Philostratus: "Dopustili su Apolloniusu da pita pitanja; pitao ih je šta misle od čega je kosmos sačinjen, a oni su odgovorili:
-Od elemenata.
-Da li ih ima četiri? - pitao je.
-Ne četiritiri - rekao je Iarchas - već pet.
-Kako može biti peti - rekao je Apollonius - pored vode i vazduha i zemlje i vatre?
-Ima etar - odgovorio je drugi - koji moramo posmatrati kao materijal od kojeg su bogovi napravljeni; kao što smrtna stvorenja udišu vazduh, tako besmrtna i božanska priroda udiše etar."
*
Anne Wilson Schaef: "Pripadamo kreaciji i univerzumu koji živi i diše kao jedan organizam."
***
Atmosfera je omotač gasova oko nebeskog tela zadržan usled gravitacije. Zemljina atmosfera je vitalan element održanja života na planeti. Njome planeta reguliše temparaturu i zaštićuje se od štetnog uticaja ultravioletnog zračenja. S pravom se može reći da je atmosfera najsuptilnija materijalna manifestacija nebeskih tela, odnosno njihov sastavni element koji im omogućava pravilno funkcionisanje.
Po nekim duhovnim učenjima nebeska tela, preko atmosfere, uspostavljaju kontakt s nevidljivim, idejnim svetlom koje ih okružuje. Isto tako, postoji verovanje da ljudi kroz vazduh vrše i osete suptilnu emanaciju psihičkog stanja ili ljubav, mržnju, brige, neprijteljstvo itd. Zbog toga se govori o prijatnoj, neprijatnoj, napetoj, hladnoj kao i naelektrisanoj atmosferi.
Ranije se atmosfera dovodila u vezu sa etrom. Etar je apstraktni entitet. Smatralo se da omogućava prostiranje svih elemenata kosmosa. Do kraja 19 veka se nije sumnjalo u njegovo postojanje, ali je teorijom relativiteta, a naročito posle Michelson-Morley eksperimenta hipoteza o njegovom postojanju odbačena. Za pojedine naučnike etar i dalje predstavlja izvor kontroverznog gledišta. Fizičar John Bell je mislio da je etar olako odbačen. Po principu: "Što se ne može posmatrati ne postoji."
U grčkoj mitologiji Etar je bog svetla i sin Ereba, boga večne tame. Predstavljen je kao prozirno plavetnilo koje okružuje svet i kao vazduh koji se udiše. Reč etar potiče od grčke reči αιθηρ koja ima značenje čistog gornjeg prostora iznad oblaka, ali i nečeg što gori ili svetluca. Nazivan je i kvintesencija. Kvintesencija potiče od dve latinske reči quinta-peta i essentia-suština.
Posmatran je kao peti, najsuptilniji element koji prožima sve ostale. Plotin je smatrao da je etar nematerijalan i da prodire u sva tela. Robert Fludd (engleski doktor, astrolog i mistik) ga je okarakterisao suptilnijim od fizičkog svetla. Etar je veoma blizak pojmu duha. Duh potiče od latinske reči spritus i ima značenje vazduha, duvanja ili disanja. Grčke reči pneuma, nus, psiha, takođe, označavaju pojam duha.
Duh se definiše kao nevidljiva inteligencija koja prožima univerzum, a na živa bića deluje kroz atmosferu. Tačnije, vazduh. U mnogim religioznim učenjima vazduh se navodi kao materijalni element preko kojeg duh vrši interakciju sa telima živih bića.
Za nekoga ko je umro se kaže da je izdahnuo. Primer povezanosti života s dahom i disanjem, odnosno vazduhom može se naći i u Bibliji (Postanje 2:7): "Gospod Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života; i čovek posta živo bicé."
Dakle, napravljena je razlika između praha zemaljskog (neorganske materije) i života kao nečeg nematerijalnog. Neorganskoj materiji nije potreban vazduh, dok živa bića ne mogu bez njega. Cirkulacija vazduha (duha) u telima živih bića i način njegovog korišćenja zavisi od kompleksnosti njihovih tela i inteligencije. Na primer, respiratorni sistem ljudi je složeniji od škrga riba.
Hrišćanska religije nije jedina koja život, a naročito inteligenciju povezuje sa dahom, vazduhom i duhom. Takvo shvatanje je prisutno i u kineskoj kulturi, hinduizmu kao i vitalizmu. Vitalizam je smatrao da živa bića imaju naročiti kvalitet "životne sile" ili elan vital za razliku od neživih stvari. Reč elan vital je prvi upotrebio Bergson i stavio je u blisku vezu sa svešću.
