Avalski toranj !?

[Psihologue]

nataknem ih na toranj

Pripazite malo na izrazavanje...

 

[Psihologue]

Inace zaboravih ,glasam pozitivno...

 

[Милунка Савић]

=svetlost_vostoka;6312411 drago mi je da ga nema više.

Pa da, mamicu im natovsku, trebalo je da poruše i još mnogo toga drugog.

(Naravno da sam glasala ZA obnovu tornja, ali ako nekima treba objašnajvati zašto je to važno... Mislim... zašto mešate s jednom apsolutno ispravnom idejom jeftino politikantstvo i demagogiju koštunjavog neo-zlobodana, i njegovog i julkinog "servisera"? )

 

[Eržebet Batori]

U Srbiji sve "blista", infrastruktura, bolnice, škole, standard etc , samo smo do tornja stigli...

 

[Милунка Савић]

U Srbiji sve "blista", infrastruktura, bolnice, škole, standard etc , samo smo do tornja stigli...

To spada u one lažne dileme. Naravno da treba obnoviti infrastrukturu, škole, bolnice... Na žalost, one jesu u katastrofalnom stanju. (Upravo zaslugom tih demagoga i kvazipatriota, ako treba i to reći, onima kojima još uvek nije jasno). Ali, baš će odricanje od izgradnje tornja da nas u tom pogledu "izvadi".

 

[spidi steva]

Najstrasnije je to sto su nasla deca da pisu o tornju.
Pola vas se rodilo, ili bilo u pelenama usranim, kad je toranj vec bio srusen, pa sad lupetate o "gvozdjuriji". Daj boze da znate uopste gde se taj toranj tacno nalazio i sta je bilo na i tornju.

 

[Psihologue]

Grad se u svetu prepoznavao po tornju...

 

[R.Žiskar]

Da se nekim slucajem srusi Ajfelov toranj u Parizu ili Kip slobode ispred Njujorka, sta mislite, da li bi ih ponovo podigli ili bi bili pragmaticni i rekli : " ma ima vaznijih stvari , bolnice, sirotista..." ?
Toranj je, osim Pobednika, bio jedan od simbola Beograda (a nema ih bas mnogo, kod nas tesko da nesto opstaje duze od 50 godina) i kao takav je predstavljao deo glavnog grada.
Postoje neke stvari kod kojih bi trebalo malko staviti u stranu razmisljanje ko je trenutni vlastodrzac ili "serviser". Oni ce da nestanu jednog dana...Beograd nece.

 

[- - - - - - -]

Da se nekim slucajem srusi Ajfelov toranj u Parizu ili Kip slobode ispred Njujorka, sta mislite, da li bi ih ponovo podigli ili bi bili pragmaticni i rekli : " ma ima vaznijih stvari , bolnice, sirotista..." ?
Toranj je, osim Pobednika, bio jedan od simbola Beograda (a nema ih bas mnogo, kod nas tesko da nesto opstaje duze od 50 godina) i kao takav je predstavljao deo glavnog grada.
Postoje neke stvari kod kojih bi trebalo malko staviti u stranu razmisljanje ko je trenutni vlastodrzac ili "serviser". Oni ce da nestanu jednog dana...Beograd nece.

Tako nešto...Mogli bismo da ukinemo novac za predizbornu kampanju na sledećim izborima...Ionako sve kandidate znamo...Zaista bacamo pare na razne gluposti...

 

[Eržebet Batori]

Da se nekim slucajem srusi Ajfelov toranj u Parizu ili Kip slobode ispred Njujorka, sta mislite, da li bi ih ponovo podigli ili bi bili pragmaticni i rekli : " ma ima vaznijih stvari , bolnice, sirotista..." ?
Toranj je, osim Pobednika, bio jedan od simbola Beograda (a nema ih bas mnogo, kod nas tesko da nesto opstaje duze od 50 godina) i kao takav je predstavljao deo glavnog grada.
Postoje neke stvari kod kojih bi trebalo malko staviti u stranu razmisljanje ko je trenutni vlastodrzac ili "serviser". Oni ce da nestanu jednog dana...Beograd nece.

