Autizam

[LjubišaM64]

Genetički aspekt autizma
Kada je reč o autizmu i autističnom ponašanju često se može primetiti kod stručnih osoba (lekara, defektologa, psihologa) da vrlo heterogenu grupu osoba sa različitim fenotipskim karakteristikima različitim manifestacijama, različitim simptomima, različitim potencijalima, različitim ponašanjem, različitim spektrom intelegencije svrstavaju u autistične osobe ili osobe sa autističnim ponašanjem. To nije dobro i to treba promeniti.

Potrebno je indidualno posmatrati svaku osobu, bez tako rigidnog guranja u grupu i tako grupno primenjivati tretmane i postupke bez individualnog sagledavanja svake osobe ponaosob. Njihov nedostatak ali i njihove potencijale. Zašto je ovo dobro, pokušaću da objasnim u daljem tekstu.

U svakom mentalnom sklopu i fizičkom izgledu u osnovi je genetika. Hteli mi to da priznamo ili ne. Svako od nas se ponaša na specifičan način, uči na specifičan način, ima specifične potencijale i nedostatke, samo zato što je nasledio specifične genetičke informacije. To znači da su osobe sa "autističnim ponašanjem" samo specifične u tom pogledu i da imaju specifične nedostatke ali i specifične potencijale. Uostalom kao i svako od nas. Možda bi eventualno mogli reći da one imaju neke specifičnije nedostatke ali i neke specifičnije potencijale.

Osnovno pitanje je: Kako možemo ustanoviti koji su to njihovi specifični potencijali a koji specifični nedostaci. Naravno ovde govorim o svakoj osobi pojedinačno nikako ne treba generalizovati. Svaka "autistična osoba" je svet za sebe i svaka ima specifične potencijale i specifične nedostatke. Uostalom, to je karakteristično za svaku drugu nazovi "normalna" osobu. Genetički, ne postoji normalna i nenormalna osoba, već svaka osoba ima svoje potencijale i nedostatke.

Najbolji način ustanoviti koje specifičnosti ima takva osoba je određivanje genetičke specifičnosti, odnosno genetičke karakteristike koje ona nosi. Da li je to moguće? S obzirom na galopirajući napredak genetike, u značajnom broju slučajeva to je moguće, a postupak je sledeći:
I. Analizom familijarne i medicinske istorije može se postaviti sumnja o kojoj genetičkoj specifičnosti se radi, odnosno koja genetička karakteristika je tipična za datu osobu i čini je takvom kakva jeste,
II. Kada se postavi sumnja onda se određenim testom, potvrđuje ili isključuje sumnja. To može biti genetički test ali ne mora, nekada je dovoljna obična biohemijska analiza.

Utvrđivanjem genetičke specifičnosti, stiče se mogućnost mnogo boljeg sagledavanja takve osobe sa svih aspekata. Njenih potencijala ali i njenih nedostataka. Jednostavno otvaraju se oči i porodici i stručnjacima. Osoba može biti sagledana na pravi način. Često takve osobe imaju skrivene potencijale koji ostaju neiskorišćeni samo iz razloga što ih stručna lica i porodica ne prepoznaju, uglavnom zbog ograničene mogućnosti mentalnog sklopa nazovi "normalne" osobe, koja to sagledava.
Jedino sagledavanjem genetičke specifičnosti osoba sa "autističnim ponašanjem" mogu se ustanoviti njihovi specifični potencijali i specifični nedostaci. Potencijale favorizovati i iskoristiti, a nedostatke korigovati i ublažiti.

 

[ajmo mala na kolima hitne]

Genetički aspekt autizma
Kada je reč o autizmu i autističnom ponašanju često se može primetiti kod stručnih osoba (lekara, defektologa, psihologa) da vrlo heterogenu grupu osoba sa različitim fenotipskim karakteristikima različitim manifestacijama, različitim simptomima, različitim potencijalima, različitim ponašanjem, različitim spektrom intelegencije svrstavaju u autistične osobe ili osobe sa autističnim ponašanjem. To nije dobro i to treba promeniti.

Potrebno je indidualno posmatrati svaku osobu, bez tako rigidnog guranja u grupu i tako grupno primenjivati tretmane i postupke bez individualnog sagledavanja svake osobe ponaosob. Njihov nedostatak ali i njihove potencijale. Zašto je ovo dobro, pokušaću da objasnim u daljem tekstu.

