Илузије о суседству
(“Српска демократија је крхка”, НИН бр. 2865)
Баш “тако ћемо бити добри суседи”, каже Ненад Прокић, мислећи на Србе и Албанце на Косову. Још даље иде Yуди Бат. Она саветује да “треба градити односе са косовским Албанцима на основи две самосталне државе”... Прокићева мисао тера ме да кажем једну истиниту сторију. Пре тридесет и пет година у ортопедску амбуланту једне здравствене установе у Војводини, долази пацијент чије тегобе нису ортопедске генезе, па питам шта га то мучи? Уз уздах, започиње како га је невоља натерала да се овамо пресели од лоших комшија. „Атари нашег села и њиховог (албанског) се граниче. Кад посејем пшеницу, кад поодрасте преко ноћи, нечија стока је попасе. Ако посадим воћке, кад одрасту да дају плод, неко их преко ноћи посече. Пријављујем властима – бадава – зулум се наставља. Онда ме деца покупише, распродадосмо све и дођосмо овде, тако урадише и други, па сад у то место више нема хришћана.” Ово је истинито казивање једног старца који је жалио и патио за својим завичајем.
Српска страна, која буде преговарала са Албанцима (некада Шиптарима) са Косова, добро је да узима у обзир и ове случајеве, јер чишћење поодавно траје и прилично добро је организовано.
Још једна примедба: Србија није кажњена само за оно што је Слободан Милошевић чинио на Косову. Србија је кажњена, госпођо Бат, много раније. Онда када је Јосип Броз (Хрват) поделио Србију па тако профашистичким балистима доделио Косово и Метохију уз помиловање а казнио генерала Д. Михаиловића, савезника западних сила – које су га издале.
Др Светозар Р. Цветковић,
Београд
