eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
22.11.2007 .
Petar Luković, Feral Tribune Sunday Bloody Sunday (1) Superioran medijski mehanizam države Srbije sposoban da se čak na dva fronta, istovremeno, bori protiv svojih najljućih neprijatelja – Albanaca kolektivno i Čedomira Jovanovića pojedinačno – ovih je dana demonstrirao kreativne postulate osebujne poremećenosti strogo svedene u 48 sati blitzkrieg kampanje, dosledno koristeći uputstva iz priručnika za brzu likvidaciju: žrtvu prvo valja namamiti u televizijsku ili radio emisiju, obećavajući da će se, recimo, razgovarati o sasvim prozaičnim temama, predsedničkoj kandidaturi žrtve, euroatlantskim procesima kojih se Srbija gnuša ili naučnofantastičnom ulasku Koštunistana u Europsku Uniju negde krajem XXXI veka; kad žrtva uđe u krletku, vrata se zaključavaju, voditeljka oblači maskirnu uniformu prošaranu biseksualnim orlovima, uzima bejzbol palicu i iznenada udara gosta; dok žrtva leži onesvešćena, voditeljica ga mlati palicom i u transu, zatvorenih očiju, mucajući, zaklinje se na vernost Borisu Koštunici ili Vojislavu Tadiću, poručujući da će ovako proći svako ko ne poveruje da ćemo koliko 10. decembra sačuvati kosovski Hong Kong!
Preveden na militantni hrvatski, ovaj scenario ima sve životne determinante. Vreme: nedelja veče. Mesto: Televizija B92. Emisija: Utisak nedelje. Voditeljica: Olja Bećković. Target: Čedomir Jovanović. Dužina trajanja: 120 minuta. Producent: Matija Bećković. Režija: Koštunica & Tadić.
Sunday Bloody Sunday (2)
Neutaživa potreba većeg dela samohodno-samozvane demokratske javnosti da večito sedi na dve prilično udaljene stolice trenirajući zadnjicu za intelektualnu špagu, tvrdeći istovremeno da hoćemo u Evropu ali da nije fer da nam traže nekakve ratne zločince, hvaleći se jedva čekaju u Jevropu ali da im je, ******, duša vezana s Kosovom, da Milošević nije bio savršen ali, brate, nije za sve kriv, jeste da smo možda, eventualno, počinili neki zločinčić ali nismo genocidan narod, pitanje je da li je u Srebrenici baš ubijeno toliko ljudi, da ne pominjemo nepravedne i okrutne sankcije kojima su nas godinama mučili, nećemo radikale ali nećemo ni liberale, sve je to ekstremizam, zvao se on fašizam ili komunizam, a mi nismo ekstremisti, nikad nismo ni bili, uvek žrtve, uvek ponosni, uvek na strani pravde i međunarodnog prava - sva se ta priča u dajdžest obliku koncentrisala u onim delovima mozga Olje Bećković koje pod svojom vojnom SAO kontrolom drži njen voljeni otac Matija. Mentalna pohlepa da bude teoretski deo „građanske opcije", godinama ne potire njenu političku strast da se raspomamljeno preda onaj vrsti srboidne pošasti koju deli sa dr Kalašnjikovim - pa njena pažljivo čuvana zloba provali kao smrdljivi čir pred gledaocima uvek kad joj u goste dođe ideološki neprijatelj, naročito kad se on zove Čedomir Jovanović.
Očigledno je da su pripreme za nedeljnu emisiju bile duge i naporne; čitale su se arhive, press-clippinzi, dojavljivalo se i dobacivalo iz onih koštunjavih kancelarija iz kojih je već godinama podmukli Jovanović bio optuživan za žanrovski najrazličitije zločine, što se u emisiji moralo pomenuti: da je dokazani narkoman, probao koku, heroin, crack, marihuana mu je kao čaša vode; preko veze završio Akademiju dramskih umetnosti, jer je inače glup, netalentovan, nepismen i gramatički ugrožen; ucenjivao Zorana Đinđića da postane njegov saradnik kako bi ga docnije likvidirao i postao Kalif Umesto Kalifa; organizovao ubistvo premijera; intenzivno se družio sa Legijom; mesece provodio u Šilerovoj ulici gde se u bazenu ljubio sa svim članovima Zemunskog klana koji je bio njegovo vlasništvo; prodao Miloševića Haškom Tribunalu i pare strpao u džep; izbacio iz Skupštine Koštuničine poslanike koji su bili poslednja nada srpske demokratije; nešto muvao u Kuli sa Jedinicom za specijalne operacije; letovao u inostranstvu; putovao u džipu, sa dva telohranitelja; obogatio se; na poklon dobio farmu konja koje je, jednog po jednog, silovao; postao albanski lobista u Srbiji; osnovao stranku LDP u koju je uključio čitav genetski otpad Srbije; na nepoznat način obezbedio 220.000 glasova koji su ga uveli u srpski Parlament; kupio odela kojima provocira loše obučene glasače drugih partija; zalaže se za nezavisno Kosovo; ne ljubi Republiku Šumsku; konačno, kao krpelj se zakačio za Milorada Miškovića, našeg najvećeg biznismena, postavljajući glupa pitanja o monopolu Delte ili o pokušajima Miškovića da nekako dobije američku vizu - a da za uzvrat Mišković pacifikuje srpsku politiku oko Kosova...Ukratko, kriv po svim točkama!