Kineska tradicija propoveda postojanje chi (qi) elementa u značenju vazduha, daha, životne sile, duhovne enerije itd. Veruje se da chi cirkuliše telom kroz suptilne kanale koji se zovu meridijani. Pojmu chi je blizak pojam prane u hinduizmu. Prana kroz telo protiče kroz kanale koji se nazivaju nadis. Može se naći i u krvi, ali je njen najsuptilniji element dah s najvećom koncentracijom u spermi muškaraca i vaginalnoj tečnosti žena.
Prana se prvi put pominje u Upanišadima kao sila koja održava telo i koja u isto vreme predstavlja majku misli i razuma, ali koja nije Atman ili duša. U Ayurveda se smatra da je sunce i njegova svetlost izvor Prane. Sunce i njegova energija održava život na zemlji. Sunčev sistem je preko prostora povezan s drugim nebeskim telima. Prostor, zajedno sa nebeskim telima, sačinjava vidljivo telo univerzuma. Izmedju Zemljine atmosfere i prostora nema oštre granice, već atmosfera postepeno postaje ređa dok se ne spoji sa prostorom.
Kao što u ljudskom telu postoje različiti organi koji su neophodni za njegovo održanje i pravilno funkcionisanje tako i svako nebesko telo ima karakterističan oblik i interakciju s drugim nebeskim telima sa kojima čini organizam univerzuma. Marcus Aurelius piše: "Uvek misli o univerzumu kao jednom živom organizmu, sa jednom suspstancom i jednom dušom; i posmatraj kako su sve stvari podredjene istom opažaju celine, sve pokreće isti impuls i sve imaju ulogu u svakom dogadjaju koji se desi. Zapazi isprepletenost tkanja, kompleksnost mreže."
Mnoge religije i duhovna učenja tvrde da celokupni, vidljivi univerzum proizilazi iz jedinstvene ili Jedne kreativne zamisli/ideje, odnosno da se iza vidljive pojave univerzuma i njegovih individualnih oblika krije jedinstvena, inteligentna suština.
To objašnjava zašto se nauka stalno suočava sa nedokučivom suptilnošću iza fizičkih pojava i oblika pred kojom ostaje nemoćna, jer prevazilazi njene metode i kapacitet razumevanja. Organizacija života na Zemlji fascinira smislom i dubinom koordinacije. Samo krajnje ograničeni um takvu uredjenost može okarakterisati kao slučaj koji nastaje iz haosa i besmisla nepostojanja.
-Od elemenata.
-Da li ih ima četiri? - pitao je.
-Ne četiritiri - rekao je Iarchas - već pet.
-Kako može biti peti - rekao je Apollonius - pored vode i vazduha i zemlje i vatre?
-Ima etar - odgovorio je drugi - koji moramo posmatrati kao materijal od kojeg su bogovi napravljeni; kao što smrtna stvorenja udišu vazduh, tako besmrtna i božanska priroda udiše etar."
*
Anne Wilson Schaef: "Pripadamo kreaciji i univerzumu koji živi i diše kao jedan organizam."
***
Atmosfera je omotač gasova oko nebeskog tela zadržan usled gravitacije. Zemljina atmosfera je vitalan element održanja života na planeti. Njome planeta reguliše temparaturu i zaštićuje se od štetnog uticaja ultravioletnog zračenja. S pravom se može reći da je atmosfera najsuptilnija materijalna manifestacija nebeskih tela, odnosno njihov sastavni element koji im omogućava pravilno funkcionisanje.
Po nekim duhovnim učenjima nebeska tela, preko atmosfere, uspostavljaju kontakt s nevidljivim, idejnim svetlom koje ih okružuje. Isto tako, postoji verovanje da ljudi kroz vazduh vrše i osete suptilnu emanaciju psihičkog stanja ili ljubav, mržnju, brige, neprijteljstvo itd. Zbog toga se govori o prijatnoj, neprijatnoj, napetoj, hladnoj kao i naelektrisanoj atmosferi.
Ranije se atmosfera dovodila u vezu sa etrom. Etar je apstraktni entitet. Smatralo se da omogućava prostiranje svih elemenata kosmosa. Do kraja 19 veka se nije sumnjalo u njegovo postojanje, ali je teorijom relativiteta, a naročito posle Michelson-Morley eksperimenta hipoteza o njegovom postojanju odbačena. Za pojedine naučnike etar i dalje predstavlja izvor kontroverznog gledišta. Fizičar John Bell je mislio da je etar olako odbačen. Po principu: "Što se ne može posmatrati ne postoji."
