„Kakav tarot, zar si poludela? Time se nikad nisam bavio, a i opasno je. Imam porodicu.“
„Ja ne znam šta ti onda preostaje. Klasični horoskop jednostavno više ne prolazi. Koliko si stranaka imao ove sedmice?“
“Slaba je sezona. Bili su praznici, a u sredu je igrala reprezentacija...“
“Zavaravaš se. Sećaš se Knjige promena, neko vreme je išlo, onda odjednom – paf, niko živ to više nije hteo. Morao si napustiti čitavu stvar.“
“Nikad ja Knjigu promena nisam do kraja shvatio. Na seminaru su nam rekli da bi trebalo raditi s nekakvom travom od sto listova, a ne bacati novčiće. Ali mogao bih probati topiti olovo...“
“To je aut već sto godina, zaboga, pa to su još naše bake radile. Ima jedna druga stvar. Na zapadu je sve popularnije - let ptica!“
„Nikad čuo.“
“To je nešto stvarno prastaro, još iz starog Rima. Imali su posebne gatare, zvali su se auguri. Promatrali bi nebo i prema letu ptica čitali šta budućnost nosi.“
“A kako su tačno to radili?“
“Niko to ne zna. Ima, kao i uvek, puno nagađanja. Jedni kažu da treba pratiti jednu pticu, smer njezina leta; drugi pak kažu da sve ovisi o pitanju koje je naručitelj postavio; trećima je bitno koje su sve vrste ptica videli; četvrti, oni najbrojniji, kažu šta im padne na pamet – kao i uvek u ovom poslu. Još mi nije jasno jesi li i ti jedan od tih ili...?“
“Jedan od kojih?“
“Od tih... što varaju.“
“Vi ne-gatari uvek pojednostavljujete stvari. Niko od nas nije prevarant, odnosno, ne može ni znati je li prevarant ili nije. Nijedan gatar ili gatarka nije u stanju videti ništa u pogledu sebe, pa čak ni to vidi li zaista nešto ili samo glumi. Naše je zanimanje potcenjeno, ali i duboko paradoksalno.“
“No dobro, ne znam zašto sam uopšte to pitala. Uglavnom, ovako: mogu ti nabaviti ptice.“
“Zašto?“
„Nijedan moderni augur nije tako lud da radi s divljim pticama. Reč je o specijalnim, dresiranim golubovima koji znaju svakakve trikove: golub koji pravi lupinge ili sleće tamo gde ti to predvidiš mogao bi itekako impresionirati stranku, zar ne?“
“Ali kakvog to ima smisla?“
“Sutra donosim celo jato, da ih vidiš, bez obaveze, ali ti od srca preporučujem, inače...“
“Ali gde ću ih držati?“
“Njih je svega šest. U kompletu s njima dobiješ i specijalnu nastambu. Ne treba njima puno prostora, najbolje da ih držiš na balkonu. I nemoj ih slučajno hraniti.“
“Kako da ih ne hranim!?“
„Imaju svog prvobitnog dresera i samo od njega primaju hranu. Dolaziće jednom nedeljno, to bi trebalo biti dovoljno.“
“Dobro, ako se mora...“
“Ne mora se, ali preporučujem, od srca.“
“Što sam dočekao pod stare dane.“
„Nemaš ni 40.“
“Svejedno, osećam se islužen. Gatarska moda prebrzo se menja, ne stižem se prilagoditi. I sad još te ptice. Ne znam kako će to ići.“
“Možda bi trebao posetiti drugog gatara.“
„Možda. Dođavola i sve, donesi te ptice pa ćemo videti. Moram sad po malu u vrtić.“
„O da - zlato tatino! Je li dobro? Kako se snašla u vrtiću?“
„Super! Nijednom nije zaplakala. Kad voli društvo, nije kao njen tata... Eto! Sutra sam od devet ovde pa dođi kad ti paše.“
“Može, javiću se pre nego što krenem.“
“OK. Vidimo se.“
„Ako ti kažeš, onda je to sigurno.“
.