Već unapred svesna ovakve presude u kojoj godinama blaženo uživa, Bećkovićeva kći - skot ne pada daleko od klade - svoj je standardni glumački angažman (tobož nepotkupljivo neutralna) prevela u serijal pitanja čiji je intenzitet rastao iz minuta u minut sa jedinom idejom da Razobličimo Zločinca, uhvatimo ga u laži, ponovo ga ispitamo o Legiji, Zemunskom klanu, odnosu sa Zoranom Đinđićem, lukavo koristeći tabloidne teze o „naivnom Zoranu" i „preprednom Čedi", kao da Jovanović prvi put govori o tome, a hoće da zna: devet sati monologa u Skupštini Srbije na Anketnom odboru + pet sudskih odluka u Jovanovićevu korist + knjiga u kojoj je sve objasnio + hiljade intervjua na istu temu + svakomalo kampanje po ovdašnjim toaletoidima s pitanjima kad će već taj Jovanović biti uhapšen i po kratkom postupku streljan!
Histerična nervoza Matijine ljubimice - primetna u sve većem m-m-m-ucanju čim je tema vrelija, uz trljanje butina i šuštavi zvuk čarapa - da pred sobom ima opuštenog, smirenog Jovanovića koji je hladnokrvno snimio dželata, ušla je fazu Web-Parapsihopatologije, kad je razgovor odjednom skrenut ka listu koji se zove „Feral Tribune"! The Killers bi rekli: Smile Like You Mean It!
Petar Luković, Feral Tribune Sunday Bloody Sunday (1) Superioran medijski mehanizam države Srbije sposoban da se čak na dva fronta, istovremeno, bori protiv svojih najljućih neprijatelja – Albanaca kolektivno i Čedomira Jovanovića pojedinačno – ovih je dana demonstrirao kreativne postulate osebujne poremećenosti strogo svedene u 48 sati blitzkrieg kampanje, dosledno koristeći uputstva iz priručnika za brzu likvidaciju: žrtvu prvo valja namamiti u televizijsku ili radio emisiju, obećavajući da će se, recimo, razgovarati o sasvim prozaičnim temama, predsedničkoj kandidaturi žrtve, euroatlantskim procesima kojih se Srbija gnuša ili naučnofantastičnom ulasku Koštunistana u Europsku Uniju negde krajem XXXI veka; kad žrtva uđe u krletku, vrata se zaključavaju, voditeljka oblači maskirnu uniformu prošaranu biseksualnim orlovima, uzima bejzbol palicu i iznenada udara gosta; dok žrtva leži onesvešćena, voditeljica ga mlati palicom i u transu, zatvorenih očiju, mucajući, zaklinje se na vernost Borisu Koštunici ili Vojislavu Tadiću, poručujući da će ovako proći svako ko ne poveruje da ćemo koliko 10. decembra sačuvati kosovski Hong Kong!
Preveden na militantni hrvatski, ovaj scenario ima sve životne determinante. Vreme: nedelja veče. Mesto: Televizija B92. Emisija: Utisak nedelje. Voditeljica: Olja Bećković. Target: Čedomir Jovanović. Dužina trajanja: 120 minuta. Producent: Matija Bećković. Režija: Koštunica & Tadić.
