Isus nije rođen 7. januara a ni 25 decembra.
Evo zanimljivog dokaza o tome kada je rođen Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Božji Sin došao na svet, evo šta se dešavalo: „A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada“ (Jevanđelje po Luci 2:8). Ovo nikako nije moglo da se događa u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primetićete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog čega je sasvim izvesna nemogućnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru. Tadašnji Jevreji su obično u rano proleće izgonili ovce u polja i pustinje, u vreme pred Pashu (Pesah) i tamo bi ih ostavljali do prvih kiša, piše Adam Klark u V tomu svojih komentara (strana 386). U nastavku teksta autor dodaje: „Dok su boravili u polju, pastiri bi danonoćno stražarili pokraj svojih stada. S početkom prve kiše u rani mesec Marhešvan, a to su oktobar i novembar po našem kalendaru (pošto ovaj mesec počinje sredinom našeg oktobra), nalazimo da pastiri u to vreme čuvaju ovce na poljima tokom celog leta. Pa, budući da se tada još nisu bili vratili kući, argument da te godine oktobar još nije bio počeo samo je puka pretpostavka, kao i to da je naš Gospod rođen 25. decembra, kada na poljima nije bilo jedne jedine ovce; takođe je isključena mogućnost da je Isus rođen posle septembra budući da su ovce još uvek bile na otvorenom, i to noću. Na osnovu toga treba odbaciti pretpostavku da je Isus rođen u mesecu decembru. Hronologija nam ukazuje na činjenicu da su te noći ovce stajale na otvorenom.“ Svaka enciklopedija i druga literatura od autoriteta tvrdi da Hristos nije rođen 25. decembra. Katolička enciklopedija otvoreno govori o tome. Tačan datum Hristovog rođenja uopšte nije poznat, što priznaje svaki merodavni autoritet u svetu, mada bih vam, kada bi ovde bilo mesta, ukazao na stihove u Svetom Pismu koji, ako ništa drugo, daju čvrste osnove za tvrdnju da je Hristos rođen rane jeseni, verovatno u mesecu septembru – približno šest meseci nakon biblijskog praznika Pashe.
1 Da je Bog želeo da se pridržavamo i proslavljamo Hristovo rođenje, On ne bi od nas u potpunosti sakrio tačan datum Njegovog rođenja.
Enciklopedije kažu… Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna reč o tome da treba držati Božić. Vođeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišćani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božić. Nijedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo. Odakle nam onda takav običaj? Budući da je Božić dospeo u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, proverićemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom „Božić“ stoji sledeće: „Božića nema među praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mesec januar podsećaju na Božić.“ U nastavku teksta priznaje se istina da „u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rođendan, dok sveci to ne čine.“ E
nciklopedija Britanika tvrdi: „Božić nije postojao među ranijim praznicima u crkvi…” Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišćansku religiju. Enciklopedija Amerikana kaže: „Prema mnogim izvorima Božić se nije slavio u prvim vekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rođenja…” („sveta večera,“ ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). „…Tek u četvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak sećanja na taj događaj (Hristovo rođenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rođenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božić zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivalaBaby Jesus posvećenog rođenju Sola!“ Kako je taj paganski običaj dospeo u Crkvu? Obratite sada pažnju! Gore priznati istorijski izvori tvrde da tokom prvih dvesta-trista godina hrišćanske crkve hrišćani nisu držali Božić! Tek negde u četvrtom veku naše ere taj praznik prodire na Zapad, tačnije u Rimsku crkvu da bi tek u petom veku ta crkva naredila da se Božić slavi kao zvaničan „hrišćanski“ praznik! Dakle, kako se jedan takav bezbožan običaj uvukao u takozvano hrišćanstvo? Šaf-Hercogova enciklopedija, u svom tekstu koji nosi naslov „Božić,“ daje jedno dobro objašnjenje o tome kako se odvijao taj proces: „Ne može se precizno odrediti koliko je datum ovog praznika zavisio od najkraćeg dana u godini i paganskog festivala Brumalije (25. decembar), koji pada odmah nakon Saturnalija (17-24. Decembar), kada se proslavljao dolazak „novog sunca.“ Paganski festivali – Saturnalija i Brumalija – bili su isuviše duboko ukorenjeni u narodne običaje da bi se za njih moglo reći da su nastali pod uticajem hrišćanstva… Paganski festival koji se proslavljao orgijama i razuzdanim veseljem bio je toliko popularan, da je hrišćanima bilo drago što su pronašli izgovor da, uz neke manje promene u duhu i načinu svog slavlja, nastave da ga drže. Hrišćanski propovednici na Zapadu i Bliskom istoku protestovali su protiv nedolične ispraznosti kojom se proslavljalo rođenje Hristovo. Hrišćani u Mesopotamiji su optužili svoju braću na Zapadu za idolatriju i obožavanje sunca pošto su ovi prihvatali taj paganski festival kao hrišćanski praznik.“ Ne zaboravite da je rimski svet po svojoj prirodi paganski. Pre četvrtog veka naše ere broj hrišćana u Rimskom Carstvu bio je mali. No, iako se njihov broj povećavao, hrišćani su neprestano bili izloženi progonu od strane Rimske vlade i rimskih pagana. Međutim u četvrtom veku na rimski presto dolazi car Konstantin, koji ispoveda hrišćanstvo. On stavlja hrišćansku religiju u istu zakonsku kategoriju sa paganizmom i tada stotine hiljada ljudi u rimskoj civilizaciji počinje da prihvata takvo popularno hrišćanstvo. Ali ne treba zaboraviti da su ljudi u rimskom svetu rasli sa paganskim običajima u kojima centralno mesto zauzima idolopoklonički festival koji se održava 25. decembra. Svake godine ljudi su se tog dana veselili u naročitom prazničnom raspoloženju i duhu, pa budući da je ta svetkovina bila „pravo“ uživanje, ljudi nisu želeli da je se odreknu! Šaf- Hercogova Enciklopedija objašnjava i to da je Konstantin u četvrtom veku zvanično priznao nedelju kao hrišćanski dan odmora (na engleskom „SUNday”, odnosno „dan sunca“). Stoga su pagani, koji se već tada masovno okreću „hrišćanstvu,“ primili taj dan paganskog obožavanja sunca i uticaj manihejstva (teorije koja identifikuje Sina Božijeg kao fizičko sunce), što im je poslužilo kao izgovor da svoj paganski festival – 25. decembar (datum rođenja boga sunca) – proglase danom rođenja Sina Božijeg. Tako je Božić dospeo u naše takozvano hrišćanstvo! Taj praznik se može zvati bilo kojim imenom, ali on i dalje ostaje taj stari paganski festival u kome se obožava sunce, a jedino što se promenilo je ime kojim ga danas zovemo! Zeca možete nazvati „lavom,“ ali on će i dalje ostati samo običan zec. Još jedan citat iz Britanike: „Moguće je da su još 354. godine izvesni Latini prebacili datum sa 6. januara na 25. decembar, kada pada praznik u čast boga Mitre ili rođenja nepobedivog SUNCA. Sirijci i Jermeni ostali su verni 6. januaru, optužujući Rimljane da su obožavaoci sunca i idolopoklonici, utvrdivši da je praznik na dan 25. decembra izmišljotina Cerintovih učenika.“
1 Detaljno objašnjenje biblijskih tekstova iz kojih se može ustanoviti približan datum Hristovog rođenja možete pogledati na sledećoj adresi: http://www.new-life.net/chrtms10.htm
Bog je namerno sakrio datum Hristovog rođenja da ne bi ljudima davao povoda za idolatriju povezanu sa astrologijom i slavljenjem rođendana.
