Ауторитети и ви

Nekako je sve to smpno, ali ok... Lično ne mogu ni da posedim, a kamo li da radim sa ljudima koje ne poštujem. Ako ih poštujem, to je skoro kao da ih volim, a to skoro je dovoljno da u razgovorima ne osećam ni zrnce autoriteta. Neko ko samo izdaje naređenja, a nikad nije bio na mestu svog radnika mi je loš autoritet i prosto ne zna šta sledi dalje-a radnik zna-pošten i ogovoran, neko ko voli svoj posao.
Meni stalno stižu neki lepi saveti, a kad pročitam, vidim da je cirkularno i da se uopšte ne odnosi na mene. Svejedno, potrošila sam dragoceno vreme da pročitam, i to me malkice ljuti! :D

S obzirom na količinu degenerika koji su na funkcijama politički, ali i na količinu degenerika koji su se kroz politiku obogatili i pokrenuli firme i sada su vlasnici Beograda otprilike, jako malo je njih za koje možeš raditi i da ih poštuješ kao čoveka. Da se ne lažemo.
 
Ako radis za takvog dorektora sta si onda ti? Prst na celo oa da se krene od sebe, a ne odmah po drugima mlatiti...

Ti si onda čovek koji mora da zaradi neku platu da bi mogao da živi.

Stvarno u Srbiji, zemlji kakva jeste, ti ideš logikom kakav si ti ako radiš za takvog direktora? Kao da ti imaš ovde kompanija na svakom ćošku pa ćeš ti da biraš.

Koliko ljudi radi u svojoj struci? Koliko ljudi radi šta god samo da pregura? Koliko ljudi je na tri plate od bankrota? Koliko ih je u kreditu?
 
Obzirom.
Uz sve obzire, masa ljudi traži posao i ne pita ko ga je pokrenuo.
Lično sam uvek zahtevala da vidim glavog i odgovornog, a kad se ne odazove, mene taj posao više ne zanima.

U ozbiljnoj količini kompanija vlasnika nikad ni ne vidiš, pravog vlasnika. Pa i mi smo više puta koristili neke ljude kao direktore i odgovorna lica, čovek se ne pita ni za šta apsolutno, išao nosio papire kome treba...
 
U ozbiljnoj količini kompanija vlasnika nikad ni ne vidiš, pravog vlasnika. Pa i mi smo više puta koristili neke ljude kao direktore i odgovorna lica, čovek se ne pita ni za šta apsolutno, išao nosio papire kome treba...
HOĆU DA ZNAM...
Kuda vodi ovaj svet!!!
Ne, ne... Glavni mora da porazgovara sa mnom, da mu vidim lice i oči.
Naravno da neće svi da se pokažu. To govori koliko im je stalo da u organizaciji imaju prave ljude.
 
Kad cujes da neko ima problem sa autoritetima od takvog sto dalje, jasno je da je infantilni narcisoidni degenerik, sklon incidentima i problemima. Sta da radis sa takvom osobom, da radis posao ne mozes
Autoriteti u poslu moraju da postoje, moraju i u svakodnevnom zivotu u vidu zakona i lica koje sprovode zakon
Jedino gde mozes da biras je privatan zivot
Ja licno nemam problem sa autoritetima u poslu
Ali u privatnom zivotu, u odnosu sa partnerom prijateljima rodbinom, ne dozvoljavam. Ne izigravam ni ja nikome autoritet pa ne dozvoljavam ni meni. Ipak smo svi odrasle osobe i sve se svodi na dogovor i kompromise, nikakve naredbe
У послу постоји хијерархија која треба да се поштује, али ја овде пишем и о самопрокламованим ауторитетима и онима који своју функцију или радно место злоупотребљавају.
Колико пута смо овде били бесни на здравство, на раднике на шалтерима, у пошти...зар је тешко да неко ради свој посао без надмености и малтретирања оних који од њих зависе, или оних који су на позицијама испод њих?
 
