- Poruka
- 352.110
Svakodnevno uzimanje jedne šake pečenih badema u medu možda zvuči kao čisto uživanje, ali može da bude i zdrav način da poboljšate nivo holesterola u krvi.
Dve nove studije sugerišu da i med i bademi pojedinačno imaju specijalna svojstva koja pomažu da se zaštitimo od srčanih bolesti.
Med i bademe treba polako uvoditi u ishranu i njima zamenjivati drugu kaloričnu hranu, da bismo iskoristili sve dobrobiti bez dobijanja viška kilograma.
Unošenje mešavine 4 supene kašike meda sa dve šolje vode povećalo nivoe antioksidanasa u krvi 25 muškaraca koji su učestvovali u petonedeljnoj studiji. Istraživači kažu da se tada prvi put pokazalo da med ima antioksidativno dejstvo kod ljudi.
Kanadski naučnici su otkrili da bademi mogu značajno da snize tzv. loš (LDL) holesterol. Iako su ranije studije pokazale da ishrana bogata orašastim plodovima može da umanji rizik od kardiovaskularnih bolesti, nije bilo poznato koliko komada je potrebno pojesti da bi se to postiglo.
U ovoj studiji, koju je finansirao Odbor za badem Kalifornije, istraživači su, u periodu od tri meseca, testirali tri dijete na 27 muškaraca i žena sa visokim holesterolom.
Tokom jednog meseca, učesnici bi pojeli veliku dozu badema (oko 2 šake) što je iznosilo nešto manje od četvrtine njihovog ukupnog dnevnog unosa kalorija. U narednih mesec dana, jeli su manje doze (jednu šaku) badema, dok su u poslednjih mesec dana, jeli integralni kolač mafin sa niskim sadržajem masti, koji je imao istu količinu kalorija, proteina i masti (zasićenih i polinezasićenih) kao bademi.
Nakon poređenja nivoa holesterola tokom i posle svakog režima ishrane, istraživači su otkrili da su nivoi LDL smanjeni u proseku za 4,4 odsto tokom drugog meseca, kod dijete sa manjim udelom badema, a čak 9,4 procenata kod dijete sa većim porcijama.
Pored toga, odnos LDL (“lošeg“) i HDL („dobrog“) holesterola promenio se u korist „dobrog“ za gotovo 8 odsto kada su ispitanici uzimali pola doze badema i za 12 odsto kod pune doze, tokom perioda od četiri nedelje.
To znači da su bademi imali dobar uticaj na LDL holesterol bez smanjenja količine HDL. Nasuprot tome, nivo holesterola nije se značajno promenio posle faze sa mafinom.
Orašasi plodovi su dobar izvor proteina i nemaju holesterol, ali Američka asocijacija za srce ističe da oni, ako se samo dodaju uobičajenoj ishrani, mogu učiniti više štete nego koristi, jer imaju mnogo masti i kalorija. Pored badema i ostalo koštunjavo voće, uključujući orah, pekan, kikiriki, makadamija orah i pistaći, takođe, utiču na smanjenje nivoa holesterola. Dr Dženkins kaže da su, iako nema dovoljno istraživanja koja bi pokazala da svi orasi imaju jednaku zdravstvenu vrednost, bademi naročito dobro istraženi. Njegova studija je objavljena naučnom časopisu Američke asocijacije za srce.
link
