hellen i betmi optereceni smrcu il' mi se cini?
ja sam se kao klinka davila i pocela da potanjam
u tom potanjanju puk'o me onaj fles-moj zivot u mnogo 'slika'
onokao meni najupecatljiviji trenuci u zivotu-
tata koji me nosi na krkacama, a ja dodatno uzjahujem i kikocem se
mama koja me kupa i peni i sebi lice da bi me zasmejavala
sestra koja me uci kako da lakiram nokte, a ja sve upijam kako jer mi mnogo bitno
ja na pobednickom tronu zbog pobede na krosu
.....i tako jos bezbroj momenata
a posto je to bilo na bazenu (olimpijcu na kosutnjaku)
u jednom momentu osetim pritisak vode koji me izbacuje na povrsinu
i tako se eto spasem
posto mislim da je to neki uvod u smrt, a meni uopste nije bilo strasno,
ne plasim se smrti (plasim se samo eventualno bolne smrti, al' nekako mislim da nece biti bolna-ovo zvuci kontradiktorno, ali ima smisla..
)
ja kod 'natalkinje' nisam otisla da mi kaze to kao kad cu da mrem i te stvari
mislim da svako ide kod tako nekog kad ima neku muku u zivotu
tipa zna da mu predstoji neka prekretnica
ili mu se nista ne desava (pa kao da vidi kad ce nesto da pocne)
ili prosto da mu taj neko nekako da neki savet kako i sta dalje
ja sam tada otisla zato sto me izvesni bivsi proganjao (u bukvalnom smislu te reci)
pa sam 'tela da cujem da l' ce da mi kaze nesto o tome-kad cu da ga se oslobodim
a ona mi svasta nesto kazala, a njega ni ne pomenu
svasta mi je od nebitnih stvari pogodila, a od bitnih skoro nista
sad opet imam neku nedoumicu pa se mislim da l' d' idem
ne kod nje naravno
kraljina 
)