To ne može da se poredi. Taj Ajfelov toranj dolaze da vide svake godine milioni i milioni stranih turista i ostavljaju lovu tu u Parizu (na stranu to što prosečan gradjanin francuske nešto i ne miriše taj toranj). Do sada je taj toranj zaradio love i love od stranaca za te bolnice, sirotišta i sl. Avalski nije, niti će u skoroj budućnosti, kad ga opet podignu. Prosto, mi nismo u prilici da dižemo tornjeve i kule i šta ti ja znam, kad je sve ovo drugo u katastrofalnom stanju. Da bi došao strani turista ovde i ostavio lovu, pre svega treba da mu se pruže uslovi za boravak, da se ne trucka i lomi zadnjicu putujući do Beograda našim istorijskim drumovima, makadamom, kaldrmom, da može po magli da sleti bezbedno na aerodrom, ako se sećate ove zime se digla halabuka oko toga, jer zaboga jedini u regionu nemamo ugradjena svetla za maglu na pistama pa ni po nekoj minimalni smanjenoj vidljivosti nema ni govora o sletanju (21. novembra se avion iz Londona vratio jer nije mogao da sleti baš zbog toga, dok je istovremeno na Niškom aerodromu vidljivost bila OK, ali taj aerodrom se ne koristi za te letove, da smo normalna zemlja koristio bi se, on bi seteo tamo, a putnicima bi se obezbedio odmah prevoz do Beograda, autoputem prve kategorije za manje od 2 sata bi bili tamo gde su trebali da budu), da može biti siguran da će mu biti pružena adekvatna medicinska pomoć ako mu se ne daj bože nešto dogodi, da se oseća bezbednim ovde, da bude siguran da će imati perfektnu uslugu, smeštaj kakav želi i sl. Mi to teško da možemo da mu pružimo u ovom trenutku.

 

[g. rajkovic]

To ne može da se poredi. Taj Ajfelov toranj dolaze da vide svake godine milioni i milioni stranih turista i ostavljaju lovu tu u Parizu (na stranu to što prosečan gradjanin francuske nešto i ne miriše taj toranj). Do sada je taj toranj zaradio love i love od stranaca za te bolnice, sirotišta i sl. Avalski nije, niti će u skoroj budućnosti kad ga opet podignu. Prosto mi nismo u prilici da dižemo tornjeve i kule i šta ti ja znam kad je sve ovo drugo u katastroflnom stanju. Da bi došao strani turista ovde i ostavio lovu, pre svega treba da mu se pruže uslovi za boravak, da se ne trucka i lomi zadnjicu putujući do Beograda našim istorijskim drumovima, makadamom, kaldrmom, da može po magli da sleti bezbedno na aerodrom, ako se sećate ove zime se digla halabuka oko toga, jer zaboga jedini u regionu nemamo ugradjena svetla za maglu na pistama pa ni po nekoj minimalni smanjenoj vidljivosti nema ni govora o sletanju (21. novembra se avion iz Londona vratio jer nije mogao da sleti baš zbog toga, dok je istovremeno na NIškom aerodromu vidljivost bila OK, ali taj aerodrom se ne koristi za te letove, da smo normalna zemlja koristio bi se, on bi seteo tamo, a putnicima bi se obezbedio odmah prevoz do Beograda, autoputem prve kategorije za 2 sata bi bili tamo gde su trebali da budu), da može biti siguran da će mu biti pružena adekvatna medicinska pomoć ako mu se ne daj bože nešto dogodi, da se oseća bezbednim ovde, da bude siguran da će imati perfektnu uslugu, smeštaj kakav želi i sl. Mi to teško da možemo da mu pružimo u ovom trenutku.[/QUOTE]

 

[g. rajkovic]

Najstrasnije je to sto su nasla deca da pisu o tornju.
Pola vas se rodilo, ili bilo u pelenama usranim, kad je toranj vec bio srusen, pa sad lupetate o "gvozdjuriji". Daj boze da znate uopste gde se taj toranj tacno nalazio i sta je bilo na i tornju.

Misu Miso sto se jedis....

 

[gost 125526]

ZA! ..mrzim tehnoloski razvoj

 

[Милунка Савић]

Toranj je, osim Pobednika, bio jedan od simbola Beograda (a nema ih bas mnogo, kod nas tesko da nesto opstaje duze od 50 godina) i kao takav je predstavljao deo glavnog grada.
Postoje neke stvari kod kojih bi trebalo malko staviti u stranu razmisljanje ko je trenutni vlastodrzac ili "serviser". Oni ce da nestanu jednog dana...Beograd nece.

Baš tako. Ali, vredi li to nekima govoriti, pogotovo ako neke stvari, ne da ne mogu, (jer, itekako mogu), već - NE ŽELE da shvate. A ovo o "bolnicama, školama", itd. služi im u stvari samo kao - IZGOVOR, jer je sasvim jasno da je ta dilema lažna. Može, i treba - I JEDNO I DRUGO.