U svakom mentalnom sklopu i fizičkom izgledu u osnovi je genetika. Hteli mi to da priznamo ili ne. Svako od nas se ponaša na specifičan način, uči na specifičan način, ima specifične potencijale i nedostatke, samo zato što je nasledio specifične genetičke informacije. To znači da su osobe sa "autističnim ponašanjem" samo specifične u tom pogledu i da imaju specifične nedostatke ali i specifične potencijale. Uostalom kao i svako od nas. Možda bi eventualno mogli reći da one imaju neke specifičnije nedostatke ali i neke specifičnije potencijale.

Osnovno pitanje je: Kako možemo ustanoviti koji su to njihovi specifični potencijali a koji specifični nedostaci. Naravno ovde govorim o svakoj osobi pojedinačno nikako ne treba generalizovati. Svaka "autistična osoba" je svet za sebe i svaka ima specifične potencijale i specifične nedostatke. Uostalom, to je karakteristično za svaku drugu nazovi "normalna" osobu. Genetički, ne postoji normalna i nenormalna osoba, već svaka osoba ima svoje potencijale i nedostatke.

Najbolji način ustanoviti koje specifičnosti ima takva osoba je određivanje genetičke specifičnosti, odnosno genetičke karakteristike koje ona nosi. Da li je to moguće? S obzirom na galopirajući napredak genetike, u značajnom broju slučajeva to je moguće, a postupak je sledeći:
I. Analizom familijarne i medicinske istorije može se postaviti sumnja o kojoj genetičkoj specifičnosti se radi, odnosno koja genetička karakteristika je tipična za datu osobu i čini je takvom kakva jeste,
II. Kada se postavi sumnja onda se određenim testom, potvrđuje ili isključuje sumnja. To može biti genetički test ali ne mora, nekada je dovoljna obična biohemijska analiza.

Utvrđivanjem genetičke specifičnosti, stiče se mogućnost mnogo boljeg sagledavanja takve osobe sa svih aspekata. Njenih potencijala ali i njenih nedostataka. Jednostavno otvaraju se oči i porodici i stručnjacima. Osoba može biti sagledana na pravi način. Često takve osobe imaju skrivene potencijale koji ostaju neiskorišćeni samo iz razloga što ih stručna lica i porodica ne prepoznaju, uglavnom zbog ograničene mogućnosti mentalnog sklopa nazovi "normalne" osobe, koja to sagledava.
Jedino sagledavanjem genetičke specifičnosti osoba sa "autističnim ponašanjem" mogu se ustanoviti njihovi specifični potencijali i specifični nedostaci. Potencijale favorizovati i iskoristiti, a nedostatke korigovati i ublažiti.

Ti pricas kao da smo svi ovdje je-eni geneticari, jesi li ti lud? Oces li malo vode da popijes, mozda si dehidrirao?
Slusaj nesto decko
Napisao si: "svako se ponasaka kako se ponasa samo zato sto je naslijedio razlicite gene"
Ja sam mislio da si ti ozbiljan momak, mejutim vidim u toku citanja da si napisao nesto (to gore) za sto nema dokaza u tvom tekstu, a za sta nisi naveo ni mjesto u kome dokaza ima, dakle napisao si nesto a da za to nisi iznio dokaz, nego si samo reko da je to tako. U naucnim knjigama ako pisanje pisca ne daje dokaz onda ipak pisac napise referencu u fusnoti ili na kraju knjige koja navodi ime knjige u kojoj je dokaz... A ti nit si dokazao sam, nit si dao referencu... Pa kako onda ocekujes kad se ponasas razlicito od svih naucnika na svijetu da te neko shvati kao dovoljno dobrog da nam prica o nekakvoj nauci? Ja studiram to, studiram psihologiju, i ja kad ocu da ispadnem interesantan ne radim takve niskosti kao ti - to da pisem nesto za sta nemam dokaza - nego napisem nesto smijesno a i tragicno, tragi-komicno, kao ovo "ajmo mala na kolima hitne", i ta fora je bas odlicna, a ta tvoja fora da picas (namjerno sam napisao "picas") nesto za sto nemas dokaz uopste nije muzevna ni sarmantna ni prijatna ni bratska ni religiozna, ni svetacka...

Long live Rock'n'Roll & belief in God.

