Quantcast

AUTOSTOPERSKI VODIC KROZ GALAKSIJU

Zvjar

Obećava
Poruka
85
E jbg. mene bas fascinira Adamsov nacin i stil pisanja.

To da treba da bude obavezna literatura svakog ljubitelja sf-a stoji.

Ako vec volis da citas onda preporucujem

Holisticka Detektivska Agencija Dirka Dzentlija sto je isto takva nebuloza(u pozitivnom smislu)

Zvjar
 

ender71

Ističe se
Poruka
2.470
Daglas Adams je bio i ostace i sada posle smrti jedna od najznacajnijih pojava u svetskom SF-u.
Pre svega jer je prvi koji je uspeo da spoji humor i SF i tako doprinese jos vecoj popularizaciji naucne fantastike.
Znam mnogo ljudi koje nikada nije zanimao SF, ali su ipak procitali "Vodic" i ostali odusevljeni njime.

Pored 5 delova"Vodica" i "Holisticke detektivske agencije" mogu svima da preporucim ostalo od Adamsa:

"Dugo mracno vreme za caj duse" - nastavak Dirk Dzentlija, cini mi se da je nedavno izdato na srpskom.

"Starship Titanic" i "Opera Omnia" kojih na zalost jos nema kod nas.

"Losos Sumnje" - ima i kod nas, in memoriam zbirka prica o Adamsu od ljudi koji su ga poznavali.
 

ender71

Ističe se
Poruka
2.470
Film je najobicnija holivudska kaka, cak i ne prati pricu u potpunosti.

Ko god je procitao knjigu, nemoj da to kvari gledanjem filma, bolje neka procita ostale knjige.

Od ovog filma daleko je bolja stara britanska TV serija "Vodic" koja se uprkos nesavrsenosti filmskih trikova uspela pribliziti duhu Adamsove knjige.
 

ender71

Ističe se
Poruka
2.470
Pracet i / ili Adams ?

Moje misljenje je da osim sto obojica koriste spoj humora i fantazije nema bas mnogo slicnosti medju njihovim delima.

Ipak bih Adamsu dao prednost kada je rec o doprinosu SF i fantasy zanru.

Dok su Adamsovi radovi u potpunosti briljantno originalni Pracet se uglavnom koristi stvarnim opstim temama i motivima iz bajki i drugih knjiga obradjenim u svetu Discworld-a, npr. religija u "Malim velikim bogovima" ili Holivud u "Pokretnim slikama".

Imam utisak da je negde posle 7-8 knjige Pracet previse zasao u komercijalizaciju, sto znaci da je potreba da se ispostuju rokovi izdavaca i ukus siroke publike poceo da utice na njegov rad.

Da me ne bi pogresno shvatili ja sam procitao 26 knjiga o Discworld-u do sada i u svakoj sam uzivao i smejao se, ali nijednoj ne bih mogao da se vratim onako kako se vracam "Vodicu" niti da ih pamtim onako kako pamtim Adamsovo pisanje.
 

Serj Tankian

Zainteresovan član
Poruka
120
-Na jednoj udaljenoj maloj i neuglednoj planeti vecina stanovnika je stalno bila neraspolozena.. To je imalo veze sa nekim malim zelenim papiricima, mada je to cudno zato sto se ti papirici nisu i sami osecali lose.. Jednom je jedan tip predlozio da bi mozda bilo bolje kada bi ljudi bili ljubazniji jednu prema drugima, i oni su ga odmah zakovali za drvo...
Ovako otprilike pocinje knjiga.. :)

Ta kjniga je jedina stvar koja mi daje volju da zivim.. definitivno se divim Daglasu Adamsu za to sto je uradio za nas, njegove potomke.. koliko samo opustenije razmiljam..
Svaki put kada se smorim, ja se setim nekih detalja te knjige..
U slavu Daglasa Adamsa!!!

P.S. - U odnosu na knjigu film je njesra, oskrnavili su ono sto je bilo najbitnije u filmu..
savet - ako neko jos nije bio u kontaktu sa ovim, neka obavezno prvo pokusa da procita knjigu..