 

[Eržebet Batori]

Baš tako. Ali, vredi li to nekima govoriti, pogotovo ako neke stvari, ne da ne mogu, (jer, itekako mogu), već - NE ŽELE da shvate. A ovo o "bolnicama, školama", itd. služi im u stvari samo kao - IZGOVOR, jer je sasvim jasno da je ta dilema lažna. Može, i treba - I JEDNO I DRUGO.

Treba, ali sve u svoje vreme, a vreme da se prosipaju pare na toranj nije još došlo, već sam obrazložila zašto, u prethodnom postu.

 

[dragosh]

????
otkud ti to?
pojasni!

Mreza repetitora je zastarela tehnologija. Kao predajnik za Beograd bilo bi bolje napraviti ga u samom gradu, sa turisticke tacke takodje, sta mislite da ce neki turista ici na Avalu da vidi toranj, svugde u svetu se toranj pravi u centru ili blizu centra. Opravdanje da je lepo videti ga kada dolazimo avionom je nebulozno, narocito sto vecina sletanja sada dolazi iz pravca Vojvodine. Ali Tijanicu se moze, dobija 120 miliona evra godisnje. Obecao je racionalizaciju kada je dosao a sada se rasipa parama, umesto da smanji broj zaposlenih on ih jos zaposljava. Strasno me nervira to rasipanje parama, ima toliko bitnijih stvari od besmislenog tornja

 

[Eržebet Batori]

Opravdanje da je lepo videti ga kada dolazimo avionom je nebulozno, narocito sto vecina sletanja sada dolazi iz pravca Vojvodine.

Opravdanje lepo je videti ga kad dolazimo avionom ili kad se približavamo Beogradu, pa znamo da smo tu i puno nam je srce, bla, bla, bla....ne da je nebulozno, nego je van svake pameti. Šta, zbog nostalgičnih Beogradjana treba se bace tolike pare na toranj? U ovom trenutku jedino će to biti zadovoljeno....Toranj neće imati više namenu koju je nekad imao, kao predajnik, to je svima jasno sada, kad sve ide preko kabla i satelita, da bude turistička atrakcija, ne može bez turista, jel tako?....Dakle jedino zbog nostalgije (opet naglašavam - u ovom trenutku). Da se nostalgičari podsete kako je bilo nekad kad su se vraćali svom voljenom gradu....Je l' možda zbog jugonostalgičara treba sutra da obnovimo Jugu? Njima je bilo lepo i rado bi opet.

Priča da će toranj otplatiti sebe vrlo brzo nikako ne pije vodu. Obezbedi turistima uslove, pa tek onda izgradi atrakciju i ponudi im. Podsetilo me na priču o Suvoj planini. Predivni pejzaži, netaknuta priroda, divlji konji, raj za turiste. Koji crni raj? Koji strani turista će da se zaputi gore? Kad nema puteva, nema gde da prespava, okupa i sl.

Da bi ubirao prihode od turizma, treba da uložiš mnogo u celokupni razvoj. Nije dovoljno podići čardak ni na nebu ni na zemlji, to je poslednje što treb uraditi.

 

[Милунка Савић]

besmislenog tornja

Ovo je tvoja poenta, sve ostalo, samo paravan. Ali, onda, ćemu sva priča? Šta se tu skrivaš iza raznih kretena poput tijanića, i tražiš nekakva opravdanja, reci, brate, otvoreno - " ponovna gradnja tornja mi je glupost", i gotovo.

 

[Милунка Савић]

Opravdanje lepo je videti ga kad dolazimo avionom ili kad se približavamo Beogradu, pa znamo da smo tu i puno nam je srce, bla, bla, bla....ne da je nebulozno, nego je van svake pameti. Šta, zbog nostalgičnih Beogradjana treba se bace tolike pare na toranj? U ovom trenutku jedino će to biti zadovoljeno....toranj neće imati više namenu koju je nekad imao kao predajnik to je svima jasno kad sve ide preko kabla i satelita, da bude turistička atrakcija, ne može bez turista, jel tako?....Dakle jedino zbog nostalgije, opet naglašavam - u ovom trenutku. Da se nostalgičari podsete kako je bilo nekad kad su se vraćali svom voljenom gradu....Je l' možda zbog jugonostalgičara treba sutra da obnovimo Jugu? Njima je bilo lepo i rado bi opet.

Priča da će toranj otplatiti sebe vrlo brzo nikako ne pije vodu. Obezbedi turistima uslove, pa tek onda izgradi atrakciju i ponudi im. Podsetilo me na priču o Suvoj planini. Predivni pejzaži, netaknuta priroda, divlji konji, raj za turiste. Koji crni raj? Koji strani turista će da se zaputi gore? Kad nema puteva, nema gde da prespava, okupa i sl.