Obzirom.
Uz sve obzire, masa ljudi traži posao i ne pita ko ga je pokrenuo.
Lično sam uvek zahtevala da vidim glavog i odgovornog, a kad se ne odazove, mene taj posao više ne zanima.
Шта обзиром? Исправљаш га или ја нисам разумела шта си хтела да кажеш?
 
Poslednja izmena:
Сведоци смо да у данашњем времену има много ауторитета.
Од разних председника, преко наставника, до најситнијег општинског чиновника и медицинске сестре.
Сви сматрају да су неки ауторитет и да вама нешто зависи од њих...
Какав однос имате према њима?
Да ли сте снисходљиви или вас ужасно нервира тај надмени став који често умеју да заузму?
И колико сте пута у животу срели људе који по свим основама јесу прави ауторитет, знањем, вештинама, функцијом, а да су остали нормални?
Jedini autoritet koji postujem, je autoritet znanja.

'Znanje' u sirokom smislu. Vecina ljudi je krsh, cak i sto se tice svog posla, od obicnih kasirki, do profesora fakulteta.

Ostale ili trpim, ako moram, ili me ne zanimaju.
 
Ох, па сретала сам лекаре, рецимо...врхунски стручњак, али као човек 0.
Лекар мора да буде и човек, некада лечи и речима.
Jako je tesko sresti lekara vrhunskog strucnjaka u Srbiji.

U provinciji pa tek.

Ali moras da ih trpis.

Postoji razlika izmedju stvarnog postovanja autoriteta, i trpljenja autoriteta. Ali ljudi mora da se nauce i da trpe autoritet u zivotu.
 
У послу постоји хијерархија која треба да се поштује, али ја овде пишем и о самопрокламованим ауторитетима и онима који своју функцију или радно место злоупотребљавају.
Колико пута смо овде били бесни на здравство, на раднике на шалтерима, у пошти...зар је тешко да неко ради свој посао без надмености и малтретирања оних који од њих зависе, или оних који су на позицијама испод њих?
A sta da radimo s njima?
Mislim ako javno napisem sta bih ja sa takvima doci ce mi policija na vrata :lol: nemoj me vuces za jezik
 
izvini Mina, nisam registrovala tvoj potpis
valjda sto sam susta suprotnost..

apopro ljudi koji ne zive svoje izvorno ja, vec sopstveni ego, osecam zaljenje jer u korenu tog odabira je njihova nemoc koja je izvor teznje za silnim kompenzacijama..
E još mi samo fali da poštujem autoritet ili da živim svoje izvorno ja. Nisam ja bre besposlen. Treba kerove naraniti, drvo pre mraka poseći, deci večeru dati i okupati ih, i još neki glupi članak napisati. Ni pivo neću stići da kupim. A važnije mi je pivo koga nema nego autoritet koga ima. Ili Ego i izvorni self do kojih mi je koliko do prošlogodišnjih pečeni paprika.
 
Да им се накршимо мајке кад заслуже...што и радимо :rotf:
Јао, сећаш се @Red и поштара :rotf:
Očekujem da mi se digne spomenik nasred sela gde staje autobus. Posle mene i mog slučaja, svako je dobio obaveštenje kad mu stigne post expres. Čak se i poštar promenio, ali obaveštenja stižu. Meni ne, poštu sad uvek primam na poslu, ali svejedno. :malav:
 
Meni su najbolji ljudi ovde.
Najboljima ne smeta ispravka, ali možda sam stvarno istripovala. Ok, idemo dalje!

Najbolji ljudi ovde? Teška priča. :D

Ne smeta ni meni ispravka bilo koje vrste, samo mislim da ne vrede preterano... Naročito što nekad pišem i mrzi me da preterano vodim računa, naročito kad sam ironičan ili se zezam, što je dobar deo mog pisanja, pa onda pišem kao da imam moždani udar, nema zapete, nema ništa... :D
 

Back
Top