Do sledeci put.. vas Mocni Zakvan
:)
 

sejač

Zainteresovan član
Poruka
453
Samo bez panike.
Adams je genijalan između ostalog i zbog toga što malo veze ima sa fantastikom. Naime, bez obzira u kom rukavcu galaksije se dešavale, situacije su sasvim zemaljske. Primer je priča o veličini univerzuma i keksu, kao i onom narodu što pored cele šume živi na samo jednom drvetu. Adams je ispričao priču o svima nama. Već sam zaplet sa pitanjem i odgovorom 42 postavljen je genijalno. Otprilike u ravni sa Platonovim "Mitom o pećini". Dakle za sva vremena.
Film nisam gledao i ne nameravam. Čitajući knjigu zaboravio sam da je junak stalno u penjoaru, jer je to i Adamsu bilo nevažno. Ne znam šta bi moglo da me prikuje za stolicu da gledam kako se tip u penjoaru mota po svemiru.
Bacio sam pogled na onaj engleski studijski eksperiment - promašaj.
Ni jedan deo nije dosadan. Svakoj drugoj strani sam zavrnuo uši.

Ni jedan film na svetu neće moći da prikaže lica one dvojice kraj kompjutera kada je izgovorena istorijska rečenica: "Sad će da nas linčuju, jel da..."
 

Groucho Marx

Primećen član
Poruka
625
Samo što to nije prepričavanje. To je ono što se u filmskoj umetnosti naziva 'odavanje počasti' režiseru koji je prethodno uradio sličnu stvar. U likovnoj umetnosti slikari su ponovo slikali ne delove tudjih slika, nego kompletne svoje verzije starih slika i to se naziva 'inspiracija', 'novo vidjenje' starih tema. U muzičkoj umetnosti, slična stvar zove se 'obrada' starih pesama, kompozicija. Ista stvar je u književnosti. Uostalom, za prvi primer si i sam rekao da je parodija, dakle ne prepričavanje ;)

Nego, hteo sam da iskopiram par citata, našao sam ceo prvi deo negde na netu.

legendarna priča o peškiru:

Što je još važnije, peškir ima izuzetnu psihološku vrednost. Iz nekog razloga, ako strag (strag: ne-autostoper) otkrije da stoper poseduje sopstveni peškir, automatski će pretpostaviti da poseduje i četkicu za zube, sapun, kutiju keksa, čuturu, kompas, mapu, sprej protiv gamadi, kišni mantil, skafander i tako dalje. Štaviše, strag će u tom slučaju drage volje pozajmiti stoperu nešto od svega toga ili od desetine drugih stvari koje je stoper mogao slučajno da izgubi. Strag će, u stvari, misliti da čovek koji je u stanju da stopira uzduž i popreko kroz Galaksiju, da bez uobičajenih udobnosti odlazi i na najgora mesta, da se bori s najtežim nedaćama i da iziđe nakraj s njima, a da ipak zna gde mu je peškir, očigledno predstavlja osobu na koju vredi računati.
Odatle fraze koje su prešle u stoperski rečnik, kao na primer: 'Hej, jesi li glesio onog hupi Ford Prefekta? To ti je frud koji stvarno zna gde mu je peškir.' (Glesiti: upoznati se, opaziti, sresti, imati seksualne odnose; hupi: strašno hladnokrvan tip; frud: stvarno strašno hladnokrvan tip).

ili

"Jednostavno. Dovezao me jedan draškar."
"Draškar?"
"Aha."
"Ovaj, a šta je to..."
"Draškar? To su ti obično bogati klinci koji ne znaju šta bi sa sobom. Muvaju se u potrazi za planetama koje još nisu uspostavile međuzvezdani kontakt, pa im zuje."
"Zuje?" Arturu se učini da Ford uživa da mu zagorčava život.
"Aha", reče Ford, "zuje. Nađu neko zabačeno mesto na kome živi malo ljudi, slete pred neku sirotu dušu koja ništa ne sumnja i kojoj posle niko neće verovati u ono što bude ispričala, pa onda skaču ispred nje sa šaškastim antenama na glavi i viču bip-bip. Stvarno detinjasto."


i jel se seća neko pesme o džanksu? :)

O nemoj mi sipati više tog starog džanksa / ne, nemoj mi sipati tog starog džanksa / Jer glava će da mi puca, jezik da mi muca, oči će vatra da mi kljuca, a srce prestati da kuca / ma daj, sipaj mi još tog grešnog, starog džanksa
 

jedem_skorpije_za_dorucak

Zainteresovan član
Poruka
375
Marvin se na stranicama romana lagano uspinje na vrhove utucenosti, odbacen od ljudi kao "onaj drugi", on tuguje i pise:

Sada kad svet u postelju krece
Na mene se tama spustiti nece,
U infracrvenom vidim sve njegovo smece,
O, kako mrzim noc.

A sada u san se spustam sve nize,
Elektricne ovce brojim da mi san doklize,
Sa svojim lepim zeljama ne prilazi mi blize,
O, kako mrzim noc.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.