Da bi ubirao prihode od turizma, treba da uložiš mnogo u celokupni razvoj. Nije dovoljno podići čardak ni na nebu ni na zemlji.

A šta je tako loše u nostalgiji? Zašto je to "nebulozno"? I čemu trpati u isti koš sasvim neuporedive nostalgije?
A, naravno da treba ulagati puno u celokupni razvoj, pa i u tu Avalu, nezavisno od tornja, na primer.
Uostalom, ne radi se, jasno, niti samo o nostalgiji, niti o turizmu, niti o tehnologijama, niti o nekoj neposrednoj "koristi".
Nego i... Ali, opet - vredi li pričati...?

 

[Eržebet Batori]

A šta je tako loše u nostalgiji? Zašto je to "nebulozno"? I čemu trpati u isti koš sasvim neuporedive nostalgije?
A, naravno da treba ulagati puno u celokupni razvoj, pa i u tu Avalu, nezavisno od tornja, na primer.
Uostalom, ne radi se, jasno, niti samo o nostalgiji, niti o turizmu, niti o tehnologijama, niti o nekoj neposrednoj "koristi".
Nego i... Ali, opet - vredi li pričati...?

Nema ništa loše u nostalgiji, nego kad sabereš i oduzmeš u datom trenutku, jedini razlog koji je potpuno zadovoljen jeste nostalgija. Vredi li samo zbog toga graditi toranj SADA? Ne vredi.

 

[R.Žiskar]

Toranj je zapocet i bice zavrsen.
Sva naklapanja o tome da li je potreban ili ne su iza nas.
Na zalost svih vas koji bi voleli da ste u Beogradu...

 

[Psihologue]

Baš tako...Toranj će biti završen...

 

[dragosh]

Ovo sto pisem nema neke direktne veze sa tornjem ali ima sa jezivom kreaturom zvanom "Spomenik neznanom junaku" na Avali.
Pa evo nostalgicari za nekoga je i ovo nostalgija a ne samo posleratna arhitektonsko vandalska resenja, koje su sprovodile nove vlasti na temeljima dotadasnje kulture prostora. Citat sa wikipedije: "На Авали се налазио и истоимени средњевековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинобарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра."
O ovome je najvise pisao i drzao predavanja nas poznati arhitekta Pedja Ristic.


Interesantan tekst iz NIN-a.

"Може ли се реконструисати средњовековни град на Авали који је с краја 19. века па све до минирања 1934. био, после Топчидера, омиљено излетиште Београђана?


Старији сељаци са Авале који се сећају минирања Жрнова, или памте приче својих очева, кажу да је изгледало као бомбардовање Београда: “Е, тад нам је пошло низбрдо.” Ваљда са жрновским камењем које се сурвало низ Авалу.
Није Жрнов, или Жрнован, како га бележи професор Александар Дероко у својој књизи Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, једино српско утврђење из средњег века или пак археолошко налазиште које је неко некад по нечијој наредби или без ње срушио или оштетио. Тога има по Србији где год хоћете. Тако је, рецимо, такође пре Другог светског рата, трасиран пут посред Голупца, средњовековног града на Дунаву, који је истина и до данас остао, као и у доба кад је Дероко писао о њему “један од наших најлепших градова и један од релативно најбоље очуваних средњовековних споменика”. И данас сељаци ваде камен са касноантичких тврђава или руше делове зидова средњовековних утврђења. Ето, тако, јер им треба камен.

Др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института из Београда, подсећа да је још кнез Милош донео уредбу о забрани рушења средњовековних градова, историјских споменика и утврђења: “Међутим, Срби не поштују законе, нису их поштовали ни тада баш као ни данас. Полицији није занимљиво уништавање историјске и културне баштине. То је питање односа према прошлости, Срби су вербални, бусају се у своју славну прошлост, а трагове славне прошлости затиру.”