U grčkoj mitologiji Etar je bog svetla i sin Ereba, boga večne tame. Predstavljen je kao prozirno plavetnilo koje okružuje svet i kao vazduh koji se udiše. Reč etar potiče od grčke reči αιθηρ koja ima značenje čistog gornjeg prostora iznad oblaka, ali i nečeg što gori ili svetluca. Nazivan je i kvintesencija. Kvintesencija potiče od dve latinske reči quinta-peta i essentia-suština.
Posmatran je kao peti, najsuptilniji element koji prožima sve ostale. Plotin je smatrao da je etar nematerijalan i da prodire u sva tela. Robert Fludd (engleski doktor, astrolog i mistik) ga je okarakterisao suptilnijim od fizičkog svetla. Etar je veoma blizak pojmu duha. Duh potiče od latinske reči spritus i ima značenje vazduha, duvanja ili disanja. Grčke reči pneuma, nus, psiha, takođe, označavaju pojam duha.
Duh se definiše kao nevidljiva inteligencija koja prožima univerzum, a na živa bića deluje kroz atmosferu. Tačnije, vazduh. U mnogim religioznim učenjima vazduh se navodi kao materijalni element preko kojeg duh vrši interakciju sa telima živih bića.
Za nekoga ko je umro se kaže da je izdahnuo. Primer povezanosti života s dahom i disanjem, odnosno vazduhom može se naći i u Bibliji (Postanje 2:7): "Gospod Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života; i čovek posta živo bicé."
Dakle, napravljena je razlika između praha zemaljskog (neorganske materije) i života kao nečeg nematerijalnog. Neorganskoj materiji nije potreban vazduh, dok živa bića ne mogu bez njega. Cirkulacija vazduha (duha) u telima živih bića i način njegovog korišćenja zavisi od kompleksnosti njihovih tela i inteligencije. Na primer, respiratorni sistem ljudi je složeniji od škrga riba.
Hrišćanska religije nije jedina koja život, a naročito inteligenciju povezuje sa dahom, vazduhom i duhom. Takvo shvatanje je prisutno i u kineskoj kulturi, hinduizmu kao i vitalizmu. Vitalizam je smatrao da živa bića imaju naročiti kvalitet "životne sile" ili elan vital za razliku od neživih stvari. Reč elan vital je prvi upotrebio Bergson i stavio je u blisku vezu sa svešću.
Kineska tradicija propoveda postojanje chi (qi) elementa u značenju vazduha, daha, životne sile, duhovne enerije itd. Veruje se da chi cirkuliše telom kroz suptilne kanale koji se zovu meridijani. Pojmu chi je blizak pojam prane u hinduizmu. Prana kroz telo protiče kroz kanale koji se nazivaju nadis. Može se naći i u krvi, ali je njen najsuptilniji element dah s najvećom koncentracijom u spermi muškaraca i vaginalnoj tečnosti žena.
Prana se prvi put pominje u Upanišadima kao sila koja održava telo i koja u isto vreme predstavlja majku misli i razuma, ali koja nije Atman ili duša. U Ayurveda se smatra da je sunce i njegova svetlost izvor Prane. Sunce i njegova energija održava život na zemlji. Sunčev sistem je preko prostora povezan s drugim nebeskim telima. Prostor, zajedno sa nebeskim telima, sačinjava vidljivo telo univerzuma. Izmedju Zemljine atmosfere i prostora nema oštre granice, već atmosfera postepeno postaje ređa dok se ne spoji sa prostorom.
Kao što u ljudskom telu postoje različiti organi koji su neophodni za njegovo održanje i pravilno funkcionisanje tako i svako nebesko telo ima karakterističan oblik i interakciju s drugim nebeskim telima sa kojima čini organizam univerzuma. Marcus Aurelius piše: "Uvek misli o univerzumu kao jednom živom organizmu, sa jednom suspstancom i jednom dušom; i posmatraj kako su sve stvari podredjene istom opažaju celine, sve pokreće isti impuls i sve imaju ulogu u svakom dogadjaju koji se desi. Zapazi isprepletenost tkanja, kompleksnost mreže."
Mnoge religije i duhovna učenja tvrde da celokupni, vidljivi univerzum proizilazi iz jedinstvene ili Jedne kreativne zamisli/ideje, odnosno da se iza vidljive pojave univerzuma i njegovih individualnih oblika krije jedinstvena, inteligentna suština.
To objašnjava zašto se nauka stalno suočava sa nedokučivom suptilnošću iza fizičkih pojava i oblika pred kojom ostaje nemoćna, jer prevazilazi njene metode i kapacitet razumevanja. Organizacija života na Zemlji fascinira smislom i dubinom koordinacije. Samo krajnje ograničeni um takvu uredjenost može okarakterisati kao slučaj koji nastaje iz haosa i besmisla nepostojanja.