje je tom prilikom, kako tvrdi, izložio potpredsednik SAD-a. U blogu pod naslovom „Otvoreni razgovori u Spaso-Hausu“, objavio ga je liberalni „Eho Moskve“, Kasparov je prepričavao razgovor sa Bajdenom koji se odvijao 9. marta u rezidenciji američkog ambasadora u Moskvi. Osim njega, sastanku su prisustvovali i predstavnici drugih političkih grupacija, među kojima i KPRF-a, Jabloka, i stranke Pravedna Rusija.
Kasparov se najpre pita kako nekome u Rusiji mogu da smetaju „susreti ruske opozicije sa inostranim, a posebno američkim političarima“. „Gostujući rukovodioci država pokušavaju da dobiju što potpuniju sliku o onome što se dešava i zato obično ne komuniciraju samo sa predstavnicima vlasti. Takva praksa u međunarodnim odnosima je uspostavljena odavno, ali se na to u Rusiji i dalje gleda kao na nešto neobično“, objašnjava Kasparov, jedan od predvodnika ruske „nesistemske opozicije“, poznate po korišćenju radikalnih metoda građanske neposlušnosti. Pripadnici ove opozicije zalažu se, inače, za uvođenje sankcija ruskom rukovodstvu zbog navodnog nepoštovanja ljudskih prava, i često putuju na Zapad tražeći spoljnu podršku za obaranje vlasti u Moskvi.
Bajden je na sastanku sa opozicionarima govorio i o mogućnosti ukidanja takozvanog „amandmana Džekson-Venik“, kojim je Rusija stavljena pod američke sankcije još 80-ih godina tokom Hladnog rata. Ovaj amandman ni do danas nije promenjen i služi kao stalna poluga pritiska na Kremlj, s obzirom na to da Rusija ne može zbog toga da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
„Svima je jasno da je amandman geopolitički antikvarijat iz vremena Hladnog rata“, piše Kasparov. „Ali, Bajden priznaje da su pokušaji njegovog ukidanja osuđeni na propast, jer je taj amandman jedina karika koja povezuje ljudska prava i razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa. Sa druge strane, ideja zamene sankcija protiv cele države novim zakonom, gde bi se sankcije primenjivale selektivno protiv činovnika koji krše prava građana i umešanih u korupciju i druga krivična dela, omogućava američkoj administraciji da argumentuje svoju poziciju u Kongresu…“, napominje Kasparov.
Suštinski, to je prizivanje uvođenja sankcija lično Putinu i njegovim najbližim saradnicima, odnosno to je poluga za odstranjivanje najpopularnijeg ruskog političara sa vlasti. Ili bar Kasparov i njegove pristalice veruju u to, priželjkujući američko kažnjavanje Putina. Da bi dodatno pojačao utisak, Kasparov je Bajdenu predao i spisak „38 političkih zatvorenika“, od kojih neki robijaju za najteža krivična dela.
„Simptomatično je da je Bajden, bez obzira na to što je trebalo da ide i održi predavanje na Moskovskom državnom univerzitetu, nastavio da postavlja pitanja i na kraju nam je otvoreno saopštio da je Putinu tokom njihovog susreta rekao o nesvrsishodnosti njegovog kandidovanja za novi predsednički mandat. Rusija se, po mišljenju američkog potpredsednika, umorila od Putina i taj zamor će rasti i neizbežno dovesti do događaja poput onih u arapskom svetu. Očigledno je da dinamika ovih dešavanja tera SAD na preispitivanje odnosa sa svim autoritativnim režimima, uključujući i ruski“, piše Kasparov.
STRAHOVI VAŠINGTONA
Šta se iz svega navedenog može zaključiti? Pouzdano je samo jedno: Vašington je i te kako zabrinut mogućnošću Putinove kandidature na predstojećim predsedničkim izborima. Jer, ne treba smetnuti s uma dve stvari. Prvo ..." ...
Preostali tekst je
na :
http://www.pecat.co.rs/2011/03/bajden-preti-putinu-revolucijom/
Koja "Imperija ce prva da potegne " ?
Koga "svrbe prstici na dugmencetu" ?
Da li je blizu vreme kada ce Hirosima , Nagasaki , Cernobil , "Dogadjanja sa japanskim nuklearkama " biti jednog dana "male bebe prema zavodjenju demoNokratije po USA - receptu" ?
