Danas dok sam čekala prevoz natrag kući, padala je kiša. Grozna, gusta.
Sneg se topio i siveo, istina malo brze je siveo nego sto se topio, za sobom ostavljajuci uspomene na neke druge lepše i nevinije zime.
Svaki sneg priziva uspomene, a kad odlazi, odlaze i one sa njim. To je normalno.
Čekala sam gledajući u izmaglicu od kiše, i sivilo iz kojeg je trebalo, valjda nekako iznenada jer ja sam avanturista, da izroni trola.
Neko vižljasto skakutavo stvorenje umotano u perjanu jaknu, kapu, šal i kišobran, skoknulo je do mene i natkrililo kišobran i nad moju glavu, sa onako dr. Votsonovskim komentarom, zaboravih kojim, nekim prigodnim o kiši.
Ah, so British...!!
Kad pogledam malo bolje, iz proreza viri par kosih očiju!
Nosio je kishobran sa velikim ornamentskim kineskim slovima, boje stare požutele hartije, optočen crnim layoutom.
Moj novi poznanik zove se Su i odlično govori srpski!
Pitala sam ga da mi kaže wtf tu piše. Nasmejao se na kineskom.
Bilo je ovako:
Nebo
Oblačno
Kiša
Patke
Pravo
+ NN
tj. jedan znak koji nije znao sta znači, bio je drevni kineski jezik čija su se značenja pogubila.
Pričali smo o slovu R (kod njega je dugaaačko, duže nego što treba, kaže Su, vežbao ga je dugo...), i pričali smo o pljeskavicama i vešalicama (ja sam svoj glas dala vešalicama).
Rekao je da u Bgd nema dobre kineske klope. (Ma ja volim sve, i Makao, i Ludu Kuću....)
Nije loše po kiši ipak naručiti hranu da ti donesu, složio se.
Pitala sam ga koliko je potrebno da se nauči kineski.
"Kineski je lak za Srbe, potrebno je 2 nedelje da se savlada neki opšti nivo
" rekao je Mihajlo Su. Mihajlo mu je ime koje je dobio ovde.
Izašao je posle 3 stanice iz mokre i prazne trole koja je drndala do te mere da nisam htela ni da stavljam slušalice na uši (čuli se samo basovi, i delić pesmice tek kad trola stane na stanici i ugasi svoj tandrkavi motor sa isprekidanim & još dužim R od Suovog)
Poželeo mi Srećan Božić i prijatno Badnje veče
Na čistom perfektnom srpskom!
Hristos se rodi,
& poz od Bet
ops: ali za kutiju baš nisam sigurna!!!!! 