Да ли, дакле, ни краљ Александар И Карађорђевић није могао да види даље од просечног Србина? Или је Жрнов страдао у већ пословичном “масонско-југословенском” пројекту “затирања акупунктурних тачака српских земаља”, о којем пише историчар Радован Дамјановић у својој публикацији Жрнов, српски Авалон?
Феликс Каниц, мађарски путописац, археолог и етнолог, у својој најпознатијој књизи о Србији: Србија, земља и становништво, објављеној исте године кад је њен аутор умро, 1904, спомиње “мало али перспективно државно добро” оријенталног имена “Авала”, што би требало да на арапском значи “висок, велик”. Каниц пише да се “до овог прекрасног видиковца” стиже “изврсним крагујевачким друмом за два часа вожње колима”, и да је ваздушном линијом Жрнов од Врачара удаљен свега 13 километара..."

nastavak teksta na:
http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=33557

 

[- - - - - - -]

Ovo sto pisem nema neke direktne veze sa tornjem ali ima sa jezivom kreaturom zvanom "Spomenik neznanom junaku" na Avali.
Pa evo nostalgicari za nekoga je i ovo nostalgija a ne samo posleratna arhitektonsko vandalska resenja, koje su sprovodile nove vlasti na temeljima dotadasnje kulture prostora. Citat sa wikipedije: "На Авали се налазио и истоимени средњевековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинобарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра."
O ovome je najvise pisao i drzao predavanja nas poznati arhitekta Pedja Ristic.


Interesantan tekst iz NIN-a.

"Може ли се реконструисати средњовековни град на Авали који је с краја 19. века па све до минирања 1934. био, после Топчидера, омиљено излетиште Београђана?


Старији сељаци са Авале који се сећају минирања Жрнова, или памте приче својих очева, кажу да је изгледало као бомбардовање Београда: “Е, тад нам је пошло низбрдо.” Ваљда са жрновским камењем које се сурвало низ Авалу.
Није Жрнов, или Жрнован, како га бележи професор Александар Дероко у својој књизи Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, једино српско утврђење из средњег века или пак археолошко налазиште које је неко некад по нечијој наредби или без ње срушио или оштетио. Тога има по Србији где год хоћете. Тако је, рецимо, такође пре Другог светског рата, трасиран пут посред Голупца, средњовековног града на Дунаву, који је истина и до данас остао, као и у доба кад је Дероко писао о њему “један од наших најлепших градова и један од релативно најбоље очуваних средњовековних споменика”. И данас сељаци ваде камен са касноантичких тврђава или руше делове зидова средњовековних утврђења. Ето, тако, јер им треба камен.

Др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института из Београда, подсећа да је још кнез Милош донео уредбу о забрани рушења средњовековних градова, историјских споменика и утврђења: “Међутим, Срби не поштују законе, нису их поштовали ни тада баш као ни данас. Полицији није занимљиво уништавање историјске и културне баштине. То је питање односа према прошлости, Срби су вербални, бусају се у своју славну прошлост, а трагове славне прошлости затиру.”

Да ли, дакле, ни краљ Александар И Карађорђевић није могао да види даље од просечног Србина? Или је Жрнов страдао у већ пословичном “масонско-југословенском” пројекту “затирања акупунктурних тачака српских земаља”, о којем пише историчар Радован Дамјановић у својој публикацији Жрнов, српски Авалон?
Феликс Каниц, мађарски путописац, археолог и етнолог, у својој најпознатијој књизи о Србији: Србија, земља и становништво, објављеној исте године кад је њен аутор умро, 1904, спомиње “мало али перспективно државно добро” оријенталног имена “Авала”, што би требало да на арапском значи “висок, велик”. Каниц пише да се “до овог прекрасног видиковца” стиже “изврсним крагујевачким друмом за два часа вожње колима”, и да је ваздушном линијом Жрнов од Врачара удаљен свега 13 километара..."

nastavak teksta na:
http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=33557

A ovaj deo si izostavio:

"Данас ће др Поповић рећи да је можда баш тадашња заблуда да су град Жрнов подигли Турци била пресудна у доношењу одлуке краља Александра да то, можда је мислио, туђинско утврђење, сравни са земљом и удари темеље Мештровићевом маузолеју. “Краљ Александар је сматрао да је виши национални интерес да се подигне споменик Незнаном јунаку него да остане турски Жрнов. Да се у то време знало да корени Жрнова потичу из времена деспота Стефана, средњовековни град никад не би био срушен. То је био један од аргумената зашто Жрнов треба срушити. Нико од ондашњих власти не би дигао руку на утврђење које је највероватније подигао деспот Стефан”

То је питање односа према прошлости, Срби су вербални, бусају се у своју славну прошлост, а трагове славне прошлости затиру

A zar spomenik Neznanom junaku nije trag slavne prošlosti?

 

[Eržebet Batori]

Toranj je zapocet i bice zavrsen.
Sva naklapanja o tome da li je potreban ili ne su iza nas.
Na zalost svih vas koji bi voleli da ste u Beogradu...

Ne brkaj lončiće.Nema to veze ko je gde. Svašta.
Nego na žalost nam jadne zemlje Srbije u joj se ključni i najbitniji problemi rešavaju poslednji. Kule od karata su preče...