Sunday Bloody Sunday (2)
Neutaživa potreba većeg dela samohodno-samozvane demokratske javnosti da večito sedi na dve prilično udaljene stolice trenirajući zadnjicu za intelektualnu špagu, tvrdeći istovremeno da hoćemo u Evropu ali da nije fer da nam traže nekakve ratne zločince, hvaleći se jedva čekaju u Jevropu ali da im je, ******, duša vezana s Kosovom, da Milošević nije bio savršen ali, brate, nije za sve kriv, jeste da smo možda, eventualno, počinili neki zločinčić ali nismo genocidan narod, pitanje je da li je u Srebrenici baš ubijeno toliko ljudi, da ne pominjemo nepravedne i okrutne sankcije kojima su nas godinama mučili, nećemo radikale ali nećemo ni liberale, sve je to ekstremizam, zvao se on fašizam ili komunizam, a mi nismo ekstremisti, nikad nismo ni bili, uvek žrtve, uvek ponosni, uvek na strani pravde i međunarodnog prava - sva se ta priča u dajdžest obliku koncentrisala u onim delovima mozga Olje Bećković koje pod svojom vojnom SAO kontrolom drži njen voljeni otac Matija. Mentalna pohlepa da bude teoretski deo „građanske opcije", godinama ne potire njenu političku strast da se raspomamljeno preda onaj vrsti srboidne pošasti koju deli sa dr Kalašnjikovim - pa njena pažljivo čuvana zloba provali kao smrdljivi čir pred gledaocima uvek kad joj u goste dođe ideološki neprijatelj, naročito kad se on zove Čedomir Jovanović.
Očigledno je da su pripreme za nedeljnu emisiju bile duge i naporne; čitale su se arhive, press-clippinzi, dojavljivalo se i dobacivalo iz onih koštunjavih kancelarija iz kojih je već godinama podmukli Jovanović bio optuživan za žanrovski najrazličitije zločine, što se u emisiji moralo pomenuti: da je dokazani narkoman, probao koku, heroin, crack, marihuana mu je kao čaša vode; preko veze završio Akademiju dramskih umetnosti, jer je inače glup, netalentovan, nepismen i gramatički ugrožen; ucenjivao Zorana Đinđića da postane njegov saradnik kako bi ga docnije likvidirao i postao Kalif Umesto Kalifa; organizovao ubistvo premijera; intenzivno se družio sa Legijom; mesece provodio u Šilerovoj ulici gde se u bazenu ljubio sa svim članovima Zemunskog klana koji je bio njegovo vlasništvo; prodao Miloševića Haškom Tribunalu i pare strpao u džep; izbacio iz Skupštine Koštuničine poslanike koji su bili poslednja nada srpske demokratije; nešto muvao u Kuli sa Jedinicom za specijalne operacije; letovao u inostranstvu; putovao u džipu, sa dva telohranitelja; obogatio se; na poklon dobio farmu konja koje je, jednog po jednog, silovao; postao albanski lobista u Srbiji; osnovao stranku LDP u koju je uključio čitav genetski otpad Srbije; na nepoznat način obezbedio 220.000 glasova koji su ga uveli u srpski Parlament; kupio odela kojima provocira loše obučene glasače drugih partija; zalaže se za nezavisno Kosovo; ne ljubi Republiku Šumsku; konačno, kao krpelj se zakačio za Milorada Miškovića, našeg najvećeg biznismena, postavljajući glupa pitanja o monopolu Delte ili o pokušajima Miškovića da nekako dobije američku vizu - a da za uzvrat Mišković pacifikuje srpsku politiku oko Kosova...Ukratko, kriv po svim točkama!
Već unapred svesna ovakve presude u kojoj godinama blaženo uživa, Bećkovićeva kći - skot ne pada daleko od klade - svoj je standardni glumački angažman (tobož nepotkupljivo neutralna) prevela u serijal pitanja čiji je intenzitet rastao iz minuta u minut sa jedinom idejom da Razobličimo Zločinca, uhvatimo ga u laži, ponovo ga ispitamo o Legiji, Zemunskom klanu, odnosu sa Zoranom Đinđićem, lukavo koristeći tabloidne teze o „naivnom Zoranu" i „preprednom Čedi", kao da Jovanović prvi put govori o tome, a hoće da zna: devet sati monologa u Skupštini Srbije na Anketnom odboru + pet sudskih odluka u Jovanovićevu korist + knjiga u kojoj je sve objasnio + hiljade intervjua na istu temu + svakomalo kampanje po ovdašnjim toaletoidima s pitanjima kad će već taj Jovanović biti uhapšen i po kratkom postupku streljan!
Histerična nervoza Matijine ljubimice - primetna u sve većem m-m-m-ucanju čim je tema vrelija, uz trljanje butina i šuštavi zvuk čarapa - da pred sobom ima opuštenog, smirenog Jovanovića koji je hladnokrvno snimio dželata, ušla je fazu Web-Parapsihopatologije, kad je razgovor odjednom skrenut ka listu koji se zove „Feral Tribune"! The Killers bi rekli: Smile Like You Mean It!