 

[Adriana Lima]

u ovoj epidemiji autizma proglasava se nadleznim...pala mu sekira u med

 

[OrangeC]

Slažem se sa presudnošću genetike, kod većine stvari u životu. Počev, od rođenja, kod stvari kao što su percepcija sveta, oko sebe, sposobnost prilagođavanja, učenja, problema, kao što su strahovi, kompleksi, neuroze prisilne misli, nesigurnost, do čisto fizičkih predispozicija, otpornost na napor, izdržljivost, predispozicija ili otpornost na razne bolesti .... Problem je što je genetika vrlo slabo razjašnjena, jer nije pronađen lek, ni za jednu bolest, koja je ima jako povezanost sa naslednim faktorom, diabetes, angina pektoris, artritis, šizofrenija ili sklonost ka njoj, depresija, bipolarni poremećaj, arteroskleroza itd ....

 

[Adriana Lima]

genetska predispozicija i genetska predodredjenost nije isto - nista nije zapisano u zvezdama mozes a i ne moras da obolis od bilo koje bolesti od tebe zavisi pre svega

 

[mikelo90]

genetska predispozicija i genetska predodredjenost nije isto - nista nije zapisano u zvezdama

To je donekle tacno, ali:

mozes a i ne moras da obolis od bilo koje bolesti od tebe zavisi pre svega

Na primer, u slucaju Hantingtonove horeje, sta tacno zavisi od tebe? Postoje bolesti kod kojih genetika nije samo jedan od faktora, nego jedini i gde mutacija predstavlja presudu.

 

[Adriana Lima]

 

[mali roker]

Postoje bolesti kod kojih genetika nije samo jedan od faktora, nego jedini i gde mutacija predstavlja presudu.

Sve zavisi od koga se nasledjuje taj nasledni gen.
Tamo gde postoji mogucnost nasledno genetske bolesti dete moze biti nosioc tog gen i na njemu se to moze manifestovati u manjoj ili vecoj meri to isto zavisi i od toga ciji ce gen biti dominantan da li ocev ili majcin kao i sa cije strane dolazi gen.
Takodje mogu da prodju generacije a da se ta bolest ne manifestuje ni na jednom srodniku ili da se manifestuje tako da to skoro prodje neprimento.

 

[mikelo90]

Sve zavisi od koga se nasledjuje taj nasledni gen.
Tamo gde postoji mogucnost nasledno genetske bolesti dete moze biti nosioc tog gen i na njemu se to moze manifestovati u manjoj ili vecoj meri to isto zavisi i od toga ciji ce gen biti dominantan da li ocev ili majcin kao i sa cije strane dolazi gen.
Takodje mogu da prodju generacije a da se ta bolest ne manifestuje ni na jednom srodniku ili da se manifestuje tako da to skoro prodje neprimento.

Nisam siguran sta tacno hoces da kazes u odnosu na moj komentar. Sve to o cemu pises spada u domen ciste genetike.

Osim toga, neke stvari koje si napisala nisu bas tacne, kao recimo ovo:

a njemu se to moze manifestovati u manjoj ili vecoj meri to isto zavisi i od toga ciji ce gen biti dominantan da li ocev ili majcin kao i sa cije strane dolazi gen.

Geni dolaze u parovima alela. Jedan od majke, jedan od oca. Zaista, aleli mogu biti dominantni i recesivni, ali se neke bolesti, kao gore navedena Hantingtonova bolest, nasledjuju autozomno dominantno, sto znaci da im je dovoljan jedan mutiran alel i da nosilac tog alela oboli.

kao i sa cije strane dolazi gen

Kako "mislis sa cije strane dolazi gen"? Pa, dolazi od oba roditelja po jedan clan para.
Kad se bolest prenosi autozomno dominantno, sanse su 50:50 da dete jednog obolelog roditelja takodje oboli - ili ce dobiti taj mutirani alel od tog roditelja, ili ce imati srece da dobije "zdrav" alel. To sto je drugi roditelj zdrav je potpuno nebitno u takvoj situaciji.

Obrni-okreni, poenta je da, nazalost, postoje bolesti kod kojih nista ne zavisi od tebe.

 

[mali roker]

Ono sto pokusavam da kazem da postoje takve genetske bolesti gde ako je majka nosilac gena dete ce naslediti tu bolest ali zahvaljuci genu oca ciji gen je dominantan ta bolest se nece toliko manifestovati kao sto bi se manifestovala da je majcin gen dominatan.

 

[mikelo90]

Ono sto pokusavam da kazem da postoje takve genetske bolesti gde ako je majka nosilac gena dete ce naslediti tu bolest ali zahvaljuci genu oca ciji gen je dominantan ta bolest se nece toliko manifestovati kao sto bi se manifestovala da je majcin gen dominatan.

Moze li neki primer za to o cemu govoris?

Edit: popricali smo na pp, razjasnili sve sto se ovde nismo razumeli